Baš se nešto razmišljam.
Ondak se pomislim "ma daj, od razmišljanja nikakvo dobro".
Pak prestanem mislit i bavim se nekim drugim stvarima.
A ondak opet razmišljam.
Pak pomislim "daj molim te, kad je neko dobro izašlo iz toga što ljudi razmišljaju? Pusti Levant neka tvoja Vlada misli. Eto, tvoja je vlada razmišljala i razmišljala i vidi što je odličan potez povukla. Skinula ti plaću 6% i sad ćeš bit gola i bosa kako već i jesi. A ti si na to navikla, bilo bi gadno da bude obratno. Di bi ti bio kraj? Samo bi se razmazila i kako bi se onda s tobom moglo živjet kako pitam ja tebe? ".
I ondak odlučim da uopće neću razmišljat. Neću i bok!
Nego ondak živim.
I tako sam jučer dopuzila do doma u stanju "pustite me na miru, grizem, treba mi sna". Ondak me dočekala 4 oka. I 8 nogu koje bi van. Ondak sam obukla trenirku, trajalo je to čovječe, jerbo kad si usporen i kad je sve o čemu razmišljaš "spava mi se", ondak ni oblačenje trenirke ne ide onim uobičajenim tempom. Ubrzanim. Više ide onim tempom "kriva nogavica, idemo ponovo".
No daklen, onda smo izašli van piškiti i kakiti.
Budući da nisam imala snage otići do velikog parka, daleko je čovječe, to sam odlučila da ćemo istražiti put uz prugu. I tako mi šetamo, ha! šetamo, ajmo radije reći istinu, puzimo, vučemo se, uz tu prugu . Ja glavinjam, oni skakuću kadli čujem zvuk vlaka. "Aha, vlak stiže" pomislim.
Pozovem svoja 4 oka, čučnem, zagrlim ih, sve u namjeri da ih ovako velika i odgovorna zaštitim od onoga što slijedi. (na dva metra smo od pruge).
Stiže vlak!
I što vidim?!?
Mali Pas otrgne se iz mog zagrljaja i navali na njega. Navali lajat i pokazivat ko je tu gazda!! Smatrajuć da mu je to (još jedan) neprijatelj. A zatim navali trčat uz njega u namjeri da ga otjera.!
I otjera ga, što jes jes. 
Jer se vlak toliko isprepadao da je samo nestao. U daljini!
Pa ti reci!
A Ona? Ona ima novu naviku. Prehrambenu. Jede grane o svijete! Sve je grane i grančice koje je našla na travi pojela. Mislim da će nam društvo za ekološku zaštitu prirode ubrzo doći na vrata. Jerbo rušimo prirodnu ravnotežu. U stvari sve se nešto mislim da smo ju VEĆ porušili. Jer tempo kojim Ona živi i jede je vrlo ubrzan. To hiperaktivno na stotu. U samo 15-ak minuta koliko sam gledala pojela je BAREM desetak grančica nađenih u travi. Usput počistila travnjak.
Sve se nešto mislim da bih ju mogla početi iznajmljivati. Za grabljanje i čišćenje. "Čistim temeljito. Sve POJEDEM!" bio bi slogan kojim bih ju iznajmila!
|