|
|
| < | svibanj, 2008 | > | ||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | 4 | |||
| 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 |
| 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 |
| 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 |
| 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 | |
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
Everything about me. Almost everything
Ako netko treba evo moj msn: neka_nova_klinka@hotmail.com
Blog.hr
Forum.hr
Monitor.hr
Blogovi koje posjećujem:
Moj razred
Barbara
Filip
Love is hurt
Andrea
Josipa
Bloodred
Zagrli me sad,jako,najbolje što znaš
Tinolovka
Lav Nikolajevič Tolstoj
Maja
Green
Bella
Dijana
Eva
Ostojić
Zjev
Stars are gone tonight
Ketrin
Perak
1.d Gima
Pa...odakle da počnem?
Ime mi je Barbara,
Živim u jednom gradiću, podno Psunja,kojeg obožavam
i kojem je nadjenjeno ime Nova Gradiška,
Rođena sam 22.09.1992. godine,a to znači da
Za nekih tjedan dana krećem u OpćuGimnaziju,a prije nje sam išla u OŠ:"Mato Lovrak".
Imam 2 brata-Mislav(19 god.) i Domagoj(21 god.) i naj roditelje na svijetu,a kad smo već kod nečeg što je naj...
Imam naj kućnog ljubimca,zove se Miki i on je koker španijel koji ima 3 godine(tj.psećih 21),al je takva maza ko da ima 3 mjeseca. Imam i kornjaču Felixa koja je slatka,al' stalno pokušava izaći iz akvarija iz meni nepoznatih razloga.
Moje naj frendice su:
Barbaral:
:da znam da se isto zovemo i ne,nismo sestre ni u rodu što većina misli,a nas dvije nemamo pojma zašto jer smo skroz različite. Ona vam je jedno preeeeslatko malo biće koje me voli,zapravo OBOŽAVA gnjavit.Ima smeđu kovrčavu kosu i tamno smeđe oči,super joj idu jezici,poslije Hrvatske najdraža zemlja joj je Njemačka(iako nemam pojma zašto),ima talenta za pisanje,a sluša Mettalicu,Nirvanu,Azru i još puno toga-odite na njen blog pa pročitajte-oblači se tako nekako u stilu onoga što sluša i mrzi kad ju neko pita jel punkerica il metalka il rokerica.,voli nogomet a naj igrač joj je Michael Ballack,navija za Chelsea i Dinamo(voli Ćorluku-slikale smo se s njim).Ima mobitel za koji sam ja maloprije rekla da je skoro ko Blueberry(borovnica) umjesto Blackberry...-jako je vino bilo
...
Loriana:
Moja susjeda i školska kolegica koja je prelijepa,suuuper pjeva,glumi,oponaša i jako je pametna. Ona voli Talijane(pogotovo jednog iz Ravenne),Jelenu Rozgu i Magazin,sve što ima kovrčavu kosu,Eurosong i Doru,modu,parfeme,uređivati se,jaaaaako voli rozu boju
(nije ko barbika,ne brinite),plesati,učiti o stranim zemljama i još puno toga. Jako je kreativna(trebate vidjeti njene radove iz likovnog)...Ima tamno smeđu kosu,zelene oči,mene podsjeća na Anne Hathaway,super je građena i zna se super obući. Kad ste tužni ona je prava osoba koja će vas oraspoložiti! Osjećajna je i uvijek je tu za svoje prijatelje. Jaaaaako mi je žao što više ne idemo u isti razred. Nemate pojma kako mi se bilo teško priviknuti na sjedenj bez nje i naših zafrkancija. Još uvijek se nisam pravo privikla... Brzo se zaljubi,odljubi, teško ju je naljutit,a kad to i uspijete ne ljuti se dugo.(da,znam da je zakon!) Njen rođendan je prošao,al' to ne znači da ga se ne trebamo sjetiti:17.06.1992.(i ona je starija od mene)
Karolina:Upoznale smo se u glazbenoj,a dijelile smo netrpeljivost prema nastavnici iz zbora i onoj staroj vještici
koja nije dostojna da joj ime spomenem na blogu,a i obje smo svirale klavir i družile se pod Solffeggiom i zborom. Ona je tipična ljepotica,plave kose i velikih plavih očiju i jako svijetle puti(netko je jednom reko:ko Švabica).Voli Balaševića,Gunse i Riblju Čorbu,jako je pametna(iako je govorila da će pasti u Gimnaziji)jedna je od najboljih na godini,jaaaako voli čokoladu(ne dolazim joj na rođendan bez te namirnice),a ako neko treba vina:njen tata ga proizvodi i suuuuuuper je(ja probala na njenoj krizmi).Pomalo smo kao blizanke. Jedna crna i jedna plava. Vrlo smo slične po razmišljanju i stavrno se nikad,al baš nikad nismo posvađale. Čak ni porječkale,a nadam se da će tako i ostati.(možda se jednom malčice naljutila zbog Čorbe,al ju je brzo prošlo).Ona je jedno od prve djece u 92' godini jer je rođena 01.01. a prvi su uvijek naj!
