frendovi moji dragi...

Da,evo za sad je sve ok. ništa posebno, sam tu pišem po blogovima i komentiramoo... Napokon sam vidla marince i kovu od srijede, i ostale, i jako mi je drago. tek je ponedjeljak,2. sat a ja bi petak, zadnji saaat!!!!!!! daj ajde vrijeme, malo bržee...... neznam kaj bi pisala idem probat stavit one slikice...

Da, bilo bi vrijeme da se odem spremat za školu, inače ću lijepo zakasnit... A šteta baš sam se ufurala u ovo tipkanjee... ajd blogeku, bok, vidimo se u školi na računalstvu...

Da, znaći ponedjeljak je. Još jedan tjedan je počeo, spremni smo za nova sr..a i stresove... ja sam se evo napokon dokopala kompa, jer je burki na faksu... Al sad neeznam kaj bi pisala.. tek tolko da nešto piše...
Vikendi prolaze preebrzoo...... Bilo je naravno super, bila sam Žmavci i Matei na rođendanu... bilo je puno ljudi, većinu ih ne znam. Bilo bi mi vjerojatno još bolje da me nije najednom uhvatila glavobolja. uskoro više nisam bila za ništa, i solo sam se po mračnom i kišnom Zagrebu zaputila domeka... i u nedjelju mi cijeli dan nije bilo dobro pa sam se cijelo vrijeme izležavala. ali, eto, danas u PONEDJELJAK ja sam sasvim dobro i sposobna za odlazak u predragu mi školu.... zašto, Bože, zašto???

Svi se srednjoškolci tijekom školovanja vesele ljetu između 3. i 4. razreda jer tada svi normalni učenici odlaze na jedno putovanje, svi zajedno, sa svojim razrednikom, na neku neobičnu i zanimljivu destinaciju. to se putovanje zove maturalac.dogodovštine s tog putovanja prepričavaju se godinama i nikad se ne zaboravljaju. Ali zato postoji i jedan 3.c koji će očito ostati bez toga. Prvi problem bio je dogovor o destinaciji, kada smo se napokon, jedva usuglasili, starcima se nije svidjela cjena. Razrednica se več, kao i neki učenici, ohladila od maturalca. Nitko ništa ne poduzima i kako se ćini ni nećemo ići na taj tolko priželjkivani maturalac. da, dragi moj 3.c ostali smo i bez Praga, i bez Tunisa i bez Grčke... valjda ćemo moć slušat tuđe doživljaje s maturalca a da ne iskoćimo iz kože i pokušamo vratit vrijeme da se lijepo dogovorimo i odemo bilo di samo da i mi učenici jedne hotelijersko-turističke škole odemo na tih 8 dana na taj maturalac...

Ja sam Nataša, učenica 3.c razreda u htš-u. ovu sam školu upisala ponajprije zbog 3 strana jezika, a i zato što sam bila čula da škola nije teška, nema kemije ni fizike moje 2 nočne more iz osnovne škole. Mislim da s odabirom nisam pogriješila, našla sam se u turizmu. A istina je, škola nije preteška, večina profesora je ok, i ak se ja potrudi mogu završit ovu školu prilično uspješno. Razred u koji sam upala sastoji se od vrlo različitih ljudi. moglo bi se reč da smo podjeljeni u nekakve grupice. Ja osobno nemam ništa protiv nikoga, živim svoj život i puštam druge da žive. Razred je ok kad se malo bolje pogleda, ponekad smo sposobni dogovorit se nešto prilično brzo, ponekad se svi držimo zajedno. To su prilično rijetke situacije, ali upravo iz tog razloga što smo različiti. To je na neki način dobro jer tjekom ove 4 godine imamo priliku provoditi vrijeme s različitim osobnostima i naviknut se na to kakvi su ljudi ustvari. Volim ja taj 3.c ali ipk najviše onih spomenutih 7 s prošlog posta.

Ja, kao osoba, obožavam ljude oko sebe i PRIJATELJI mi znače više od ičega. Zato sam prilično sretna jer imam dosta jludi koje stvarno mogu nazvat prijateljima. to su: ANAMARIJA, IVANA, KARLA, NIKOLINA, MARIJANA, MARINA, IGOR iz mog ludog razreda u mojoj ludoj školi. s ovim osobama provodim školske satove, odmore, najduže kave u K Dori i najluđe izlaske ma gdje god otišli. tolko sam se navikla na njih da više ne mogu bez njih. Osim ovih / ljudi iz razreda tu su još i meni vrlo važne frendice s kvarta: RUŽA, EDINA, ŽMAVCA. I njih jako volim i puno mi znače, odrasla sam s njima i one su dio mog života..

Ovako... Poštovani profesore, znam da ste mi lijepo na satu rekli: Nataša zapiši si lozinke, zaboravit ćeš!, ali ja sam očito tolko lijena i tvrdoglava da jednostavno nisam zapisala, a naravno i zaboravila sam. tako da kolko god se ja trudila bilo mi je nemoguće ući na svoj prvobitni blog, pa sam evo, odlučila napraviti novi. zapisala sam lozinku pa valjda više neću imat takvih problema, osim naravno ako ne izgubim papirić na kojem piše, što ustvari i ne bi bilo čudno. ali, ja evo obečajem da ću od sada biti odgovornija, napravit, ili barem pokušat napravit sve što nam kažete. A sada idem pisati ono što bi ovaj blog i trebao sadržavati!