Bol nije prošla. Bar ona grlo/pluća. Želudac i glava su jedina promjena. Odnosno sad me boli glava a želudac ne. Dojurila sam na posal obavit neke stvari i idem doma. Ne zato kaj mi je tako loše nego jer mi je i Dečo bolestan. Noć je bila čisti horor.
Prvo nisam mogla zaspat do dva ujutro (vražja Cola) To me toliko iznerviralo (nespavanje) da sad zbog vražjih živaca nisam mogla spavat. Nerviralo me to što me Dečo (stavili smo ga spavat kod sebe) lupa nonstop, što MM kašlje, što ja kašljem, što nemam mjesta na krevetu.....
Oko pol tri sam odustala i preselila se u sobu od Deče. Mislim da sam taman zaspala kad sam čula plač i „Boli me“. Uto je uletio MM vrišteći – dolazi brzo. Majke mi, ali već sam vidila scenu kako Dečo sjedi sav u krvi. Nemam pojma zašto, ne pitajte (MM pretjeruje uvijek pa eto). Dakle, nije bilo krvi. Samo rigotine po cijelom krevetu.
Oke, odnesli ga u kupaonu. Uredili. Zaspo jadan odma. Sa mnom u svom krevetu.
MM je skido posteljinu i trpao u mašinu. Bilo je negdje oko 4. Tonem u san i čujem opet – meškolji se. Ali sad već spremna, imam ručnik (nekak nemamo nikakvu kantu u kući pri ruci). Dečo opet riga. Ono što je ostalo. Zaspe još dok ga držim. Iza 5 još jednom cijeli ritual i onda više baš i nije bilo spavanja za mene. Kad sve zbrojim možda ima dva sada da sam odspavala.
Gosti nisu niš to čuli iako su bili u sobi do.
Još bolje.
Idem sad riješit još neš pa doma.
