I can see what you see not

Joj još mi se bljuje,ovo će bit krači post neg kaj bi trebao bit jel samo dok ležim mi se ne bljuje.Večerica je bila pistono normalna,niš se neoćkivano nije dogodilo (ustvari je Sonja i Laura više nisu dobre jedna s drugom),žderali smo,pili i u jednom trenutku smo otišli malo van na zrak pa sam rekao Škarici rečenicu kojiu u zadnje vrijeme često izgovaram: Tu su svi komunisti. I on se malo zabrinuo ali to smo tak već znali,onda su prošle Tea i Lucija i isle su doma od nekud i čuo sam grozne vijest,makar sam već bio 50% pijan kolko se sječam Tea je rekla da više nije tak dobra s Megi.I pito sam ju jel je to radi toga kaj Megi ide za časnu sestru ali nije radi toga.No Lucija se uopče nije promjenila,mislim ostala je potpuno ista,još uvijek imam malo tijelo.Kasnije su mi srali ovi iz razreda kaj nisam pozvao Teu i Luciju da nam se pridruze no nema veze.Onda sam skužio da se moram više družit sa bocom vina pa sam se napio.Kad su nas nogirali iz restorana otišli mozak mi više nije funkcionirao,znam da su otišli svi pred Sidro pa onda u Roko a pola njih u NEC na narodnjake.Bljuvalo mi se malo više nego kaj mi se sad bljuje dok ovo pišem i znam da sam otišao kupit 4 pive lutkama i čak sam uspio kupit 4 pive ali su mi 2 ispale na putu od šanka do njih i razbile se.To je bio znak da moram ić doma ili bi obavio metlu po svima pa sam otišao doma.Sad kad sam se probudio skoro se ničeg ne sječam i usro sam se da sam izgubio mob i novčanik ali bili su na stolu pokraj kreveta.