zbog nemirnih noći
nemirni mi dani.
zaboravih kada
treba reći stani.
glavom kroz zid srljam,
na ranu sol trljam
stobom ja si, dušo
ovu dušu prljam...

jel osjećaj pravi,
il me život trenira,
sve što kažeš meni
srcu boli servira
pričaš kako život jedan
treba iskoristit,
neki žive jedan način,
nismo ni svi isti.

ljubim te
jer tako slatko
niko se ne ljubi
ko u mraku dvoje ljudi
sto razum sav gubi,
gorim sva i želim sve
ne mogu ni disat,
gušim se u nama, srećo
ne mogu opisat,
što mi činiš
zašto sliniš
nadamnome tako,
znaš da sutra bez tebe mi
neće biti lako.

suzi malo fali, mali
da zbog tebe klizne
oteo mi komad srca
i sad duša kisne........