|
|
| < | travanj, 2008 | > | ||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | ||||
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
Everything about me. Almost everything
Ako netko treba evo moj msn: neka_nova_klinka@hotmail.com
Blog.hr
Forum.hr
Monitor.hr
Blogovi koje posjećujem:
Moj razred
Barbara
Filip
Love is hurt
Andrea
Josipa
Bloodred
Zagrli me sad,jako,najbolje što znaš
Tinolovka
Lav Nikolajevič Tolstoj
Maja
Green
Bella
Dijana
Eva
Ostojić
Zjev
Stars are gone tonight
Ketrin
Perak
1.d Gima
Pa...odakle da počnem?
Ime mi je Barbara,
Živim u jednom gradiću, podno Psunja,kojeg obožavam
i kojem je nadjenjeno ime Nova Gradiška,
Rođena sam 22.09.1992. godine,a to znači da
Za nekih tjedan dana krećem u OpćuGimnaziju,a prije nje sam išla u OŠ:"Mato Lovrak".
Imam 2 brata-Mislav(19 god.) i Domagoj(21 god.) i naj roditelje na svijetu,a kad smo već kod nečeg što je naj...
Imam naj kućnog ljubimca,zove se Miki i on je koker španijel koji ima 3 godine(tj.psećih 21),al je takva maza ko da ima 3 mjeseca. Imam i kornjaču Felixa koja je slatka,al' stalno pokušava izaći iz akvarija iz meni nepoznatih razloga.
Moje naj frendice su:
Barbaral:
:da znam da se isto zovemo i ne,nismo sestre ni u rodu što većina misli,a nas dvije nemamo pojma zašto jer smo skroz različite. Ona vam je jedno preeeeslatko malo biće koje me voli,zapravo OBOŽAVA gnjavit.Ima smeđu kovrčavu kosu i tamno smeđe oči,super joj idu jezici,poslije Hrvatske najdraža zemlja joj je Njemačka(iako nemam pojma zašto),ima talenta za pisanje,a sluša Mettalicu,Nirvanu,Azru i još puno toga-odite na njen blog pa pročitajte-oblači se tako nekako u stilu onoga što sluša i mrzi kad ju neko pita jel punkerica il metalka il rokerica.,voli nogomet a naj igrač joj je Michael Ballack,navija za Chelsea i Dinamo(voli Ćorluku-slikale smo se s njim).Ima mobitel za koji sam ja maloprije rekla da je skoro ko Blueberry(borovnica) umjesto Blackberry...-jako je vino bilo
...
Loriana:
Moja susjeda i školska kolegica koja je prelijepa,suuuper pjeva,glumi,oponaša i jako je pametna. Ona voli Talijane(pogotovo jednog iz Ravenne),Jelenu Rozgu i Magazin,sve što ima kovrčavu kosu,Eurosong i Doru,modu,parfeme,uređivati se,jaaaaako voli rozu boju
(nije ko barbika,ne brinite),plesati,učiti o stranim zemljama i još puno toga. Jako je kreativna(trebate vidjeti njene radove iz likovnog)...Ima tamno smeđu kosu,zelene oči,mene podsjeća na Anne Hathaway,super je građena i zna se super obući. Kad ste tužni ona je prava osoba koja će vas oraspoložiti! Osjećajna je i uvijek je tu za svoje prijatelje. Jaaaaako mi je žao što više ne idemo u isti razred. Nemate pojma kako mi se bilo teško priviknuti na sjedenj bez nje i naših zafrkancija. Još uvijek se nisam pravo privikla... Brzo se zaljubi,odljubi, teško ju je naljutit,a kad to i uspijete ne ljuti se dugo.(da,znam da je zakon!) Njen rođendan je prošao,al' to ne znači da ga se ne trebamo sjetiti:17.06.1992.(i ona je starija od mene)
Karolina:Upoznale smo se u glazbenoj,a dijelile smo netrpeljivost prema nastavnici iz zbora i onoj staroj vještici
koja nije dostojna da joj ime spomenem na blogu,a i obje smo svirale klavir i družile se pod Solffeggiom i zborom. Ona je tipična ljepotica,plave kose i velikih plavih očiju i jako svijetle puti(netko je jednom reko:ko Švabica).Voli Balaševića,Gunse i Riblju Čorbu,jako je pametna(iako je govorila da će pasti u Gimnaziji)jedna je od najboljih na godini,jaaaako voli čokoladu(ne dolazim joj na rođendan bez te namirnice),a ako neko treba vina:njen tata ga proizvodi i suuuuuuper je(ja probala na njenoj krizmi).Pomalo smo kao blizanke. Jedna crna i jedna plava. Vrlo smo slične po razmišljanju i stavrno se nikad,al baš nikad nismo posvađale. Čak ni porječkale,a nadam se da će tako i ostati.(možda se jednom malčice naljutila zbog Čorbe,al ju je brzo prošlo).Ona je jedno od prve djece u 92' godini jer je rođena 01.01. a prvi su uvijek naj!