Prijateljica imam još dosta,al ni jedna nije kao ove 3,al' da se one ne osjete ugroženima:Bianka(Lorina mlađa sestra-zakon je),Ajna(imaju Moiru tak da se zakon oblači i super je),Zvončica(moja naj školska frendica),Ornela(otkačena i najzabavnija cura koju znam),Roman(moj frend koji je lud za motorima i super crta),Ivano(nogometaš koji je veliki zezant),Filković(tj,Josip)(Odličan prijatelj,osjećajan i uvijek spreman pomoći)...ma sa svima iz osnovne sam super tako da nije baš vrijeme za nabrajanje svih njih,al' ovi su mi nekako najvažniji!
Da se vratimo na mene:
Imam crnu kovrčavu kosu(nije prirodna),svijetlo smeđe oči(na svijetlu i kad plačem pozelene),tamnu put i kad se smijem one rupice koje su Barbari jako slatke(meni baš i ne). Neki kažu da dobro pjevam,idu mi jezici,a kad sam u elementu il me uhvati fjaka onda sam zabavna.,kad ne dobijem šta želim onda se durim i stisnem usta i onda se Barbara smije pa se ja još više ljutim sve dok ne dobijem ono šta sam si zamislila(nisam ja baš tak jako razmažena kolko se čini,imam 2 brata,al sam ja najmlađa pa sam oduvijek bila maza cijele obitelji i susjedstva(bila sam mala,slatka,crna,kovrčava,puuuuuno pričala(skoro ko sad, samo sam sad malo narasla i nisam baš tak slatka)....
Šta volim?
Glazbu,čitati,kartati,pjevati
,svirati(iako sam malo zapustila tu aktivnost),modu,parfeme,svoju obitelj i prijatelje i još nekog čije ime neću sad spominjat,kupovati,igrati se s Mikijem,Wolksvagen bubu,more i sunce,plivati,ronit i sve ostalo pod vodom i totalni sam ovisnik o Kupovanju,da budem preciznija o cipelama(nije za nabrajanje-samo ću reći da je moj tata zadnji put kad je ušao u moj bunker reko da imam više obuće nego on u skoro cijelom životu)....
Šta slušam?
Balaševića,Doorse,nekad Marley i Elvisa,Psihomodo Pop,Ramirez,Snow Patrol,Tyler Hiltona i sve ostalo što je dobro(narodnjake nikako ne).
Naj boja:"...ružin pepeo....",volim sve boje,samo sam htjela napisat ovo pod navodnicima.e da i htjela sam napista SKRLETNA-to je farba koju spominju u Harry Potteru,a ja dugo nisam znala koja je to.
Naj knjiga:Kamen za Dannya Fishera,Ptice umiru pjevajući,mostovi okruga Madisoni Sjećanja jedne gejše.
Naj serija:Prijatelji,Grey's anatomy,Gilmore Girls,O.C. i Tree Hill.
Naj film:Breakfast at Tiffany's,Lajanje na zvezde, Ples s vukovima i Mostovi okruga Madison.
Vjerujem u reinkarnaciju i volim Hinduiste i Židove-naravno da ostajem u svojoj kršćanskoj vjeri,ali me zanimaju i ove,volim Sai Babu,a najdraže od svega toga mi je što je židovski blagdan Jom Kipur na moj rođendan(22.09).
"...isto vide,a razno tumače..."Zapravo su sve vjere potekle od istoga Boga(Kršćani kažu Krist,a hinduisti Krišna i još takvih stvari...)
Navijam za najbolji klub u Hrvatskoj:DINAMO ZAGREB
,a osim za Hrvatsku navijam i za Italiju.
Nemam nekog najposebnijeg igrača,al' jako volim Eduarda,Modrića,Sammira(ne pitajte zašto,odmah mi je bio simpatičan),Luca Toni,Nesta,Totti....
I tako... to je otprilike sve o meni!
Evo još malo nekih slikica:
Moj mali Miki
Balašević
Malo mlađi
Cute boys....
Chad Michael Murray
Matt Czuchry
Malo mlađi...
Patrick Dempsey
Hm....
Moje naj serije
Grey's anatomy
Sex and the city
Gilmore Girls
Logan and Rory
Friends
One Tree Hill
REGRUTSKA
Sine moj...
Ti se majke sećaš nejasno...
Dobre senke iznad kolevke...
Poč'o si da pamtiš prekasno...
Osluškujem lepet anđela...
Znaću valjda da je nađem ja?
Eh, mani me...
Naš sam dom k'o čergu selio...
Tepanja na vino mirišu...
