my life in Hogwarts
12.10. nedjelja
cijeli dan provela s Draxom. nećemo u detalje. ;) oko ponoći me otpratio do moje sobe i ljubili smo se ko zna kolko. znam da hodamo tek tjedan dana, ali VOLIM GA!!! dogovorili smo se da ćemo sutra reć ljudima da sam Animagus…
23.04.2006. u 13:13 | 9 Komentara | Print | # | ^11.10. subota
Jen cijelo jutro nije izlazila iz sobe. svako malo je neka od nas odlazila da vidi kak je. popodne sam provela s Dracom, a onda je on otišao vidit kak je Jen. napravila sam onu čaroliju Smijera i rekla mu da je ona u Perivoju. otišao je. ja sam otišla učit u Knjižnicu…kad sam se kasnije vidjela s Dracom otišli smo u Sobu i pričali do ko zna kolko ujutro…
22.04.2006. u 13:13 | 0 Komentara | Print | # | ^10.10. petak
imala satove, ali samo čekala da se Jen vrati. uopće nisam pazila na nastavu. Harry je cijeli dan bio smušen. nismo ju vidjeli na večeri. Jen, mislim. tek kad smo se vratili u Društvenu, ona je bila tamo. svi smo ju otišli pozdraviti, osim Harryja. prokleti muški ponos!!!!!!!!!!!!!! zašto, ZAŠTO joj ne kaže koliko mu znači?!?!?!!!!!!!!!!!!!!! onda je otišla do McGonagallice vidjet koje je gradivo propustila, i Drax je otišo s njom. kasnije mi je po Mystic poslao da je Jen u depri zbog Harryja i da plače i da će ostat s njom dok se ne smiri. ja otiđoh do Dumbledorea. ova ‘kazna’ je bila dosta dosadna, samo je pričao o brizi za Žustrice i kako moram prijaviti Ministarstvu da ih imam da stave onu čaroliju na njih da izgledaju kao obične mačke pred Bezjacima…
9.10. četvrtak
Jen sutra dolazi!!! javila mi je pismom!!! jedva čekam!!! dobila poruku od Dumbledorea da trebam doć na ‘kaznu’ sutra u 20h. cijeli dan provela učeći…s dracom naravno. i Ronom. i Herms. i Angel. i svima. cijeli dan smo štrebali…i pisali zadaće. koma. laku noć. padam s nogu i užasno me boli glava…opet smo imali trening i išlo je super, ali sam bila užasno pospana i skoro sam pala s metle! Draco i Leo su me uhvatili točno na vrijeme.
20.04.2006. u 13:13 | 1 Komentara | Print | # | ^8.10. srijeda
ah eto, danas nije isto bilo ništa zanimljivo…Draco i ja cijeli dan tješili Harryja…Ron i Herms negdje otišli (vjerojatno u Sobu Potrebe ;) )…imali duple Napitke, Astronomiju, Stare Rune, ručak, Preobrazbu, Čarolije i Povijest Magije. tona zadaće. idem ih pisat…
19.04.2006. u 13:13 | 1 Komentara | Print | # | ^7.10. utorak
dan prošao bez velikih događaja. već mi fali Jen…moram joj toliko toga reći… :(
ali Draco me cijeli dan održavao u dobrom raspoloženju. malo sam pričala s Harryjem, kaže da mu užasno nedostaje Jen, i da bi joj sve oprostio, samo da budu opet zajedno… jadan…
popodne imali trening, letjeli smo super.
p.s. nemogu vjerovati koliko volim Draca!!!
6.10. ponedjeljak
probudih se rano. Simba mi je sjedio na prsima i mijaukao. mazila sam ga oko pola sata i onda otišla u Društvenu. tamo je sjedio Draco.
“hej, šta ćeš ti tu?” pitah ga.
