Lidosfera

utorak, 28.02.2012.

LAKU NOĆ-priča druga, II dio

Miki je poslušno zakoračio u stan i odmah naletio na pripitog domaćina, koji ga je prepoznao i iskreno mu se razveselio, te ga zagrlio i izljubio:-Pa, di si Miki, kućo stara? Nisam te vidio sto godina!
Razveselivši se starom prijatelju, Miki se široko osmjehnuo:-Evo me, malo mi se odužilo zimovanje, al' sad sam „fraj“. A šta slaviš?
-Ženim se! Aa-aa!-zagalamio je Vili, podigavši obje ruke u zrak.
Zatim je još jednom poljubio Mikija u obraz i upitao:-A šta ti je to na oku?
Ne želeći previše objašnjavati, Miki je slagao:-Ma, udario u vrata. Nismo mogli nać' svjetlo. A ovo mi je frend Kalauz. Valjda nije višak.
-Kakav višak, šta pričaš?-bio je gostoljubiv Vili, pa se rukovao s Kalauzom, te se opet obratio Mikiju:-Jebemti buku! Ajmo na balkon da se malo ispričamo.
-Čuj…-zapitao je Miki dok ga je Vili provlačio kroz gužvu u dnevnom boravku.-…ako neko bude pit'o, možeš li reć' da smo s vama otpočetka?
-Nema frke.-rekao je Vili, pa se obratio prisutnima.-Halo, ekipa!!! Ovo su Miki i Kalauz…i s nama su otpočetka! Štima?
-Štimaaa!!!-odvratili su uzvanici, pa nastavili piti i ludovati uz narodnjake.

Bilo je tu svakakvih momaka; navijački nabrijanih huligana u raznoraznim dresovima stranih klubova, polugolih bildera u razvoju, zalutalih pijanaca i par prilično omamljenih džankija koji su se držali svoga kuta i piva kojeg su kao izgovor cuclali vjerojatno od dolaska. Naravno, svi su manje-više bili pijani, osim džankija, ali za njih se teško moglo reći da su bili trijezni.
Kalauz se priključio navijačima, jer je i sam bio strastveni poklonik Cibalije iz Vinkovaca, te im odmah počeo pričati o svojim zatvorskim danima i zanatima koje tamo naučio, a Miki je završio s Vilijem na balkonu, prisjećajući se priča o zajedničkom djetinjstvu prepunom ne baš bezazlenih nestašluka.
I dok je slavlje bilo u punom jeku, među uzvanicima su se odjednom pojavila dva policajca. Pijana rulja ja prvo pomislila da je riječ o nekakvoj šali, pa su počeli zafrkavati „goste“, ali ovima nije bilo do tog, tako da su ubrzo nadglasali „domoroce“:- 'Ko je organizator ovoga?
Vili je čuo što se događa, pa se vratio s balkona i rekao:-Ja sam! Šta trebate?
-Ne trebamo mi ništa, nego se vi trebate stišat'!-pojasnio mu je policajac.-Cijeli kvart ne spava zbog vas!
-Pa, momačka je! Ženim se u subotu!-pravdao se Vili.
No, policajca to nije previše zanimalo, a i glazba mu je sve više išla na živce, pa je podviknuo:-I nek' neko stiša to „ciguliganje“! Ne čujem svoje misli od tog sranja!
Netko je to čuo i stišao, a jedan od džankija i prokomentirao, doduše malo prekasno, tako da su svi čuli:-Uuuh, jakih misli! Mo'š mislit'! Ako su u „em-pe-trici“, daj da i mi čujemo!
-Čuo sam to!-rekao je policajac, pa „progutao knedlu“.-Ali nismo tu da se svađamo, nego da pravimo red. Mogu pisat' prijavu, al' neću ako se stišate. A glazba…mo'š mislit' glazbe…može, al' tiho.
Zatim se obratio pričljivom džankiju:-Mladi gospodine, sloboda govora ne znači da svaka budala mora izgovoriti sve što mu padne ma pamet. Može nešto i zadržat' za sebe…u tvom slučaju, što više-to bolje. Nego, nešto si mi blijed! Jesi li dobro?
-Ma, dobro sam…-odvratio je prozvani bezvoljno.-…al' nisam navik'o na alkohol.
Policajac je odmah iskoristio priliku za verbalnu osvetu:-To ti je super! Ako se nisi navik'o, ne moraš se ni odvikavat'! He, he! Jel' tako?
-Daa, daa.-potvrdio je džanki melankolično.-Sad mi je baš laknulo. Pao mi je „kamenac“ sa srca.