Njene stvari sam razdelio...
Svaki praznik minu ćuteći...
Sebi nisam mog'o uteći...
Stade sve... Samo život prođe...
Sine moj, oči njene plave...
Stiže dan da u vojsku pođeš...
Čudni se ovde sveci slave...
Ej... Sine moj... Kako da te pustim?
Ti si sve što mi od nje osta'...
Di ćeš s tim trepuškama gustim?
Život baš ne zna šta je dosta...
Slušaj njih
Što uz bojni poklič legaju...
Pevaju u slavu noževa...
Pevaju pa onda begaju...
Pošlo vreme s goreg na gore...
Razigralo one Najgore...
Sine moj...
Gajde će ti baba kupiti...
Tamburu sa ticom sedefnom...
Cure će pred kućom pupiti...
Nek se šorom digne prašina...
Kad bataljon suknji maršira...
Stade sve... Samo život prođe...
Sine moj, oči njene plave...
Stiže dan da u vojsku pođeš...
Lumpuju... Usijane glave...
Sine moj, sve su to barabe...
Ne dam ja mog spomenka bokor...
Derane... Drž' se tvoga babe...
Nisi ti za taj jad i pokor, ej...
Po stihu iz ove pjesme sam nazvala blog...
SLOVENSKA
Nošen dahom sna doleteo je crni golub na moj dlan.
Zašto, ko da zna, al' to sam jutro dočekao umoran.
K'o da sam i ja leteo s njim, krilima teškim, olovnim,
i video svet sakriven iza zlatnih oblaka.
Ako umrem mlad, posadi mi na grobu samo ruzmarin.
Ne dozvoli tad da naprave od toga tužni treći čin.
Nek mi ne drže govore, nek drugom pletu lovore,
ako umrem mlad, zaustavljen u koraku i snu.
O, zagrli me sad, jako, najbolje što znaš
i nemoj crnoj ptici da me daš.
O ne, ne brini, proći će za tren,
ja sam samo malo lud i zaljubljen.
U mojim venama davni sever samuje
i ja ponekad ne znam šta mu je,
što luduje, od sreće tugu tka
moja prosta duša slovenska.
Uplaši me sjaj milion sveća kad se nebom popali.
Gde je tome kraj? Za kog su tako dubok zdenac kopali?
Zašto se sve to dešava, dal' covek ista rešava
il' smo samo tu zbog ravnoteže među zvezdama?
O zagrli me sad...
NEKI NOVI KLINCI(prva Balaševićeva pjesma koju sam čula)
Moj deda već dugo ore nebeske njive,
ali baka još čuva sve stvari i sliku našeg sveca.
Na dan kad sam rođen, tu je posađen orah,
i u avliji pod gustom krošnjom sad igraju se deca.
Neki novi klinci...
Kroz maglu treperi devet sveća na torti
tad sam dobio par mandarina i malog belog zeca.
U maju još uvek zriju komšijske bašte,
ali trešnje i zelene kajsije kradu druga deca.
Neki novi klinci...
Moj drugar Milutin, druga klupa do vrata,
ima klinca od četiri i po i uči ga da peca.
Ponekad ga sretnem, mahne kroz prozor kola,
a u porti, za loptom sad jurcaju neka druga deca.
Neki novi klinci...
A ja, ja se kockam sa prevarantom životom,
iz rukava on svakoga dana izvuče nekog keca.
I stariji mi kažu:"Sad si u pravom dobu!"
A u ulici Jovana Cvijića rastu druga deca.
SAMO DA RATA NE BUDE
Pijani momci prolaze duž naše tihe ulice,
oni u vojsku polaze, prate ih tužne curice,
brinu ih slutnje sulude - da rata ne bude!
Ne mogu da me ne sete suze na vrh tvog nosića
devetsto-osamdesete, ulice Brane Ćosića
i voza crnog k'o da s njim zauvek odlazim.
Znaš šta, neka mora sve potope,
nek se glečeri rasture, večni snegovi otope.
Pa šta, neka kiše ne prestaju,
neka gromovi polude, samo rata da ne bude!
Znaš šta, nek se doba preokrenu,
nek se zvezde uznemire, nek se planine pokrenu.
Pa šta, vetri nek pomahnitaju,
nek se vulkani probude, samo rata da ne bude!
K'o zlatni prah, oreol sna, oko malenih glavica
i tvoja ljubav nad njima čuva ih kao lavica.
Loše te vesti uzbude - da rata ne bude!
Znaš šta, neka mora sve potope,
nek se glečeri razvale, večni snegovi otope.
Pa šta, kiše neka ne prestaju,
neka gromovi polude, samo rata da ne bude!
Znaš šta, nek se doba preokrenu,
nek se zvezde uznemire, nek se planine pokrenu.
Pa šta, vetri nek pomahnitaju,
nek se vulkani probude, samo rata da ne bude!