“čekao sam tebe.” kaže i poljubi me.
otiđosmo na doručak. prvi sat smo imali Skrb, pa Obranu, i onda nas je (sve Jenine prijatelje, ali Harry nije htio doći! mislim da mu je bilo preteško vidjeti ju, on ju tako voli, a ona ga je dosta povrijedila) Dumbledore pozvao u svoj ured. prvo nismo znali šta se događa, ali onda se Jenina glava pojavila iz zelene vatre!!! pričali smo s njom oko 2 sata!!! onda smo otišli na ručak, pa smo Draco i ja imali rupu. otišli smo i pričali. priznala sam mu da sam animagus! i on mi je rekao da Jen, Hermiona, Ron i on pokušavaju postati animagusi već duže!!! obećala sam mu da ću im pomoć ako trebaju. čim se Jen vrati okupit će sve i reć im… otišli smo u Šumu i ja sam se Preobrazila pred njim. malo je vježbao, ali mu baš nije išlo. onda smo imali duplo Proricanje (poštedit ću vas sarkastičnih primjedbi). na večeri sam malo pričala s Leom i čini mi se da mi polako oprašta. poslije sam zauzela Sobu Potrebe s Dracom… ;)
5.10. nedjelja
probudilme Nenya. nešto mi je pričala. O MOJ BOŽE!!! Symbol (ubuduće ću ga zvati Simba) je zapeo na stablu! brzo sam se obukla i sjurila niz Perivoj do Šume. jadničak je bio na vrlo visokoj jeli, a Mystic ga je pokušavala skinuti dolje. Prizvala sam svoju Vatrenu Munju i odletjela gore, uhvatila ga i spustila. onda sam požurila na doručak. Leo me nije ni pogledao. Draco je sjedio malo dalje i mahnuo mi pokazujući da mi je sačuvao mjesto. nasmiješih mu se i sjedoh. Okrenuh se prema njemu i ozbiljno ga pogledah:
“Drax, mislim da moramo reći Leu.” rekoh mu.
“znam. zato sam mu već rekao. on mi je najbolji prijatelj i morao sam mu reći.” reče on.
“i…kako je to podnio?” upitah nesigurno.
“preživjet će. sad je malo uzrujan, i durit će se na nas neko vrijeme, ali i sam je priznao da vaša veza nije bila u bajnom stanju.” odgovori mi.
zagrlih ga i poljubih. to je privuklo nekoliko pogleda, među kojima i jedan ljubomoran koji je pripadao Pansy koja se upucavala Dracu već zadnjih mjesec dana. oko 11h krenuli smo za Hogsmeade. večinu vremena proveli smo Kod Tri Metle, ali smo i šetali okolo-naokolo. bila sam tako sretna… na večeri sam dobila odgovor od Jen:
“nemam ti šta oprostiti. oprosti ti meni!
javi mi novosti, please, svi mi falite, a najviše On. kako je?
p.s. mačića sam nazvala Strider.
Jen”
s pismom je poslala i paket pun stavri, čokoladica i svega za sve prijatelje i poznanike.
poslije večere sam pričala (samo pričala) s Dracom vani u Perivoju. obožavam to što osjećam da mu mogu sve reći, da možemo pričati o totalno bilo čemu: od trivijalnih sitnica, do najvećih problema. zaspala sam sretna, s Simbom i Mystic sklupčanim na kraju kreveta, i Nenyom u košari na podu.
4.10. subota
probudih se kasno. otiđoh na doručak. nađoh se s Angel, rekoh joj novosti. ona meni rekla da se sutra ide u Hogsmeade. šetah oko Jezera. otiđoh u knjižnicu, učih, pa opet šetah Perivojem. otiđoh na ručak. pa u svoju spavaonicu. mazih Mysticine mačiće. odlučih da malci ne mogu još dugo bit kod mene, nego ću ih morati dati nekome. stavila sam oglas u Predvorje da poklanjam 6 mačića, mješanaca između mačke i Žustrice. Angel je odmah uzela jednog. drugog jedna cura s treće godine. trećeg jedna Rawenclawka s šeste godine. četvrtog jedan tip iz Griffindora, petog Ginny. šestog je htio jedan dečko s druge godine, ali sam ga odlučila pokloniti nekome kao dar. odmah sam napisala pismo:
“molim te oprosti,
Lia”
stavila sam ga u kutiju s rupama, stavila adresu Simply Magic i otišla u sovinjak, našla Sky i dala joj paket. nakon malo truda našla još jednu sovu (Sky nije mogla nositi sama, a sove baš i ne vole Žustrice) i privezala im paket, krenule su. nadam se da će upaliti.