Prijateljica imam još dosta,al ni jedna nije kao ove 3,al' da se one ne osjete ugroženima:Bianka(Lorina mlađa sestra-zakon je),Ajna(imaju Moiru tak da se zakon oblači i super je),Zvončica(moja naj školska frendica),Ornela(otkačena i najzabavnija cura koju znam),Roman(moj frend koji je lud za motorima i super crta),Ivano(nogometaš koji je veliki zezant),Filković(tj,Josip)(Odličan prijatelj,osjećajan i uvijek spreman pomoći)...ma sa svima iz osnovne sam super tako da nije baš vrijeme za nabrajanje svih njih,al' ovi su mi nekako najvažniji!
Da se vratimo na mene:
Imam crnu kovrčavu kosu(nije prirodna),svijetlo smeđe oči(na svijetlu i kad plačem pozelene),tamnu put i kad se smijem one rupice koje su Barbari jako slatke(meni baš i ne). Neki kažu da dobro pjevam,idu mi jezici,a kad sam u elementu il me uhvati fjaka onda sam zabavna.,kad ne dobijem šta želim onda se durim i stisnem usta i onda se Barbara smije pa se ja još više ljutim sve dok ne dobijem ono šta sam si zamislila(nisam ja baš tak jako razmažena kolko se čini,imam 2 brata,al sam ja najmlađa pa sam oduvijek bila maza cijele obitelji i susjedstva(bila sam mala,slatka,crna,kovrčava,puuuuuno pričala(skoro ko sad, samo sam sad malo narasla i nisam baš tak slatka)....
Šta volim?
Glazbu,čitati,kartati,pjevati
,svirati(iako sam malo zapustila tu aktivnost),modu,parfeme,svoju obitelj i prijatelje i još nekog čije ime neću sad spominjat,kupovati,igrati se s Mikijem,Wolksvagen bubu,more i sunce,plivati,ronit i sve ostalo pod vodom i totalni sam ovisnik o Kupovanju,da budem preciznija o cipelama(nije za nabrajanje-samo ću reći da je moj tata zadnji put kad je ušao u moj bunker reko da imam više obuće nego on u skoro cijelom životu)....
Šta slušam?
Balaševića,Doorse,nekad Marley i Elvisa,Psihomodo Pop,Ramirez,Snow Patrol,Tyler Hiltona i sve ostalo što je dobro(narodnjake nikako ne).
Naj boja:"...ružin pepeo....",volim sve boje,samo sam htjela napisat ovo pod navodnicima.e da i htjela sam napista SKRLETNA-to je farba koju spominju u Harry Potteru,a ja dugo nisam znala koja je to.
Naj knjiga:Kamen za Dannya Fishera,Ptice umiru pjevajući,mostovi okruga Madisoni Sjećanja jedne gejše.
Naj serija:Prijatelji,Grey's anatomy,Gilmore Girls,O.C. i Tree Hill.
Naj film:Breakfast at Tiffany's,Lajanje na zvezde, Ples s vukovima i Mostovi okruga Madison.
Vjerujem u reinkarnaciju i volim Hinduiste i Židove-naravno da ostajem u svojoj kršćanskoj vjeri,ali me zanimaju i ove,volim Sai Babu,a najdraže od svega toga mi je što je židovski blagdan Jom Kipur na moj rođendan(22.09).
"...isto vide,a razno tumače..."Zapravo su sve vjere potekle od istoga Boga(Kršćani kažu Krist,a hinduisti Krišna i još takvih stvari...)
Navijam za najbolji klub u Hrvatskoj:DINAMO ZAGREB
,a osim za Hrvatsku navijam i za Italiju.
Nemam nekog najposebnijeg igrača,al' jako volim Eduarda,Modrića,Sammira(ne pitajte zašto,odmah mi je bio simpatičan),Luca Toni,Nesta,Totti....
I tako... to je otprilike sve o meni!
