04.04.2008., petak
|
Moj je mozak u velikoj većini vremena koje živim nekako ko bosanski lonac. Svega se tu nađe. Pak mi dosta teško nosit se s tim. Uvijek i stalno moram odvajat. Zelje od mesa. Meso od juhe. Juhu od ostalih sastojaka. Nije to lako. Nekad ne pogodiš pa uloviš zelje. A ono bljak. Zelje mislim. Nekad opet pogodiš pa si ulovio meso. Tako i meni s postovima. Piše mi se, stalno mi se nešto piše, al od svega što krčka u glavi evo na primjer danas ne mogu ništa pametnoga ulovit. Ima tu svega i svačega. Al se sad ti daj odluči što ćeš. U stvari sve o čemu se priča je dolazak precjednika. Onog nekog. Pa sve tu poludilo. Neki uzeli godišnji, neki nervozno hodaju. Kolega mi nervozan, kaže "kako ću doma?". Pri čem ja pomislim "a ako ne stigneš žena i djeca će se malo odmorit od tebe". Mislim , koji smo mi narod toga nigdje nema. Da nas nema trebalo bi nas izmislit. Kao, sad ako nismo u autu onda ne možemo više doma. Mislim, ima i noge zar ne? No zaboravio zašto mu noge služe. Mi radimo do jedan. Ondak idem doma spustit rolete. U subotu je dogovor Veselih Pljoskica na parkiralištu. O, tome se veselim jer će bit kolača. Pak ćemo , nadam se otić i kavu popit. Morala bih u stvari sad napisat post unaprijed, tako da budem prva kad se vratim doma i da ga odmah objavim jer se predobro zna da ja jedina izvjestim ISTINITO i OBJEKTIVNO. Al mi se neda. Mislim pisat post unaprijed. Jer oko mene atmosfera histerična i nervozna. Pak nemam koncentracije. No danas, kad stignem doma, spustim rolete i uvučem se u svoja četiri zida ondak ću ga napisat. He,he..pa ću bit spremna. Dok će ostale smišljat što da napišu, moj će post VEĆ bit objavljen. Tak!  |