patnje jednog novog werthera.........
Nova godina - .... novi ljudi?
Evo, dugo nisam ništa napisao. Ni sam ne znam zašto. Lagao bi kad bi rekao da nisam imao vremena, lagao bi i kad bi rakao da nisam imao o čemu pisat, lagao bi i kad bih rekao da nisam želio pisat... A zašto onda nisam...
Nastavljam priču....
Vrijeme liječi sve rane! Bilo je vremena kada sam sumnjao u to, oooo, bilo je vremena... Ali bio sam u krivu! Dobro, nisam bio baš potpuno u krivu. Vrijeme i PRIJATELJI su ono što liječi sve rane. Jel da nema prijetelja, vjerojatno nebi bilo ni nas. Činjenica je da je čovijek društveno biće, i da mu je životni cilj zauzeti neku poziciju u društvu.
Ja sam jedan od onih sretnika koji imaju hrpu prijatelja, ali nisu svi oni pravi prijatelji, oni kojima možeš povjeriti i najskrivaniju tajnu. Nemojte me krivo shvatiti. Volim ja sve njih, i sa svima njima volim provoditi vrijeme, ali ipak, treba postojati netko na koga se možeš osloniti u svakom trenutku, i tražiti od njih sve, bezuvijetno. Onaj tko nađe takovog prijatelja, taj je stvarno sretnik!
Ja nisam te sreće. Ja nemam osobu kojoj sve mogu reći (vjerojatno zato i pišem tu na blogu hrpi neznanaca), ali se ne mogu ni požaliti. Imam u životu nekoliko dobrih prijatelja koji znaju o meni samo neke dijalove, znaju samo neke moje probleme. To je kao da imaju samo dio mene, dio moje osobnosti, kao da sam slagalica, i svatko od njih ima samo neke dijelove i nikako ne može složiti cijelu sliku! Nedaj Bože da se nekim ludim slučajem svi ti moji dobri prijatelji nađu na jednom okupu i krenu zajedno slagati, komadić po komadić.... možda to nebi ni bilo tako loše. Kako kaže onda stara "Dva su Bosanca pametnija od jednog."
I kao što sam već natuknuo, ovo Božićno i Novogodišnje vrijeme proveo sam neprekidno u društvu prijatelja. Malo ovdje, malo ondje, pa opet ovamo, pa sad tamo... tako da je bilo jako malo vremena da razmišljam o Njoj. I tako su moja razmišljanja s nekoliko puta dnevno spala na jednom tijekom praznika, i to samo zato što mi je čestitala Božić SMSom. Nisam htio biti nepristojan, pa sam vratio samo "Sretan Božič i tebi i tvojima!" I to je bilo sve. I onda sam opet potpuno zaboravio na Nju. Sve do danas!
Jutros sam ju vidio ispred faksa. Nalazio sam se tamo s ekipom, a onda je bila s njima i pričala tamo.
Zbog svega što je bilo (ili bolje rečeno nije bilo) između nas, očekivao sam barem da će mi biti čudno ponovno ju vidjet. No ništa! Došao sam tamo, rekao kolektivno "Dobar dan!", sagnuo se, spremio jaknu u torbu i nastavio s prijateljima na ručak. Išla je s nama jedan dio puta i onda otišla na drugu stranu! Cijelo to vrijeme nisam Je ni pogledao. Prepostavljam da zna da nešto nije u redu, jel kad god misli da se nešto ljutim, izbjegava me! A sad, jel je to samo bila slučajnost, jel samo nagađa, ili joj je zajednička prijateljica koju ja jako volim i koja jedina od svih koji me poznaju zna za ovaj blog i ponekad ga čita, sve izbrbljala!
Iskerno, nije me ni briga! I konačno mogu reći - cura u koju sam se zaljubio, nestala je. Možda je ispravnije reći da nikad nije ni postojala. Bio sam toliko zaluđen Njom da nisam mogao vidjeti kakva je zapravo. I sad kad to vidim, nimalo mi se ne sviđa!
No ipak ne žalim za svime što se dogodilo. Hej, pa barem mi nije bilo dosadno prošle godine.
A šta sam naučio iz svega toga? - Budi svoj i nikad, NIKAD ne dopusti da srce vodi razum!
Toliko zasad!
Budite mi svi pozdravljeni!
Pravi prijatelji su oni koji se smiju kad se i vi smijete i koji plaču kad vi plačete!
