my life in Hogwarts
19.10. nedjelja
u zoru sam sišla u tamnice. bilo je mračno i baklje još nisu bile upaljene. otišla sam do svoje Spavaonice i presvukla se. onda sam se popela u Veliku Dvoranu. ni žive duše. ali, naravno, Skoro Bezglavi Nick bio je tamo. ili, kako on voli da ga se zove, Sir Nicholas. sjela sam za stol i doručkovala.
onda sam otišla do Knjižnice, ali još je bila zatvorena. ipak, tek je šest sati.
otišla sam prošetati Perivojem. šetala sam bez cilja oko dva-tri sata. onda sam sjela pod drvo na rubu Šume. oko 11 sati puno je ljudi krenulo Perivojem prema Vratnicama. naravno, pa danas je posjet Hogsmeadu. zaboravila sam na to.
i tako i tako mi se nije dalo ići.
ostala sam sjediti.
onda začuh korake iza sebe.
ukipila sam se.
onda koraci nestanu.
osluškivala sam. nema niti zvuka.
opustila sam se.
ponovno sam se prepustila mislima.
i onda me nešto zgrabi.
počela sam se otimati, ali bili su jaki. i držali me za obje ruke.
tko je to?!
okrenuh glavu.
Crab?!!!!!
i…Goyle?!!!!!!!!
onda začuh dobro poznati ljigavi hihot.
isti onaj koji Pansy ispušta svaki dan svoga bijednoga života.
stala je ispred mene i cerila se. oko nje su bile njene tri fufice.
“šta hoćeš?!” zarežim na nju.
“ooooooooooo…paaa saaamo jednu stvaar…………osvetu!” kaže i oholo se nasmije. za njom i njena pratnja.
ponovo se pokušam otimati, ali oni još pojačaju stisak.
“a vi?!”, obratim se Crabu i Goyleu, “otkad vi njoj obavljate prljava posla?!” upitah ih oštro.
Goyle otvori usta da će odgovoriti, ali Pansy zalaje na njega:
“ne pričaj s njom!!!”
“ajde, idemo.” vikne na njih.
povuku me prema Dvorcu.
opirala sam se, ali uzalud. možda nemaju mozga, ali imaju sirove snage.
pokušavala sam vrhovima prstiju izvući štapić iz džepa.
stalno mi je klizio iz prstiju.
“ajdeeeee, brže!!!” zalaje Pansy.
povuku me brže. štapić mi poskoči u džepu i uhvatim ga.
odmah sam reagirala. opekla sam Craba čarolijom i stisak je popustio.
uspjela sam se oteti Goyleu.
Pansy je zavrištala od bijesa:
“uhvati ju, glupane, nedaj joj da pobjegne!!!!!!!!!”
Goyle krene zamnom i baci kletvu.
promašio me.
okrenula sam se i pucala. pogodila sam ga u obraz. koža mu je izgledala kao vatrom opečena.
zavrištao je i pao na pod.
Crab se već bio digao i gađao me kletvom. nisam imala puno vremena.
“Protego!!!” viknuh.
oko mene se stvori Štit. kletva se odbije.
jedna cura me pokuša pogoditi. i to se odbije.
s leđa mi doleti čarolija. zapali mi se pelerina.
jedna Pansyna frendica mi se prišuljala iza.
koncentracija mi je popustila i Štit je nestao.
Pansy i njene tri frendice okružile su me i držale štapiće uperene u mene.
Pansy se slavodobitno smijala.
odjednom joj cerek prestane. nešto ju je pogodilo u leđa.
odnekud je dotrčala Jen s izvučenim štapićem.
Pansyne frendice su bile osupnute iznenadnim dolaskom i imala sam dosta vremena da ih dvije pogodim kletvama. Jen je sredila treću.
pogledala sam oko sebe. Jen je stajala pored mene, a u krugu od 5 metara od nas, 5 osoba je bilo na podu.
pogledala sam Jeniffer.
“hvala.” rekoh joj.
“nema na čemu.” kaže.
“i…oprosti.” doda.
“nemam ti šta oprostiti.” rekoh joj.
zagrlile smo se. opet smo najbolje frendice.
“onda, oćemo do Tri Metle?” upita me ona.
“ajmo.” rekoh i nasmijah se.
Preobrazila sam se i potrčala.
shvatila je mig. Preobrazila se i utrkivale smo se do Hogsmeada.
u Kod Tri Metle smo našli ostale. pričali smo i zezali se, šalili i smijali.
nas sedam, najbolji prijatelji zauvijek.
tada sam shvatila kako smo mi zapravo sretni.
ja imam Draca.
Jen ima Harryja.
Hermiona ima Rona.
čak i Leo ima novu curu.
tako i treba biti.