*Lonely Maura*

Digla sam listu sa strane, jer mi idete na živce. Sad idete, sad dolazite. Čitat ću onoga koga mi se bude dalo i kad mi se bude dalo. Jebeš liste...
Inače, neću na dugo i široko. Jako sam umorna, jako naporan vikend. I fizički, a i psihički. Fakat ću se raspast. Ali držim se.

Željela bih vam sve reći sad tu, sve vam ispričati, da me savjetujete, da dobijem neku podršku ili bilo što. Ali jednostavno nemogu jer je prejavno, a ova stvar preozbiljna.
Uglavnom, dobila sam "ponudu za pakao". Najteža zamolba mog života. Nemože ni zamisliti.
Pitanje je sada...ostati sebičan a potom se gristi što je bilo i što može biti ili pružiti pomoć a pritom doživjeti traumu. Situacija je grozna. Želim pružiti pomoć od srca, ali nisam ni svjesna kakve to posljedice mogu biti. Uglavnom nije nikakav kriminal da me krivo ne shvatite. Ovo bi bila jedna humana dobrovoljna gesta, a donekle mi i laska što je pitana upravo mene, jer se takve stvari ne pitaju svakoga. Ali s druge strane, jebeno sebična gesta, jer je druga strana znala da ću to prihvatiti, i svjesna je što ću proći, ali ima tu i nečeg dobrog. To će mi biti jebena životna škola, to mi je i druga strana rekla, ali strah me jer neznam kako ću se s time nositi. Ovo se ne događa svaki dan, iskreno htjela bih da me zadesilo bar u nekom drugom životnom periodu, kad bi bila malo zrelija i pametnija.Jer sam neiskusna za ovakvo što. Uglavnom predamnom je jebena odluka. Sjest ću, razmisliti i odlučiti. I mrzim to što nemam nikakvu intuiciju, što mi ništa iznutra ne govori da li da to napravim ili ne ...