Evo još malo nekih slikica:
Moj mali Miki
Balašević
Malo mlađi
Cute boys....
Chad Michael Murray
Matt Czuchry
Malo mlađi...
Patrick Dempsey
Hm....
Moje naj serije
Grey's anatomy
Sex and the city
Gilmore Girls
Logan and Rory
Friends
One Tree Hill
REGRUTSKA
Sine moj...
Ti se majke sećaš nejasno...
Dobre senke iznad kolevke...
Poč'o si da pamtiš prekasno...
Osluškujem lepet anđela...
Znaću valjda da je nađem ja?
Eh, mani me...
Naš sam dom k'o čergu selio...
Tepanja na vino mirišu...
Njene stvari sam razdelio...
Svaki praznik minu ćuteći...
Sebi nisam mog'o uteći...
Stade sve... Samo život prođe...
Sine moj, oči njene plave...
Stiže dan da u vojsku pođeš...
Čudni se ovde sveci slave...
Ej... Sine moj... Kako da te pustim?
Ti si sve što mi od nje osta'...
Di ćeš s tim trepuškama gustim?
Život baš ne zna šta je dosta...
Slušaj njih
Što uz bojni poklič legaju...
Pevaju u slavu noževa...
Pevaju pa onda begaju...
Pošlo vreme s goreg na gore...
Razigralo one Najgore...
Sine moj...
Gajde će ti baba kupiti...
Tamburu sa ticom sedefnom...
Cure će pred kućom pupiti...
Nek se šorom digne prašina...
Kad bataljon suknji maršira...
Stade sve... Samo život prođe...
Sine moj, oči njene plave...
Stiže dan da u vojsku pođeš...
Lumpuju... Usijane glave...
Sine moj, sve su to barabe...
Ne dam ja mog spomenka bokor...
Derane... Drž' se tvoga babe...
Nisi ti za taj jad i pokor, ej...
Po stihu iz ove pjesme sam nazvala blog...
SLOVENSKA
Nošen dahom sna doleteo je crni golub na moj dlan.
Zašto, ko da zna, al' to sam jutro dočekao umoran.
K'o da sam i ja leteo s njim, krilima teškim, olovnim,
i video svet sakriven iza zlatnih oblaka.
Ako umrem mlad, posadi mi na grobu samo ruzmarin.
Ne dozvoli tad da naprave od toga tužni treći čin.
Nek mi ne drže govore, nek drugom pletu lovore,
ako umrem mlad, zaustavljen u koraku i snu.
O, zagrli me sad, jako, najbolje što znaš
i nemoj crnoj ptici da me daš.
O ne, ne brini, proći će za tren,
ja sam samo malo lud i zaljubljen.
U mojim venama davni sever samuje
i ja ponekad ne znam šta mu je,
što luduje, od sreće tugu tka
moja prosta duša slovenska.
Uplaši me sjaj milion sveća kad se nebom popali.
Gde je tome kraj? Za kog su tako dubok zdenac kopali?
Zašto se sve to dešava, dal' covek ista rešava
il' smo samo tu zbog ravnoteže među zvezdama?
O zagrli me sad...
NEKI NOVI KLINCI(prva Balaševićeva pjesma koju sam čula)
Moj deda već dugo ore nebeske njive,
ali baka još čuva sve stvari i sliku našeg sveca.
Na dan kad sam rođen, tu je posađen orah,
i u avliji pod gustom krošnjom sad igraju se deca.
Neki novi klinci...
Kroz maglu treperi devet sveća na torti
tad sam dobio par mandarina i malog belog zeca.
U maju još uvek zriju komšijske bašte,
ali trešnje i zelene kajsije kradu druga deca.
Neki novi klinci...
Moj drugar Milutin, druga klupa do vrata,
ima klinca od četiri i po i uči ga da peca.
Ponekad ga sretnem, mahne kroz prozor kola,
a u porti, za loptom sad jurcaju neka druga deca.
Neki novi klinci...
A ja, ja se kockam sa prevarantom životom,
iz rukava on svakoga dana izvuče nekog keca.
I stariji mi kažu:"Sad si u pravom dobu!"
A u ulici Jovana Cvijića rastu druga deca.
SAMO DA RATA NE BUDE
Pijani momci prolaze duž naše tihe ulice,
oni u vojsku polaze, prate ih tužne curice,
brinu ih slutnje sulude - da rata ne bude!