No, kad su policajci krenuli prema vratima, onaj ozbiljniji je prepoznao Kalauza, pa zaustavio kolegu i upitao:-Nije li ovo naš stari prijatelj Kalauz?
Prozvani je pokušao rukom sakriti lice, ali prekasno, jer mu je policajac već bio prišao na doseg daha, te ga počeo ispitivati:-Kako si, momčino? Otkud ti ovdje? I kad si uopće izašao?
Kalauzu nije bilo drago što mu se ovaj obraća na takav način, pa je malo zamucao u odgovoru:-E-evo, na-naiš'o na momačko kod prijatelja. A izaš'o prije dva tjedna.
-Hm, zanimljivo…-ubacio se drugi policajac, zapravo i ne slušajući što ovaj priča.-…a da nisi prije toga naišao i u onaj lokal u prizemlju.
-Nisam, nisam. Kakav lokal?-pravio se lud Kalauz.-Nisam vidio nikakav lokal. Bio je mrak.
-Ma, nemoj!-nepovjerljivo je nastavio policajac.-Neko provali u lokal, a ni deset minuta kasnije, koga zateknemo u blizini? Kalauza, glavom i bradom! Kakva slučajnost!?
-Nemam ja ništa s tim.-ogradio se Kalauz.-Evo, pitajte momke. S njima sam od osam.
-Oni bi, ako treba, potvrdili i da si „mladenka“.-rekao je policajac.
-Pa, nećemo se sad vrijeđat'.-nije se Kalauzu svidjela poredba.-Al' znam ja kako to ide. Čim neko nešto obije, Kalauz kriv!
-Ajd, ne seri! Od osam, a nisi pijan, a lokal nisi vidio jer je bio mrak.-uhvatio ga je policajac u laži.-Pobrkao si godišnja doba. Ljeto je i do devet sati mo'š vani čitat novine.
I dok se Kalauz grizao za donju usnu, drugi policajac je primijetio Mikija, pa se uključio:-A vidim da ti je i prijatelj tu. Kako ono bijaše? Miki? Nerazdvojni ste kad ste vani. Kad si ti izaš'o?
-Prije mjesec dana.-odvratio je Miki, pokušavajući prikriti nervozu.-A s tim dolje, majke mi, nemamo veze!
-Vidjet' ćemo!.-rekao je prvi policajac.-Previše mi je to sumnjivo. Osobno ne znam za nikog 'ko bi provalio u prazan lokal? Nikog, osim vas! Ajmo u postaju, pa ćemo sve razjasnit'.
Kad su se svi skupa našli na stubištu, Kalauz je malo oslušnuo hodnik, pa rekao:-Aaa, vidim da ste smirili i onu damu s drugog kata.
-Koju damu?-upitao je policajac.
-Onu koja je vrištala od sreće.-oraspoložio se Kalauz.-Možda je ona aktivirala alarm…he, he…vriskom.
To je oraspoložilo i Mikija, pa se nadovezao:-Na istoj su frekvenciji. Ha, ha!
Smiješno vam je, ha?-retorički je upitao policajac.-E pa, vidjet' ćete kad vas vrate u zatvor. Tamo vole duhovite momke…ili je bolje reći cure…ali, vi to već dobro znate. Ha, ha!
No, uhićenici se nisu dali zaplašiti:-Ali, mi smo nevini, kunemo se!!! Ha! Ha! Ha!
-Ajmo onda „jumferi“, put pod noge!-našalio se onaj drugi policajac, pa se obratio pijanoj ekipi koja ih je ispraćala iz stana.-A vi pazite! Ako bude još pritužbi, dolazim s „maricom“, pa ćete svi na triježnjenje…eh da, laku noć!
-A šta ako bude lažna prijava?-upitao je domaćin.
-Rekao sam „laku noć“!-ponovio je policajac bez osvrtanja, pa potjerao uhićenike niza stube...