kontakt-lokacija

subota, 16.03.2024.

Kako se osjećam i kaj ima novo

Evo,
navodno,tako mi kažu :D,
čitanje o mačjem dreku nije toliko odbojno, graniči sa zanimljivim :D
(za razliku od sklupljanja istog :-P )
pa ćemo pisati o mačjem dreku i drugim sadržajima iz mog života. :D
Pa ću pisati, ne znam čemu množina.
Dobro, da vidim.
Danas je kmično, sivi oblak, ne znam kiši li.
Kćer je žmireći prokrstarila kućom,
upalila grijanje i vratila se u krevet.
Alarm joj se već zadnjih bar pola sata pali svako malo, mora da ga snooza na 5 minuta...
Ona voli, VOLI spavati, kao i ja.
Subota mi je dan za prikupljanje rasutih djelova natrag na hrpu.
Kada bih imala neko društvo, voljela bih to činiti u prirodi,
no unatoč mojim nastojanjima to nikad ne zaživi, pa činim to doma, pred kompom.
I to je jako dobro. Ne žalim se.
Posao mi je takav da (između ostalog) petkom radimo navečer,
pa dok ja dođem doma (alarm!:D ), jedem, i činim što sve treba, bude vrlo kasno,
adrenalin se spušta sporo...,
subota ujutro, pa i ova, jesu kao da sam bila u boksačkom ringu prije spavanja.

Trenutno:
-iskočio mi je herpes na usni
(znak umora)
-jako me boli lijevi kuk i noga
(znak da sam prije tri dana nepažljivo i nespretno, punom težinom iskočila iz auta van, na lijevu nogu;
auto je visok, za razliku od ikojih prijašnjih, i nisam se naučila ponašati s njim. U njemu, oko njega. Još.)
jedva idem!!
-osjećala sam se strgano,
ali dok sve ovo pišem, to me je pomalo napustilo . Kava i keksi čine svoje.

Dijete je malo mrzovoljkasto, kad me vidjelo kako kompjuteriram.
Jutros sam se tebala izblendati van iz njezinog vidokruga
(i ona je od onih koji cijene svoju samoću)
i voziti mamu u dućan,
no cura koja je trebala biti uz starog nešto ne može,
pa onda je njegovo presvlačenje kasnilo,
mamine su ruke ukočene jutros jako
(zanimljivo je to sve, jelte?:DDD )
sestra je trebala tu uskočiti,
dogovori se mijenjaju kako dan teče, uvijek,
i tako ja sad tipkam tu.

Danas svakako moram iznutra i izvana auto očistiti,
i moram u nabavku hrane.
I moram se odmarati.

Sutra pak, vodim frendicu na rođendansku kavu i imam Bobočku popodne,
za saniranje živice do kraja.

A, da,
tko nije čitao komentar pod prošlim postom,
Bobočka je curka koja mi pomaže po vrtu,
a uskoro će i po kući, imam planove! :)


A, DA!!!!!! sjetila sam se što mi je treće na spisku boljki trebalo biti,
peče me noga, ušao mi je pauk u hlače i ugrizao me.
Ne zezam se, već mi je jednom tako bilo.
Ne zezam se.
Bože!!!!
pauk ti svakamo može ući, to nije baš zgodna pomisao.

Eto, idem sad,
jel to bilo dobro?
:))))))

E, da!! Još!
netko mi je ukrao metlu,
onu dobru koja se u dućanu zove 'za metenje ceste'
Sjetila sam se toga, jer je to moje glavno oruđe/oružje
u borbi protiv pauka.
Kad naiđem na onog gigantskog, tustog,
a takvi tu žive,
postavila bih tu metlu ispod,
cimnula,
pauk bi, ne očekujući cimanje, pao u tu veliku četku od metle
i ja bih ga iznjela iz kuće
(štap je bio dovoljno dugačak da je distanca između mene i pauka zadovoljavajuća za cijelu operaciju).
E, TU metlu mi je netko ukrao iz dvorišta!!!!
netko je morao doći iza kuće
:-O !!! i uzeti je.

Pa sam kupila novu.
Ova je crvena , najs, pauku za posebni doživljaj,
i čiča u dućanu mi ju je nasadio na neku iznimno dugačku motku,
živi smijeh.
Još nisam pauke iznosila s njom,
samo sam malo mela.
javit ću vam kakva je po pitanju pauka,
jel se može mjeriti s onom odličnom, ukradenom...

A sad, bokić :)*

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.