Ne mogu da me ne sete suze na vrh tvog nosića
devetsto-osamdesete, ulice Brane Ćosića
i voza crnog k'o da s njim zauvek odlazim.
Znaš šta, neka mora sve potope,
nek se glečeri rasture, večni snegovi otope.
Pa šta, neka kiše ne prestaju,
neka gromovi polude, samo rata da ne bude!
Znaš šta, nek se doba preokrenu,
nek se zvezde uznemire, nek se planine pokrenu.
Pa šta, vetri nek pomahnitaju,
nek se vulkani probude, samo rata da ne bude!
K'o zlatni prah, oreol sna, oko malenih glavica
i tvoja ljubav nad njima čuva ih kao lavica.
Loše te vesti uzbude - da rata ne bude!
Znaš šta, neka mora sve potope,
nek se glečeri razvale, večni snegovi otope.
Pa šta, kiše neka ne prestaju,
neka gromovi polude, samo rata da ne bude!
Znaš šta, nek se doba preokrenu,
nek se zvezde uznemire, nek se planine pokrenu.
Pa šta, vetri nek pomahnitaju,
nek se vulkani probude, samo rata da ne bude!
Samo da rata ne bude, ludila među ljudima,
veliki nude zablude, plaše nas raznim čudima
i svakoj bajci naude - da rata ne bude!
Samo da rata ne bude, ludila među ljudima,
veliki nude zablude, plaše nas raznim čudima
i svakoj bajci naude - da rata ne bude!
REQUIEM
Kad god prođem ulicom sa tvojim imenom
pomislim na onu pesmu...
Već je godinama ne pevam,
stari refren nikom ne treba.
A ljudi pesme kratko pamte, Komandante...
Ostaće u knjigama i priča o nama:
Balkan krajem jednog veka.
Svako pleme crta granicu.
Svi bi hteli svoju stranicu...
Tope se snovi kao sante, ej Komandante...
Na barikadama su opet zastave,
svet ide k'o na praznike.
I decu izvode s jutarnje nastave
da vide gladne radnike...
A gde smo mi, naivni,
što smo se dizali na "Hej Sloveni"?
Kao da smo uz tu priču izmišljeni...
Vremena su nezgodna za momka kao ja
koji gleda svoja posla...
Nisam lutak da me naviju.
Imam samo Jugoslaviju...
Sve druge baklje bez mene plamte, e Komandante...
Na barikadama su opet zastave...
I svi su tu da dobiju na toj lutriji...
Na barikadama su uvek najbrži,
al' nikad i najmudriji.
A gde smo mi, naivni,
što smo se dizali na "Hej Sloveni"?
Kao da smo uz tu priču izmišljeni...
I prevareni...
I kad god prođem ulicom sa tvojim imenom
pomislim na Panta rei...
Baciće se, tako, neki lik
kamenom i na tvoj spomenik.
Jer sve se menja, i sve teče... Čoveče.
BEZDAN
Nema me više u tvojim molitvama,
više me putem ne prate.
A noć mi preti, ponoć i pusta tama,
kad me se samo dohvate.
Više me ne voliš,
kad se vraćam nisi budna,
ne goriš,
gasne naša zvezda čudna,
lažna srebrna stvar.
Daleko putujem,
vetar nudi neke rime,
kupujem,
pristaju uz tvoje ime,
dva-tri stiha na dar.
Ne slušam više šta šapućes dok snivaš,
plaši me koga pominješ.
I sve si dalja, a sve mi bliža bivaš,
kao da opet počinje...
Ali me ne voliš,
to se uvek drugom desi,
govoriš,
ali više ne znam gde si,
da li neko to zna?
Šta sam uradio?
Kakva tužna humoreska!
Gradio
ispod gradova od peska
dubok bezdan bez dna.
BOŽA ZVANI PUB(moja 2.naj pjesma)
Ovo je priča koju vrlo rado pričam,
to je priča o Boži zvanom "Pub".
Jedni ga hvale, drugi žale, treći kažu: "E, moj brale,
taj je bio kvaran kao šupalj zub".
Odavde pa sve do Pešte i do Srema na jugu
jos priča bajke o njemu mutni kockarski krug
i kažu: "Taj u životu nije igr'o na dug!"
I svi se slažu kako danas nema takvih kao Boža Pub.
Negde je imao imanje, to se znalo, više - manje,
mada o tom nije prič'o ni za lek.
Treb'o je biti veterinar, al' je ter'o neki inat,
pa je živeo od kocke ceo vek.
O, taj je pratio karte k'o da vidi kroz njih.
