Zbunjuje li vas naslov? Danas ćemo malo pričati o etiketama koje su ljudi izmislili iz meni nepoznatog razloga. Postoje osobe koje su emo, hard rockeri, heavy metalci i tako dalje... ali zašto to postoji? Mislim, to i mene užasno živcira i zbunjuje. Zašto je čovjek koji sluša Evanescence emo? I ako je emo osoba koja sluša takve " depresivne " stvari i plače sama nad sobom i reže se, zar sam i ja emo? Kaj ja hodam svijetom s ožiljicma od ne - znam - ni - ja - čega po rukama? Svakako smatram da je u redu plakati ako si tužan, ali ja ne plačem nad " svojim jadnim i mizernim životom prepunim nestrenih događaja " ... ima li uopće netko takav život? Al, ono, doslovce... nakon kiše uvijek dolazi sunce .

Baš je to čudna pojava. Po toj nekoj logici ja sam emo i po toj nekoj logici Franko je rocker i po toj nekoj logici Marko ( za miju: ne B... ) heavy metalac. Ali čemu sve te etikete? Samo zato što slušam Evanescence i jako ih volim, ne čini me emo. Ja slušam ono što mi se sviđa. Nije da sad slušam jedino taj " goth - pop " i ništa drugo. Get real, people. Mislim, ja zapravo ne slušam određeni " žanr " ko neki ljudi ( pri ovome ne ciljam na neku određenu osobu )... meni su dobre i neke stvari od Justina Timberlakea, Billy Talent su mi super, RHCP su mi super, ali ja slušam Evanescence i ja sam emo... ima li to neke logike? I zapravo čemu to služi? On je emo, nemojmo se družiti s njim! Fuj, on sluša AC/DC! Pa nismo mi etikete neke. Ono, na čelo sam si zaljepila bijeli papir na kojem piše: JA SAM EMO!!! Nisam, k vragu! Ja sam Dunja. Gotovo. Kraj. Točka. Dunja. To mi je ime... možda je bezveze, ali je moje i to je to... D - U - NJ - A... I odlučila sam da ako me neko pita jesam li ja emo, da ću mu / joj odgovoriti: Ne, ja sam Dunja. Etikete sucks! Ljudi slušaju svakakvu glazbu i neka slušaju... ja neću pričat s ljudima o onome što slušaju i gotovo... pričat ćemo o npr. globalnom zatopljenju! Haugh ( I have spoken ) !

Pozdrav od

Male Vermeerke