Kada zaspu anđeli…


Sinoć kad su zaspali anđeli, ostala sam u tišini sama
Da nitko ne vidi ponovno sam sanjala o nama
Ponovno sam te zamislila tu kraj sebe
I nisam se više imala snage pomaknuti od tebe…

Sjetila sam se kako si me grlio i ljubio
Kako si mi pričao da bi bez mene sve u životu izgubio
Još čujem u daljini glas kako me zoveš svojom
I budim se kad znam da se ne smijem zvati tvojom

Da ne budim anđele, plačem što tiše
Sva sjećanja mi vrate ove proljetne kiše
Probudila bi anđela da mi još jednom da nadu
Jer ovako bez tebe tuge dušu kradu

Pitam se ponekad vidiš li kako me oči izdaju
Osjetiš li da se moje ruke samo tebi predaju
I kunem ti se jedino moje u život cijeli
Da te volim i kada zaspu anđeli…




...uhvatilo me nešto i jednostavno sam to izbacila na papir i podijelila s vama...
pusa svima!

"Kosu sam skratila, sminku promenila
tebe izgubila a bol pobedila
tebe izgubila
a zivot sredila
Kosu sam skratila, osmeh sam vratila
teret sam skinula konacno zivnula
tebe izgubila i bol pobedila
a zivot sredila
Kosu sam skratila, malo za promenu
malo al dovoljno da svi se okrenu
u oku stari sjaj
ko kaze da je kraj
u mom je oku sjaj ciji je ovo kraj
sam sebe upitaj?!"

uh, koja burna i blesava večer... nisam mogla čekati do jutra pa sad jedva gledajući pišem vam novi postić
...naime, nakon dva tjedna napokon izađem van kako Bog zapovjeda i taman kad postane najbolje...RACIJA!!!!!!!!!!
...ludilo, grad pun zbog folklorne večeri, ludnica u gradu, sve puno, pije se pleše i ludira, Picasso je bio pun, nije se moglo proć...
...eh, onda je mojoj Mariji (Mare anđeo si!) palo na pamet da izađemo na sekunu van i taman kad smo izašle van dolaze gospoda u plavim uniformama, namrgođenih faca i gledaju potencijalne kandidate za maricu...
...poslije ništa nisam ni vidjela ni čula jer sam trčala toliko da nikada u životu nisam ni pomislila da mogu tako trčati, a još sam bila u suknjici ...
...znam samo da sam nakon par minuta po igralištu tražila Mariju, a ona nije mogla šprintati zbog svojih cipelica
...sada je vjerojatno cijela srednja škola i okolica u policiji, neću ni pretpostavljati kako im je samo mogu pretpostavljati i iskreno mi ih je žao
...eh, da i ostala mi je u Picassu traper jakna stoga ako je tko vidi


...nego, početak posta počinje riječima "Luče moje!" a stavila sam je zato jer sam drastično!!! promijenila frizuru, iz smeđe u crnu i crvenu
i, da tek sam večeras shvatila kojim ljudima je stalo do mene a koji me zaborave čim mi okrenu leđa, tek sam večeras shvatila da imam anđele na koje nisam ni pomišljala, a oni za koje sam mislila da bi 100% bili uz mene samo su se hladno okrenuli...
nisam ja razočarana, previše toga je što me razočaralo kod tih osoba da bi opet bila deprimirana...samo mi je jako žao!!

...eto, toliko za ovaj put, noge me bole od šprintanja, jedva gledam pa odoh nanati...


****šaljem vam najveću pusu i sve vas volim****

juuuuuuuuhhuuuuuuuuuuu....tu sam!!!!!!!!!
...uh, NE MOGU VJEROVATI DA MI NET OPET RADI I DA VAM PIŠEM NOVI POST!!!!!!!
..nakon dva tjedna ponovno je proradio, a u ova dva tjedna shvatila sa koliko sam se "navukla" na ovaj blog i koliko ste mi svi vi falili...a falili ste mi jakooooo
...ali evo mene ponovno ovdje, vaša najslađa dosada se vratila u punom sjaju i poletu

PA ODAKLE DA POČNEM?
MOŽDA OD POČETKA?!

...Zadnja dva posta sam pisala kako sam savršeno, sad malo mijenjam temu...jer nisam više onako savršeno, ovo vrijeme , ovaj dan me totalno ubija, vraćaju se neka davna sjećanja, na sve ono što je nekada bilo tu, sa mnom i uz mene, a danas je to samo stvar prošlosti...
...baš na današnji dan je sve počelo


"Kada bih vreme
unazad mogla vratiti
pozeljela bih da te ponovno
vidim i snazno zagrlim

Da ti kazem da te volim
i da ne mogu zaboraviti
one poljupce i dodire
uvijek cu pamtiti

Danas se puni
evo prva godina
kako nisam
tvoja malena

Nisam znala da te cuvam
kajem se za sve
sad si negde
daleko od mene"



...znam da ne razumijete, ali previše ljudi zna za ovaj blog da bi mogla ići u detalje, uglavnom znaju oni koji trebaju znati, oni koji slušaju 24 sata dnevno o svemu tome i hvala im na razumijevanju

...eh, a sada nešto vedrije...
...škola? nein, nema tu vedrine majko mila , ali evo hvala Bogu i ona je sada pri kraju, ovih mjesec dana ćemo se još ubijati a onda idemo na 100%-tni zasluženi godišnji odmor...
...uglavno, sve što radim u zadnjih par dana je štrebanje, štrebanje i opet štrebanje, LUDNICA!!!!!!!!!
...ali ne dam se ja, bit će bolje...

svaki drugi vikend ne idem van, ne znam što mi se događa, jednostavno mi se bas i ne da van, a onda i kad odem vjerovali ili ne, imam grižnju savjesti zbog ocjena...
...čak su i moji shvatili da imam neki poremećaj
...ali ovaj idem pa kud puklo da puklo, ne mogu više sjedit kod kuće i subotom u pola 12 gledati Odiseju ili ponavljati kemiju,, neeeeeeee!!!
...večeras sam luda pa kako god da okrenete, slavim roćkas i nema šanse daa pomislim da išta što bi me moglo dovestido depresije (uh, to je teško!)
...bilo mi je glupo slaviti u ponedjeljak kad mi je rođendan tako da sam odlučila profeštati i prije da ga dočekam u najboljem svjetlu
...mislim, 16. rođendan nije svaki dan tako da večeras LUDUJUEM!!!

i eto, to je od prilike to, nemam više ništa pametnog za reć iako nikad ni nisam ništa pametno rekla , tako da vas polako napuštam...
...javim vam se skoro jer sam shvatila da nema šanse da izdržim dugo bez svih vas...

sve vas voliiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiimmmmmmmmmmmmmmmm!!!!!!!!!!