I uvek 'ladan kao špricer, uvek opasno tih,
i samo kad tera maler on bi rekao stih.
I svi još pamte reči kojim maler tera Boža zvani Pub.
Džaba vam novci moji sinovci, džaba vam bilo dobre volje.
I pogledi čvrsti, lepljivi prsti, ja ipak varam malo bolje.
E, pa da!
Al' karta je kurva, izvin'te me što psujem,
jer ja samo pričam onako kako čujem.
I ako su lagali mene i ja lažem vas.
Tu priču zna svako, od vraga do popa,
jer mnogi su mangupi ostali tropa.
Kockar se krije i čuči u svakom od nas
i čeka pravi čas.
Jednom se kart'o s nekim ruskim emigrantom,
to je bio lihvar, bogat kao knez.
Igr'o je i upravnik pošte zvani Ljupče od milošte
i neki švercer kog je jurio sav srez.
U, to je partija bila, jos se priča o njoj,
kibiceri u transu, 'ladan probija znoj.
Na stolu kamara para, da ne spominjem broj,
i povuk'o je damu na osamn'est, mrtav ladan, Boža zvani Pub.
A znate li za ono kad je s izvesnim baronom
igr'o četir' dana? To je bio rat!
Išle ga stalno karte jake pa je odn'o i fijaker,
crnog konja, tabakeru, štap i sat.
Baron je pričao posle da je špil bio star,
da je previše pio, da ga poneo žar!
Ma, svi što gube se ljute, to je poznata stvar,
a svako gubi bar ponekad ali nikad Boža zvani Pub.
Džaba vam novci moji sinovci, džaba vam bilo dobre volje...
Sa švalerske strane nije spad'o u Tarzane,
al' daleko od tog da je bio zec.
Im'o je neke tu i tamo, al' svi vrlo dobro znamo
da kod žena igra neki peti kec.
Ljubav je igra u kojoj često ne pali blef,
srce se otvara teže nego najbolji sef.
Im'o je on svoje dame: karo, pik, herc i tref,
i bio im je veran sve do sudnjeg dana Boža zvani Pub.
Gospodo draga, on je nestao bez traga
i to celoj priči daje čudan ton.
Neki se džambasi kleli da su kod Sombora sreli
jednog tipa što je bio isti on.
Možda ga odvela karta čak u Prag ili Beč.
Već dugo niko o njemu nije čuo ni reč.
Dal' se još drži na svetu il' je predao meč
pa s anđelima na vrh neba igra raub, preferans i ajnc?
Džaba vam novci moji sinovci, džaba vam bilo dobre volje..
MRTVI
Od loših vesti i reklama prognan, utekoh na treći program
Gde je, nekim čudom, tekla poznata burleska...
Svi oni gegovi i lica ista... Slikovnica što se lista...
Setno, ko na dnu škrinje nađena sveska...
Osmeh se zaledi na čas... Gde su sad Laurel i Hardi...
I ovaj ljuti zrika... I njegov beli psić?
O, svi su mrtvi... Odneseni...
Bršljan je davno prekrio stih...
Od zla i briga su rešeni...
Al divna ludost ko oreol još rominja oko njih...
Bila je berba... Osta fotka od nje... Leto neznano gospodnje...
No, uglavnom, ta su burad otkad popijena...
Ćale s kačketom, čuvenim, od tvida, putunju sa leđa skida...
Deda pred vranca spušta otkose sena...
U smeđoj senci bresaka samo po bluzi poznam majku...
I ko da čujem mobu... I kikote niz drum...
Al svi su mrtvi... I blaženi...
Bršljan je davno prekrio stih...
Od zlih vremena su spašeni...
A trag poštenja i dobrote ko oreol još rominja oko njih...
U godišnjaku škole važna lica šmekera i bubalica...
Ali samo jedan moto: Drži se, Planeto...
Sanjari... Genijalci...Šampioni... Žrtvovani ko pioni...
Pale su zastave u četrdes' petoj...
Kadgod ih sretnem, žale se... Sapuću ko zaverenici...
Al pijan dah je vetar što zmaja ne diže...
Ma, već su mrtvi... A hodaju...
Ja nisam rođen da čekam smak... Moj život nije na prodaju...
A kad pleteš svoj oreol za to i nema mesta boljeg nego mrak...