onog sedmog mačića sam ostavila sebi, i nazvala ga Symbol. znam da je to ime glupo, ali on je simbol da je Draco pravi za mene, jer nikad nije volio Lea, uvijek je bježao od njega, a Dracu je skakao u krilo u svakoj prilici koju je dobio. možda mi je cijelo vrijeme htio reći da će se ovo dogoditi?
navečer sam se opet družila s Angel. onda je ona otišla van s dečkom, a ja sam prečacem išla do Društvene. skrenula sam u tajni hodnik i išla uskim prolazom. bio je mrak jer tamo nikad nije bilo svjetla, a meni se nije dalo ‘upaliti’ štapić. već sam bila pri kraju hodnika, kad mi se učini da nešto čujem iza sebe. okrenula sam se i osluškivala. odjednom me netko potapšao po ramenu i ‘upalio’ štapić. tako sam se brzo okrenula da sam izgubila ravnotežu i ta osoba me uhvatila za struk da ne padnem. štapić mu je pao na pod, ali je još blago svijetlio. sad sam vidjela tko je to. Draco. nije ništa rekao. nisam ni ja. samo smo stajali tamo, on s rukama na mojem struku, a ja samo ga gledajući. bilo je kao da smo bili zarobljeni u trenutku koji ne prolazi. gledali smo se u oči i bilo je predivno. i onda smo se poljubili. polako, nježno i dugačko. vrlo dugačko. ;)
pritisnuo me jače uza sebe. zagrlila sam ga oko vrata. neznam koliko je taj poljubac trajao, i koliki god to bio klišej, taj poljubac mi je oduzeo dah. nikad se nisam ovako osjećala, ni s Leom, ni s nikim. to je bio najljepši osjećaj na svijetu. u trbuhu su mi leptiri igrali lovice, a u glavi mi je pucao vatromet. pogledala sam ga.
“ne možeš reći da je ovo pogreška.” rekoh mu.
“imaš pravo. ovo nije pogreška. zato imam jedno pitanje. ustvari, dva pitanja.” odgovori on.
“pucaj.” rekoh.
“prvo je: hoćeš li sutra samnom u Hogsmeade?” upita me.
“naravno. a drugo?” upitah.
“hoćeš li hodati samnom?” upita me on.
to je bio najčarobniji trenutak u mom životu. znate koji je moj odgovor, zar ne? ;)
poslije me otpratio do spavaonice, i poljubili smo se za laku noć.
laku noć i vama.
3.10. petak
digla se oko 6h i otišla na doručak. bila sama za Slyterinskim stolom, samo je još Dumbledore bio za učiteljskim stolo. kad je išao van rekao mi da mora hitno otputovati i da nemamo onu ’kaznu’ danas. rekla sam “ok” jer sam totalno zabroravila na to. bila sama dok pola sata kasnije nije došla Angel. pričale i sve joj rekla. o šetnji s Dracom, kako me Leo ostavio, o onom na Kuli, o poljupcu…sve sam joj rekla. kad sam završila čekala sam njenu reakciju.
“voliš li ga?” upita me.
“Draca?” upitah.
ona kimne.
“ja…”, intenzivno sam si pretraživala srce i dušu, “ja…mislim da da………da.” završih tiho.
“onda samo naprijed. ako ga voliš, i on tebe, ništa vam nesmije biti na putu.” rekla je sa smiješkom.
i znala sam da ima pravo.
poslije doručka sam ga otišla potražiti. nisam ga našla, pa sam šetala Perivojem. imala sam prvi sat Preobrazbu s Hufflepuffima. Leo nije pričao samnom, totalno me ignorirao. Draco me izbjegavao. onda smo imali duple Napitke s Griffindorima, Snape je nešto srao cijeli sat, nisam ga slušala. na kraju sata sam ostala popričati s Harryjem, koji je izgledao užasno. vidjelo se da mu ona fali, i da nezna šta bi s tim osjećajem sad napravio. voli ju. a može samo čekati da se vrati…
na ručku Draco nije bio. sjedila sam s Angel.
do večere mi je već bilo dopizdilo da me izbjegava, pa sam ga otišla naći. našla sam ga u knjižnici.
