evo me nazad da pišem dalje, ovako pa pomalo. pa nije švabo na husinu jebogabog! đe sam ono stao? život me nije mazio al ni ja se nijesam bunio nego sam zapeo brate iz petnijeh žila da mu kako doskočim. da ga pobjedim. kako od Špicinog posla nisam zarađivao dovoljno da podmirim i starog i svoje pretemzije, uglavijo sam sa Vujom da mi posudi neku malo veću paricu dok se ne snađem. Vujo je u selu glasio kao bogat i malo neurozan čojek koji svakomu ko mu nadođe posudi pare pa kad ovaj uzmogne onda mu vrati. stara je po čitav bogovetni dan bugarila vrag ti naprdak odnjo i kazivala mi da nejdem kod Vuje da ću glavu izgubit i da to nijesu posla za mene. reko sam joj da ne prdeka previše jer da mi je već šesnajsta i da ne mislim zavijeke jest proju. nadan kad sam krenuo kod Vuje po dogovorenu paricu dočeko me stari na izlazu i reko mi da je Vujo oprdak odčojeka koja će mi posudit paricu a kad mu neću moć vratit da će mi noge polomit.
imo sam dobar plan i nema majci da Vuji ne bi vratio pare mada mi je spuco dobru kamatu. čim mi je Vujo doturio paricu odma sam ušo u isplamnirani poso s farmerkama. prvo sam se pozabavio kokumrencijom i dogovorio megdan sa kinezima na buvljaku u 2 ujutru. išlo nas petnajst i njih isto. i dođemo mi prvi kad oni već tamo. satrali smo ih samo tako ali i mi smo imali žrtava. burazer mi je dobro najebo jer je naletio na brus lija lično. jebiga. poručili smo im da se vataju riže a da farmerke zaborave. odma sam ušo u rizik i platio Jozi da mi šleperom dovuče robu iz italije. pito me dal želim da mi za još para nađe čojeka na granici da mu platim pa da kad mi šleper nadođe da ne ćiri već da žmiri. ništa mi pod milijem bogom jasno bilo nije al dao sam mu pare. farmerke su u nas vavije bile na dobrom glasu i sve je kazivalo da će poso bit med i mlijeko.
al sjebo me Jozo samo tako. pičketina je nestala i nije se pojavljivo više tjednima. osto ja bez parice i farmerki. po nekoliko puta sam išo mu do sela da ga tražim i da mu se napijem krvi. ali posvaki put mi je njegov stari reko dase još nije pojavio i da nezna đeje. ja sam mu svaki put ispričo kakva je stvar i da mu reče da čim se pojavi da mi se javi. stari je reko da će mu reć ako ga vidi. ovakva situacija me skroznaskroz pojebala jer ja sam ćio prodavat te farmerke ođekare u našem kraju po duploj cijeni a znam sto posto da bi to otišlo bratemili ko alva. kad bi sve otišlo prvo bi vratio Vuji pare a ostatak bi zadržo. onda bi jope posudio ali ovaj puta manje i nadodo dijelu koji imam pa bi jope dadno Jozi da mi jope ode pokupit farmerke u italiju. tako bi ponavljali sto puta ako treba dok ne bi vratio Vuji svu paricu a jope imo i zasebe da uložim u novi poso koji mi je bio napameti. burazer mi je govorijo da mi je ideja zakurac i da ništa odtog biti neće. i da kome ja mislim prodavat tolke farmerke. reko mi je još da on satijem ne će da ima ništa al daćemi pomoć s kinezima.
jebiga kako su mi ruke sad bile savezane čeko sam dan kad sam Vuji trebo vratit paricu. kad je taj dan pristigo nije mi preostalo drugo nego otić do Vuje da mu objasnim simtuaciju i da me zericu pričeka. izamariso me brutalno bez previše priče i poručio da imam dosutra da mu vratim paricu a ako ne vratim da će jope da me sredi al ovaj puta i burazera. kako je burazer već dobio po pički od kineza kreno sam podhitno kod načelnika da mu ispričam i za Vuju i za onu pičketinu od Joze i za burazera i za plan. vidijo sam da me pozorno sluša i to mi je uljevalo veliku nadu. na kraju je samo reko da idem u bajbuk dok ne nađu Jozu i ispitaju simtuaciju oko carine i šverca. jebomajkusvoju kad me onda nije šlagiralo nikad neće.
al barem sam se riješio Vuje i spasio i sebe i burazera. sutradan je došla neka hrgetina od čojeka i otvorila mi ćeliju i bez priče me počela bubetat u drobinu što se i nastavilo tolko dugo dok mi čitav zrak iz mene nije izbacio. reko mi je samo da mi Vujo poručuje da mi daje dosutra da mu vratim još više para ili da ćemi i starog dočekat. reko mije i da mi buraza nijesu dirali kad su ga vidli onako sjebanog od kineza. nijesam znao šta mi je činit i odmuke sam skoro plako. uskoro se pojavio i načelnik i reko mi da iđem kući. kasnije sam dozno da je stari dolazio i dao neke pare načelniku da me puste jer nemam još osamnajest. kad sam izašo van vidio sam načelnika i Vuju u birtiji kako pričaju pa sam brže bolje reko načelniku da je to taj Vujo o kojem sam mu pričo...
eto zasad tolko. ima tu još štošta da se kaže i prikaže i kad se svega sjetim pravo da vam kažem muka mi dolazi al sve je to izamene i bolja vremena me doskora čekaju. dokad nastavim uživajte u pjesmi koja me je često noćima u tugu umatala.
|
