I can see what you see not

U ponedeljak nisam vidio nikog zabavnog i normalnog pa sam taj dan već zaboravio.Jućer na snimanju reklame za Žuju su bili tokari neš tipa tomiji koji ne mogu sastaviti rećenicu neg sam nabacivaju rijeći i štreberi pa sam otišao sa štreberima.Jedan je imao 35 godina,jedan je završio filozofski a jedan je na PMF matematici i s njim se dalo pričat o Kuvajtu,fuhreru i ekonomskoj krizi.Onda su mi "dali" 40 čaša koje sam potajno spremio u torbu i veselo sam otišao doma.
Danas umjesto sa malim medvjedom sam išao s Tenom van.Prvo smo otišli kupit Maji dar za rođendan (ti legići dođu 50kn) pa u SC.Sreli smo i Kamen i sisatu konobaricu kak dijele letke kod importanea na glavnom.Leci su bili za neki anti-silovanje dućan koji prodaje palice i sprejeve.Onda su me mamili da dijelim 24 sata ali sam ih odbio,pa je Kristina rekla da hoće neš radit i da joj pokažem di se to ide tak da i nju i Val i Dija vodim na Kennedyjev trg.Onda Huk dođe doma i vidi legiće i pita: Kolko to djete ima godina? a odgovor je bio: 21 godinu. Onda tišina jer ni Huka više niš nemre iznenadit.Onda me Huk počeo mamit da slažem kutije na kamion u petak u banci kaj nisam mogao odbit jer bi se odurnio.Kasnije sam se morao nać s Tenkom i dat mu plaću no banka nije radila a debil je zaspao.Obično bi me to raspizdilo no kad se radi o Tenku na njega se nemre nitko ljutit pogotovo kad onak slatko zaspi.Još se i party boy ukazao na trešnjevci.Pa me nazvala žena oklopno vozilo i zamolila da joj donesem skripte neke sutra...joj koje li beskorisnosti.