“moramo razgovarati.” rekoh mu.
“ja…da, znam.” odgovori on.
“Draco, ja…” započeh kad me prekine.
“to je bila pogreška. znam. to si htjela reći, jel tako? pogreška koja se nesmije ponoviti.” rekao je u jednom dahu, čudnim glasom.
duša me bolila. osjećala sam se kao da je netko došao i iščupao mi srce iz grudi. ali nisam htjela da itko vidi šta se događa u meni:
“d-da.” rekoh tiho.
“dobro, čuj, ja moram ić. vidimo se kasnije.” reče on brzo i ode.
hodala sam hodnicima, kroz tamnice, do Društvene, pa do svoje Spavaonice. legla na krevet. razmišljala.
zašto…? zašto………? ZAŠTO…………………….??????!!!!!!!!!!!!!!!
2.10. četvrtak
cijelu noć sam sanjala onaj san. stalno sam se budila oblivena znojem, s groznom glavoboljom. oko 5 ujutro sam konačno uspjela normalno zaspati.
probudila se jer mi je netko kucao na vrata.
“ko je?”
“ja sam.” odgovori glas.
Leo.
“uđi.”
ušao je u sobu.
“trebaš nešto?” digoh se iz kreveta i upitah ga.
“pa ja…htio sam…”, započne nježno, a onda mu se glas promjeni, postane grub i otresit, oči zažare: “šta to imaš na sebi?!” upita gnjevno.
pogledah šta nosim. svoju jučerašnju odjeću i Dracovu jaknu.
“to je Dracovo, je li tako?!”, dere se, “znao sam, ZNAO SAM DA ME VARAŠ S NJIM!!!”
“m-molim?” bila sam osupnuta.
“znači i priznaješ! dobro onda, S NAMA JE GOTOVO!!!!!” izdere se na mene i bijesno izjuri iz sobe.
zaustila sam nešto reći, ali već je otišao.
ostatak juta i popodneva prošao je kao u transu. htjela sam se nekom izjadati, ali Jen je otišla, a Angel je bila vani s nekim dečkom. navečer sam sjedila i plakala na Kuli, kad netko dođe iza mene.
“ko god da jesi, odlazi.” rekoh tiho.
“Lia? šta se desilo?” upita. Draco.
nisam odgovorila. suze su mi još jače potekle i jedva sam se suzdržala da ne jecam.
došao je do mene i primio me za ramena. “šta je bilo?”
i sve sam mu rekla. sve što se desilo, sve što osjećam. sve. zagrlio me. osjećala sam se tako sigurno u njegovim rukama, kao da mi ni najgore zlo ništa nemože.
“ja………hvala.” rekoh mu.
“ma nemaš mi na čemu zahvaljivati. ti znaš kako se ja osjeć…” naglo je prestao kad je shvatio što govori.
gledao me skoro uplašeno čekajući moju reakciju. gledala sam ga u oči. neznam koliko je to trajalo, ali činilo se kao vječnost. i onda me poljubio. i uzvratila sam. bilo je prelijepo. usne su mu bile tako meke…tako nježne. ali onda sam se sjetila Lea. šta je meni?! pa Leo mi je dečko! možda smo prekinuli, ali ja ga volim! zar ne…?
brzo sam se odvojila od Draca. osjećala sam se kao najgora izdajica. okrenula sam se i potrčala. sad sam u krevetu. pokušavam se praviti da se nije dogodilo. ali nemogu ga izbaciti iz glave. nemogu iz glave izbaciti Dracov pogled. ni taj poljubac. je li moguće da za Draca osjećam više od prijateljstva?
je li moguće?
ja…
…
…
mislim da da.
