Hej.

Eto, dugo se nisam javljala. Ulijenila sam se. Ne znam kaj da vam pišem. Prošla s 5,0 ( geek ). Standardno. Moja mama je rekla da je to dosadno, jer je sve na svjedodžbi isto.

Je li vam mama ikad rekla da vas se srami? Zbog bilo čega. BI - LO - ČE -GA.
Meni moja je.
S tom se ženom ne da razgovarati.
Pitala sam je zašto se ona mene srami, a ona je rekla da zbog tog mog glasa ( zbog kojeg se uvijek čini ko da se derem ) i zbog toga kak izgledam.
I to ti je mama. Mislim.

Zašto ja to pišem?

Nevermind.

Bila sam u kinu danas. Gledala SHREKA 3. Zabavan, mostly.

Evo me nakon nekog vremena. Od prošlog četvrtka nisam ništa pisala. Sorryte ljudi, al fakat nisam stigla. Gužva u školi, glazbena i tako to...

Jučer sam slavila rođendan iako je zapravo 4.7. Dobila sam svašta lijepoga:

- crni EASTPAK ruksak, EASTPAK pernicu ( boja između ljubičaste i roze ) i pjevajuću čestitku od Happy Girl
- dva plišana leptira, adresar i knjigu Djevojka s bisernom naušnicom od Franke
- knjigu Parfem i dva privjeska od Smashing Hilde
- malu crnu ovčicu i smeđu ovčica pernicu od Mije i Lare

Valjda sam sve navela... hmm...

Anyway, bilo je ludo i nezaboravno, iako sam se ja sat i pol prije rođendana poskliznula na netom oprani pod i zum u štok... masnica ide preko pola moje noge ispod koljena... igrale smo Twister, Igru života i brbljale... jedino mi je žao što je Mija morala ić u 19... šmrc...

Pa, to je to. Meni se u zadnje vrijeme skoro ništa ne događa, jedino kaj su mi sve 5 zaključili i ne idem na more do iza onog tjedna kad mi je pravi rođendan, a možda još i kasnije, što je zapravo bez veze... moram se tu kuhati, a skoro svi odlaze, ja ne znam kad odlaze neki ljudi, to ih još moram pitati... bla bla...

Trenutno osjećam neke stvari koje baš ne bih podijelila s vama. Ljuta sam, zbunjena, uznemirena, iživcirana i pomalo nesretna i tako zbog nekih ljudi koje sad neću navoditi jer ne želim da ti ljudi počnu nešto govoriti o svemu tome... osjećam se i izdano s jedne strane ( ali to manje nego ovo drugo )... trenutno bih zapravo ( tek sad nakon rođendana ) malo bila sama i razmislila o svemu, možda neka prijateljstva promijenila ili ih stavila na nižu razinu od one na kojoj su do sad bili...

Idem sad. Ne znam kolko ću pisat preko ljeta. Laptop ima nekih problema s blog.hr - om tak da me u sedmom i osmom mjesecu vjerojatno nema... možda još par postova ovaj mjesec...

Ne znam više želim li biti sama ili razgovarati s nekim o tome. Razgovarala bih s mamom da ju imam... nije da je umrla nego se ja jednostavno ne osjećam kao da mi je majka već samo još jedna osoba u mojem životu koju srećem svaki dan... teško je to objasniti...



Little Vermeer

P.S. U zadnje vrijeme nema stripova, ali potrudit ću se da bude...

, ljudi. Upravo slušam mamu i tatu kako se svađaju oko toga je li lampa pri mijenjanju žarulje dobro zašarafljena. Tata ne vidi šaraf, a mama se dere da je tata nesposoban. Krasan početak produženog vikenda. I ja to slušam u prosjeku svaki dan - dva... pitala sam mamu jel ona voli tatu, pa je rekla da ne jer ni on nju ne voli, a kad sam ju pitala hoće li se razvesti, rekla je da možda jednog dana kad sve tri odemo i više nećemo morati živjeti s njima... eto, u to se ja vraćam nakon provedenog dana u školi ( običnoj ili glazbenoj )... onda se zatvorim u sobu i začepim si uši da ih ne moram slušati... ponekad mislim da je teže imati dva roditelja nego jednog... ali ne bih znala jer nikad nisam iskusila oboje... ponekad bih htijela pobjeći od mame, od tate, od svih... maknuti se od svog tog deranja, svađa, naređivanja i psovki... Nela i Hana bježe. Hana je vani, a Nela si nađe milijun školskih aktivnosti. Debatu, treninge, kave... a ja sam tu i slušam riječi koje izlete iz njihovih usta i poželim da ih nikad nisam morala čuti... znam da se svi brakovi s vremenom ohlade, ali ovo je strašno... mislim, nije da se sad mlate ili tako nešto... sve ostaje samo na riječima... ali ja sam već davno naučila da riječi bole jače od šamara, batina, šake, dlana, noge... kad pitam tatu voli li on mamu, on kaže da, ja ga pitam jel jako a on kaže da ga ne davim s glupim pitanjima...

I tome se ja vraćam svakog dana...

Eto, malo sam zapustila ovaj blog. A hpff je radio punom parom. A šta da se radi, mislim, zatrpali me zadaćama, testovima, ispitivanjima, a hpff me opušta ( sue me ). Napravila sam još stripića, ovaj zadnji je meni najbolji... Idu:

Create Your Own Countdown