30.05.2007., srijeda
prekinuta siesta
|
31 dan/ 744sati/ 17856 minuta No sad me puknula inspiracija za malo gunđanja. Ova kiša utječe na raspoloženje, ali ovo što se upravo dogodilo u ovim prostorima diglo mi tlak. (koji je ionako već dobrano dignut jer ovo sve skupa postao je cirkus ). Došli u radno vrijeme prezentirati svoj proizvod. I mi MORAMO prisustvovat!!!!  Meni je to cirkus. Kad da radim? Popodne da ostanem, budući da sam ujutro morala slušat prezentaciju nečeg što me uopće ne zanima?????Koliko daleko treba ići da bi se zadržalo posao? Cirkus, eto to ti je. Ustala sam i izašla van , dosta mi je više čovječe! Dosta mi je toga da budem javno dobro! Da svatko smatra da se samnom može raspolagati. Da me se promatra kao objekt. Da pojasnim na što konkretno mislim. Jučer dođem doma i zvoni telefon. Čovječe već se bojim dignut slušalicu jer u 90% slučajeva nude mi neku uslugu. Jučer su nudili neki mirovinski fond. "Ne, hvala neću". Da ne pričam o nagradnim igrama. Da ne pričam o politici koja mi se uvuče u kuću u subotu ujutro. "Ja sam iz te i te stranke, zovem vas da vas pitam...." SUBOTA UJUTRO! Bila sam dosta ljubazna s obzirom na okolnosti. Rekla sam samo : "Molim Vas skinite mi se s telefona. Subota je ujutro i ne želim razgovarati s vama". Tako nekako. Mislim ta agresija, to napadanje prešlo je sve granice. Da ne pričam o poštanskom sandućiću koji je svakoga dana pun reklama. Šteta drveta. Kad sam odjavila american karticu (300 kuna članarine  svake godine )zvali su me doma. "Vi ste odjavili karticu?" "Jesam". "Zašto?"  Ej, ona mene pita zašto? Pa sam rekla :"članarina mi je prevelika, ne želim ju plaćati. Nije mi u interesu". "Dobro, ali možete u idućih 6 mjeseci ponovo se učlaniti" Halooooooooooooooooo Da sam se htjela učlaniti u idućih 6 mjeseci ne bih se isčlanjivala, zar ne? Kad te nazove iz telefonije pa ti se neda skinut s telefona. "Ne hvala, nisam zainteresirana" "Ali samo me poslušajte" Neki dan zvalo iz auto kuće. Da mi napravi anketu. Pa ja odgovaram. Pa me pita "Kad mislite kupit novi auto?" "Ja ne mislim više kupovati novi auto. Ovaj koji imam MORAT će potrajat do kraja mog života" "ahhh, tako..." više nisam bila zanimljiva. I tako to stalno. Ja još imam energije za odbijanje agresije ali kad pogledaš ulaze ti u život svuda i stalno. A najviše me čudi da se to smatra NORMALNIM!!!! kAO, ono, on je na burzi pa prodaje knjige pa je normalno da će doći u radnom vremenu i meni 20 minuta pričati o knjizi. Jer kao ja nemam baš ništa za raditi.....  I tako to iz dana u dan. Dođe čovjek u sobu i prodaje knjige. "Znate ja sam na burzi, dajte kupite". "Kad sam ja bila na burzi vi se niste sjetili mene, recite zašto bih ja vama sada MORALA pomoć"? Mislim, zaista mi je dosta. U zemlji od 4 miliona stanovnika , imaš 1,2 miliona zaposlenih. Zašto se smatara da bi taj zaposleni MORAO na svojim leđima nosit ostalih 2,8 miliona? Zašto ja moram svima biti jamac? No najviše me ljuti agresija. Nasilnost i agresija. Dođe ti u sobu i kad kažeš "hvala nisam zainteresirana" dobiješ "no samo poslušajte". Nedaju se van!. Znam, jasno mi je. Ljudi trebaju radit. Ali JA SAM NA RADNOM MJESTU i ja trebam radit! Kada? Dokle će to tako? Uh, ljuta sam. Jako sam ljuta. Ljuta sam jer nigdje mira. Život mi se pretvara u EPP. Kud god dođem, ja sam gledaoc EPP-a. Svi samo nešto reklamiraju. Ili svi nešto traže! E dragi moji. Bila sam i ja na burzi. Bila sam nezaposlena. Nisam vidjela da je netko skakao oko mene. Tada sam ostala sama. Nigdje nikoga. Vadi se i opstani kako znaš. E pa kad sam ja sa svojih 50 kila, žena uspjela opstati i to bez agresije, bez napastovanja drugih, bez previše samosažaljenja (jer nisam imala kome kukati - inače bih  ), e onda mi nemojteprodavati nikakve štoseve, jer sve sam prošla... Dosta mi vas je! Pomoći ću, naravno da ću pomoći, ljudsko sam biće. Ali što je previše previše je! Koja je fora u vađenju na sažaljenje? Koja je fora u vađenju na "oni su meni to i to napravili...?" Koja je fora u agresiji i napastovanju drugih? |