1.10. srijeda
jutro je prošlo bez zanimljivosti. provela sam ga s Angel. i Dracom. sad me više ne izbjegava. ali neznam koliko ćemo još uspjet zaobilazit temu on-je-zaljubljen-u-mene-a-ja-neznam-šta-osjećam. Leo se još ljuti, i mogu iskreno reći da me to ne dira. mislila sam da će boljeti, ali sad ne osjećam ništa. imali smo Skrb, Obranu, duplo Travarstvo, ručak, Napitke, duplu Preobrazbu, Čarolije. na večeri se pojavila Jen. još uvijek me ignorirala. i Harryja. pred kraj večere nas je sve pozvala u Sobu Potrebe (nije me ni pogledala, a ime mi je rekla s očitim gađenjem, i to me jako pogodilo…) otišli smo do Sobe. Izjavila je da ide u Simply Magic na tjedan dana i da kreće sutra, rano ujutro. svi su joj u krug poželili sve i svašta, iskazivali sreću za nju i zahtjeve da im piše, i kad je došao red na mene samo sam rekla “sretan put”, jer sam osjećala da moram nešto reći. kad je Ron bio na redu počeo je brbljati pa smo ga Harry i ja u jednom momentu lupili u rebra. uskoro smo otišli. Leo je otišao s Lennom, još se ljuti na mene. valjda je htio vidit jel ću bit ljubomorna. ja sam otišla s Harryjem i Dracom. pričali o Jen, i Draco i ja tješili Harryja. on nju fakat voli… jadan… ali rekla sam mu da imam predosjećaj da će sve bit u redu. mislim da mu je to dalo nadu… onda je on otišao, a Draco i ja smo ostali sami. šutnja je bila grozna. hodali smo napeti i ja sam panično smišljala što reći.
“znaš da ćemo uskoro morati razgovarati o ovome…?” prekinuo je šutnju.
“ja………da. ali, ja…ma jednostavno…ja neznam……………jednostavno neznam šta da kažem…” rekla sam tiho.
on je spustio pogled. ja također. bilo je vrlo neugodno. hodali smo Perivojem. odjednom sam shvatila koliko je hladno. zadrhtala sam. vidio je to i dao mi svoju jaknu. otišli smo do Dvorca, pa niz hodnik, pored tamnica, do Društvene. rekli lozinku (‘alaminum’) promrmljali “laku noć” i otišli u svoje spavaonice. legla sam i zaspala.
30.9. utorak
“Thalia? …Thalia? … LIA? ” netko me tresao. otvorila sam oči. Draco. i Angel.
“Jesi dobro?” pita Draco. stvarno je izgledao zabrinuto.
“m-ma jesam. šta se desilo?” odgovorih.
“išla sam na doručak kad sam čula buku iz tvoje spavaonice. vrata su bila odškrinuta pa sam provirila. tresla si se i mrmljala u snu. brzo sam otišla po Lea, ali nije htio doći, ali me čuo Draco pa je on dojurio…” progovori Angel.
“jel se sjećaš što si sanjala? jako si se tresla i izgledala izmučeno, kao da te netko podvrgnuo fizičkom i mentalnom mučenju.” reče Draco.
“ja…ne sjećam se.” odgovorih. ali to je bila laž. dobro sam se sjećala sna. opet onaj isti. ali ovaj put vidjela sam lica osoba na kraju putova. i to me uplašilo. i otkrilo mi osjećaje kojih nisam bila svjesna. Draco je imao prvi sat pa je morao otići. Angel je ostala. pričale smo o svemu što se dogodilo s Jen, o mojoj vezi s Leom, čak sam joj rekla i za onaj san. otišle smo na doručak zajedno i družile se cijeli dan: išle zajedno na ručak, satove, večeru… saznala sam dosta o njoj i shvatila da smo vrlo slične. pričanje s njom mi je dosta popravilo raspoloženje… otišla sam spavati dobro raspoložena. laku noć.
29.9. ponedjeljak
probudila se kasno. nisam išla na doručak, ali sam ipak zakasnila na Skrb. posjetila Jen za vrijeme ručka. na Travarstvu mi bilo tako loše da me je Leo morao odvesti u Kuhinju da nešto pojedem. navečer bila posjetit Jen. opet ignorirala mene i Harryja. cijeli dan bila loše volje. Jen me svojim konstantnim ignoriranjem tako rastužila da sam u dubokoj depri. Leo me pokušao razveselit, ali sam bila živčana i posvađali smo se. sad ne razgovara samnom. idem spavat, iako cijele noći sanjam da sam na raskršću putova i budim se sa suzama u očima. laku noć.
03.04.2006. u 17:17 | 3 Komentara | Print | # | ^