28.04.2008., ponedjeljak
Predratno stanje
|
Nnnda. Nešto nemam inspiracije zadnjih dana. Nešto živim kao u nekoj neugodi, nelagodi što li a navikla sam si pisat svaki dan, nekako mi to pisanje dođe kao odmak od sveg sranja s one druge strane života. A isto mi dođe kao neka terapija. Da vidim da postojim i drugačija ja. Ma filozofiram. Pucam u stvari po svim šavovima, odnosno ne pucam ja puca sve oko mene. No kako se događa drugima tako to nažalost dodiruje i mene. Što mi se baš nešto i ne sviđa al tko me pita. Pokušavam se micat no neide. Nađe me. Pak je tako lik pukao totalno i naskroz. I kud će nego izbacit frustraciju na mene. Jerbo ja bila najbliže. No i meni dost tog izbacivanja tuđih frustracija po meni pak sam vratila. I to opasno, agresivno, pred svima i bezobrazno. A lik tašt. Pa se sve nešto mislim da to neće proći samo tako. Mislim lik je nastavio i dalje sipat svoj otrov i po drugima. No drugi su pitomiji od mene, meni se ne sviđa kad se netko preko mene ispucava. Nikad mi se to nije ni sviđalo. I to mi je mana. Jer ne mogu prešutit, ne mogu preć preko toga nego odgovaram. O koštalo me to u životu, al eto jedina utjeha ostala da sam bar ostala svoja. Mislim i nije neka utjeha al eto. Stalno najebem zbog te svoje osobine. A čini mi se da ću i sad najebat. Pak me drži mala nesigurnost. Naime, neznam di sam. Ne znam s čim se "borim". Ne znam kako lik reagira na otvoren izazov. Da li otvoreno ili ispod flanjka. No bilo je i vrijeme već da se sukobimo.Da se stvari stave na svoje mjesto. Pa što bude bit će. (samo da mi je znat što će bit da se znam pripremit  )Bila u glupoj Kiki. Jedina Kika prima kupce sa pesima pa smo tamo otišli. Ormarić sam kupila. Na akciji. I neki tepih za kupaonu. Na akciji. I neku lampu za kućicu. Na akciji. Neka žive akcije!!!! Laprdam. Umorna sam. Idem u krpice a onda će bit prvi maj , praznik nerada rvatskog. Pa na kućicu. U slobodicu. Malo napunit baterije te se pripremit na bespoštedni rat! |