Eto. Jutros na sebi imam majcu BEZ RUKAVA. Zelene je boje. I to je jedino važno.
Ostali kolege i kolegice obučeni su u majce s rukavima. I gledaju me i komentiraju. Komentari su nekako ovakvi " pa nije još ljeto", "kaj je tebi?", "dakle, ti nisi normalna" "jel ti nije hladno?" (taj mi najdraži).
A što? Znala sam da je petak i da treba zeleno. Stoga sam jučer,za ujutro pripremila zelenu majcu i vestu gore. Negdje oko 7,20 čujem "zaspali smo diži se". Skačem iz kreveta, navlačim pripremljeno, uzimam pasa i hop već smo vani. Ondak se vratim gore, nabrzinu poberem svoje krpice i hop u auto. Negdje na pola puta do posla shvatim da sam zaboravila vestu.
Pa ti sad reci.
Gledam si ruke prekrasne. Koje su već lagano plave. Sa zavišću gledam tuđe veste, đempere, prsluke.
No onda zapalim cigaretu pak mi toplije. Stavim si upaljač kao malu vatricu pa se grijem. Ipak sam ja u bivšem životu bila Indijanac. I sam zapamtila pojam logorske vatre.
Eto. Dok ovo pišem ide mi sve sporije i sporije. Prsti mi se polako koče. Poplavili su na vrhovima, ali ostatak se još drži.
Idem si upalit upaljač ,malo se grijat. Pa ću nastavit pisat ovaj post kad si podignem temperaturu tijela sa sadašnjih 10 stupnjeva celzijusa na nekih normalnijih 36.
Ovo nova zmijica.
Trebao je biti šal. No na kraju nisam bila zadovoljna. Bio je neravan. Onda sam sve to smotala, dodala cvjetiće i hop, evo još jedne zmijice.
PS Obratiti pažnju na rupe na prekrivaču. To mali pas grize. Prekrivač sam platila 200 kuna, šit, cipele sam mogla imat.... Ako nam netko dođe doma, onda brzo stavljam preko kreveta onaj normalan. Čitav.Kad ne bi bilo prekrivača posteljina bi bila u rupama.
U dobre ruke dajem psa. Sa finim malim,oštrim zubićima.....
|