Marketing
Broken
, ljudi. Upravo slušam mamu i tatu kako se svađaju oko toga je li lampa pri mijenjanju žarulje dobro zašarafljena. Tata ne vidi šaraf, a mama se dere da je tata nesposoban. Krasan početak produženog vikenda. I ja to slušam u prosjeku svaki dan - dva... pitala sam mamu jel ona voli tatu, pa je rekla da ne jer ni on nju ne voli, a kad sam ju pitala hoće li se razvesti, rekla je da možda jednog dana kad sve tri odemo i više nećemo morati živjeti s njima... eto, u to se ja vraćam nakon provedenog dana u školi ( običnoj ili glazbenoj )... onda se zatvorim u sobu i začepim si uši da ih ne moram slušati... ponekad mislim da je teže imati dva roditelja nego jednog... ali ne bih znala jer nikad nisam iskusila oboje... ponekad bih htijela pobjeći od mame, od tate, od svih... maknuti se od svog tog deranja, svađa, naređivanja i psovki... Nela i Hana bježe. Hana je vani, a Nela si nađe milijun školskih aktivnosti. Debatu, treninge, kave... a ja sam tu i slušam riječi koje izlete iz njihovih usta i poželim da ih nikad nisam morala čuti... znam da se svi brakovi s vremenom ohlade, ali ovo je strašno... mislim, nije da se sad mlate ili tako nešto... sve ostaje samo na riječima... ali ja sam već davno naučila da riječi bole jače od šamara, batina, šake, dlana, noge... kad pitam tatu voli li on mamu, on kaže da, ja ga pitam jel jako a on kaže da ga ne davim s glupim pitanjima...
I tome se ja vraćam svakog dana...
Post je objavljen 07.06.2007. u 14:04 sati.