Ne znam baš šta naslov točno znači-za mene, al' mi se jako svidio čim mi je pao na pamet... Vjerojatno sam sad između škole i Stagea... U zadnje vrijeme nam je stvarno drugi dom jer smo non-stop tamo i onda se smijemo, družimo... Uživamo. Ponašamo se zapravo ko da škole i nema. To smo trebali davno prije napraviti...
Jedina stvar koju ne volim je što je vlasnik
zaposlio nekog mutavog konobara koji traži da mu se sve odjednom plati i ne možeš mu platit samo svoje piće ili za još nekog pa da on vraća lovu.
I sav je usporen.Više volim onog drugog. On zna šta uvijek pijem i normalan je.A to je rijetkost u Stageu. Prošle subote je bilo prilično dobro, iako je većina ljudi bila u bedu i plakali su iz razloga poznatih samo njima, a bilo je i puuuuno pijanih. Koje smo naravno mi svi tetošili i pazili. Na Stefana je bilo malo teže pazit jer je bacao mobitel i kad vidi da su svi oko njega otišli on ide za njima i onda po mogućnosti sjedne il legne na pod wc-a koji možete mislit kolko je čist, a njemu se neda ustat, a nama je pretežak... Al' on se na svoju sreću ničeg ne sjeća, ko ni većina njih... Katja i ja smo se napričale, i jedna s drugom i s Magićem i s ostalima, al to je zato jer mi u svakoj prilici možemo neograničeno pričat, pa da se ne čudite ako nas sretnete.
Danas opet u Stage, svira Balkanika(n), ko i svake subote, a njih mi svi jako volimo I nadam se da će ljudi biti malo manje u bedu, manje plakat i manje piti.
Sad sam se sjetila o čemu sam zapravo htjela pisat! Napokon! Maloprije sam gledala Briljanteen i tamo su bili neki emač i emačica(kak čudno zvuči) i pričali su tam nešt o sebi s voditeljicom. I kad su malo ispričali šta je zapravo emo pokret il kak da ga već nazovem tek sam se onda uhvatila za glavu. Oni kažu da su oni samo osobe koje svoje osjećaje pokazuju i javno i da te dečke nije sram pustit suzu. Pa se onda ja zapitam, jesam ja emo? Jer imam i ja osjećaje koje itekako pokazujem(pogotovo kad sam ljuta-na brata po mogućnosti), a ne poznam nikog ko ne pokazuje svoje osjećaje. Ne ću imenovat,al u jednom od prvih razreda ima i dečki koji plaču, pa se onda smije, pa se malo ljute. Ponašaju se ko i ostali pripadnici ljudske rase. Naravno da postoje iznimke i to su najčesšće oni tipovi koji misle da će ispast više frajeri, ako ne plaču i stalno su ozbiljni...
A tek ono samoozljeđivanje. OK, ne ozljeđuju se svi, al takvih je puno. Čak i onih koji nisu emo...Ali koja je svrha toga? Sad sam malo tužna pa ću si malo izrezbarit ruku. Kako logično! I onda će mi ostat lijepi ožiljci koje ću morat sakrivat na sistematskom. Predivno! I na kraju tog dijela emisije kaže voditeljica:"Dragi roditelji, nemate se razloga brinuti ako su vam djeca emo. Vidite da su oni sasvim normalna djeca!" Apsolutno...
U školi je ok. Dovoljno dobro da ju ne moramo više spominjat.
A baka... Jučer je opet imala infarkt, al je danas puno bolje...Bit će sve 5. Bar mi svi tako govore.
E da! Svi me pitaju kak imam toliko inspiracije za jedan post! Nemam pojma. Samo znam da kad krenem pisat ne stajem dosta dugo, jer ovdje mogu napisat skoro sve i to ne mora biti ograničeno brojem riječi i ne moram se trudit da to ima neku kompoziciju. Blog mi baš služi da se ispušem i da napišem sve šte me pati ili veseli. Trenutno, postoji jedna sitnica o kojoj baš ne mogu pisat, jer je malo... Ne znam baš kak da sve to opišem, samo se ne želim tako osjećat i opirem se tomu, ali ide jako teško. Nažalost. Moje prijateljice će znat o čemu je riječ samo ako spomenem jednu boju ili jednu prvotravanjsku šalu za Josie, ali ih molim da ne spominju ni jedno ni drugo iz razloga koje ću im objasnit, ako već same ne znaju
Pozz svima, pogotovo ekipi od jučer iz Stagea... Tomo, više te se ne bojim toliko... I pozz jednoj maloj Mariji
P.S:Nisam normalna
