patnje jednog novog werthera.........
još me ipak malo pika.....
Sad već skoro svaki dan čujem kako Ona ima dečka....
s početka me nije to previše diralo, čak mogu i reći da me ne dirani sad....
ali ipak, svaki put kad vidim nekog dečka kraj Nje, ne mogu a da se ne zapitam " Jel to taj?!"
Ipak, nebi rekao daje to bila samo zaluđenost, pa da samo tako prihvatim da sam ju izgubio (premda ne mogu ni reć da sam ju imao), ali ipak......
isto kao i sa bivšom, prvom koju sam stvarno volio..... ioako sada skoro i ne pričamo, iz razloga što se uopće ne viđamo (drugi grad i slično...), ali uvijek ćezauzimat posebno mjesto u mom srcu. znam da sad to zvuči kao klišej, ali tako je... Ako sam ju volio, a stvarno sam ju volio, ne mogu ju ne voljet do kraja života! Ipak mi je neko razdoblje u životu značila SVE!!!!
Ne velim sad da neću nikad prestat mislit na Nju, ali ipak, treba mi neki završetak! Već ju dugo pokušavam dobit na kavu, ili barem na online chat, da razjasnimo neke stvari,da konačno stavim "točku na I", ali nikako nema vremena, ili smisli već neki drugi izgovor...
A dok Ju gledam na faksu, toliko ju želim.....
Da vam priznam..... u zadnje sam vrijeme jako puno razmišljao o curama s kojima sam bio dobar prije 2 godine, a s kojima se sklopom okolnosti nsam imao prilike dugo vidjeti, i sad se opet redovito viđam, ali... ipak na kraju svega, Ona mi je u glavi!
Ne mogu ju pustit a da ne razješimo one zajedničke trenutke ..... one trenutke u kojima smo se oboje prepustili strasti (ako se tako mogu izraziti), i u kojima se skoro dogodilo da smo se poljubili......
Ali kako dalje razmišljam, svaki put je nešto nečekivano iskrsnulo i prekinulo taj čarobni trenutak, pa me brine "Možda je suđeno tako!?"
Ne znam više šta da mislim.... Ne mogu uopće misliti više....
I zato na kraju ovog posta neće biti nikakvog citata, niti neke dubokoumne misli....
Sad mi stvarno trebaju vaša pomoć i savjeti....
Please help!!!!!
Love you all!!!!
štuc......... štuc.....
Dragi moji blogeri,
malo sam pijan sad, u ovom času u kojem vam pišem post, ali sam ju odlučio ipak napisati... ni sam ne znam zašto, ali koliko vidim, nemam baš gramatičkih grešaka.... znači da sam još koliko-toliko priseban... yeah, wright! 
Latest update (wow, čak znam i na engleski pisat, 
)
sad se nedugo čuo s Njom... lijepo je da možemo još normalno komunicirati... kao ljudi....
Pisao sam joj i svakakve gluposti.... onakve kakve pišete kad barite cure (vi dečki znate na što mislim, a vjerojatno i vi cure, s obzirom da primate takve poruke) 
Ali nekako mi je neobično da ih ona primi ravnodušno.... nakon svega šta je bilo?!?!?
A šta ćeš?! Takav je život!
Osjećam se da polako ulazim u godine u kojima već trebam imati neku ozbiljnu vezu, a ne samo usputno zajebavanje...
Ali tko zna, možda to samo alkohol progovara iz mene! Ipak su prošla 2 sata, petak 13. je, ja imam 1,2 promila u krvi (otprilike, nakon 1,6 promila fulam 30% slova), imam naljepljenu ne'akvu tetovažu na čelu, a sutra u 8 moram biti na faksu, što znači da sad moram pod tuš.... 
E da.... bio sam i poslao poruku bivšoj od prijatelja da se nađemo na kavi, da malo popričamo o životu... stvarno ne znam zašto sam to napravio... samo sam prolazio kraj njezine kuće...
al' fakat je cura simpatična i zgodna...
sad moram pod tuš skinut ovu "tetovažicu" s čela, da nebi profesori mislili da sam zbilja alkić!
javit ću vam nekad što je bilo sutradan.....
budite mi svi pozdravljeni!!!!!!!!
