I can see what you see not

Ovo je već počelo živcirat, jučer sam sanjao da hodam ulicom i vidim Bućevu Maju sa školskom torbom i pitam ju zakaj ima torbu na sebi i rekla mi je da je pala 4 srednji (kaj je i u stvarnosti moguće jer je imala brdo jedinica i nije ni mogla još doć do mature).

Danas je san bio normalniji, bili smo Nik, Švabo i ja negdje nemam pojma gdje i odjednom sam se maknuo od njih i počeo pričati sa nekom malom crnom sisatom curom i nekom plavom koja poznaje Protuđera (naravno te 2 cure ne postoje u stvarnosti). Onda sam se probudio i vidio da stignem još malo odspavati i naravno opet sam neš sanjao ali ovaj san je bio fakat čudan.
Sanjao sam da se vozim tramvajem po Vukovarskoj i da je 21:08h a da je Sunce na položaju kao da je 15-16h popodne i naravno grijalo je ko ludo, to me je malo zabrinulo i išao sam Nikoli poslat poruku (brijem da sam u tom trenutku u stvarnosti ušao u REM fazu sna jer je sve postalo gluplje neg do sad i odvijalo se brzo). Odjednom sam izvadio komp naravno sve to u tramvaju i počeo igrat igricu i baš kad sam u igrici došao do nekog demona ispred mene se u tramvaju pojavila Demigodes. Nudio sam joj da gleda dok igram igricu al joj je to bilo smiješno i izašla je iz tramvaja, ja sam izašao za njom. Pokraj nje je bilo nešto ružno, debelo, gromadno i po hodu bi s leđa rekao da spada u ženski rod jer u ni u snu nisam facu od debele pogledao. Demigodes je pričala di radi ( zaboravio sam, mislim da je neka tvornica) a da je njena sestra pala 1 srednji i da je sad još uvijek 4 srednje a kad završi vetreinarsku da neće imat posla (njena sestra nije pala 1 srednji i ide u prehrambenu il ju je završila). Još sam neš progovorio s njom više se ni ne sjećam kaj jer iz trenutka u trenutak mi je sjećanje na taj san sve slabije ali uglavnom kad sam se probudio odlučio sam da je dosta spavanja za danas. Jedino kaj bum se duže vremena sjećao je kako me je Sunce pržilo iza 21h i njene guzice gledane s leđa dok sam izlazio iz tramvaja i pjegica na njenoj faci (ona nema pjegice na faci). Nadam se da ću sutra sanjat kak bježim od Diabla ili Baala jer ovo me ubija. Zakaj nemrem imat normalne snove ko svi drugi npr. Kak ševim mladu profesoricu iz kemije ili kak ševim dabra i srnu ili bilo koju životinju ili osobu, uvijek moram sanjat ubojstva, čudovišta, neku vrstu apokalipse ili osobe za koje počneš zaboravljat da postoje…Zadnji normalni san je bio ono kaj sad Nik doživljava, sanjao sam da sam u Njemačkoj i da sam sa Švabom i njegovom sestrom. Baš me zanima dal mu sestra izgleda onak kak sam je zamislio u snu jer bu ju Nik morao slikat (brijem da je u snu bila zgodnija jer Nik veli da u stvarnosti ima Švabinu kljuku).