Samo da rata ne bude, ludila među ljudima,
veliki nude zablude, plaše nas raznim čudima
i svakoj bajci naude - da rata ne bude!
Samo da rata ne bude, ludila među ljudima,
veliki nude zablude, plaše nas raznim čudima
i svakoj bajci naude - da rata ne bude!
REQUIEM
Kad god prođem ulicom sa tvojim imenom
pomislim na onu pesmu...
Već je godinama ne pevam,
stari refren nikom ne treba.
A ljudi pesme kratko pamte, Komandante...
Ostaće u knjigama i priča o nama:
Balkan krajem jednog veka.
Svako pleme crta granicu.
Svi bi hteli svoju stranicu...
Tope se snovi kao sante, ej Komandante...
Na barikadama su opet zastave,
svet ide k'o na praznike.
I decu izvode s jutarnje nastave
da vide gladne radnike...
A gde smo mi, naivni,
što smo se dizali na "Hej Sloveni"?
Kao da smo uz tu priču izmišljeni...
Vremena su nezgodna za momka kao ja
koji gleda svoja posla...
Nisam lutak da me naviju.
Imam samo Jugoslaviju...
Sve druge baklje bez mene plamte, e Komandante...
Na barikadama su opet zastave...
I svi su tu da dobiju na toj lutriji...
Na barikadama su uvek najbrži,
al' nikad i najmudriji.
A gde smo mi, naivni,
što smo se dizali na "Hej Sloveni"?
Kao da smo uz tu priču izmišljeni...
I prevareni...
I kad god prođem ulicom sa tvojim imenom
pomislim na Panta rei...
Baciće se, tako, neki lik
kamenom i na tvoj spomenik.
Jer sve se menja, i sve teče... Čoveče.
BEZDAN
Nema me više u tvojim molitvama,
više me putem ne prate.
A noć mi preti, ponoć i pusta tama,
kad me se samo dohvate.
Više me ne voliš,
kad se vraćam nisi budna,
ne goriš,
gasne naša zvezda čudna,
lažna srebrna stvar.
Daleko putujem,
vetar nudi neke rime,
kupujem,
pristaju uz tvoje ime,
dva-tri stiha na dar.
Ne slušam više šta šapućes dok snivaš,
plaši me koga pominješ.
I sve si dalja, a sve mi bliža bivaš,
kao da opet počinje...
Ali me ne voliš,
to se uvek drugom desi,
govoriš,
ali više ne znam gde si,
da li neko to zna?
Šta sam uradio?
Kakva tužna humoreska!
Gradio
ispod gradova od peska
dubok bezdan bez dna.
BOŽA ZVANI PUB(moja 2.naj pjesma)
Ovo je priča koju vrlo rado pričam,
to je priča o Boži zvanom "Pub".
Jedni ga hvale, drugi žale, treći kažu: "E, moj brale,
taj je bio kvaran kao šupalj zub".
Odavde pa sve do Pešte i do Srema na jugu
jos priča bajke o njemu mutni kockarski krug
i kažu: "Taj u životu nije igr'o na dug!"
I svi se slažu kako danas nema takvih kao Boža Pub.
Negde je imao imanje, to se znalo, više - manje,
mada o tom nije prič'o ni za lek.
Treb'o je biti veterinar, al' je ter'o neki inat,
pa je živeo od kocke ceo vek.
O, taj je pratio karte k'o da vidi kroz njih.
I uvek 'ladan kao špricer, uvek opasno tih,
i samo kad tera maler on bi rekao stih.
I svi još pamte reči kojim maler tera Boža zvani Pub.
Džaba vam novci moji sinovci, džaba vam bilo dobre volje.
I pogledi čvrsti, lepljivi prsti, ja ipak varam malo bolje.
E, pa da!
Al' karta je kurva, izvin'te me što psujem,
jer ja samo pričam onako kako čujem.
I ako su lagali mene i ja lažem vas.
Tu priču zna svako, od vraga do popa,
jer mnogi su mangupi ostali tropa.
Kockar se krije i čuči u svakom od nas
i čeka pravi čas.
Jednom se kart'o s nekim ruskim emigrantom,
to je bio lihvar, bogat kao knez.
Igr'o je i upravnik pošte zvani Ljupče od milošte
i neki švercer kog je jurio sav srez.
U, to je partija bila, jos se priča o njoj,
kibiceri u transu, 'ladan probija znoj.
Na stolu kamara para, da ne spominjem broj,
i povuk'o je damu na osamn'est, mrtav ladan, Boža zvani Pub.
A znate li za ono kad je s izvesnim baronom
igr'o četir' dana? To je bio rat!
Išle ga stalno karte jake pa je odn'o i fijaker,
crnog konja, tabakeru, štap i sat.
Baron je pričao posle da je špil bio star,
da je previše pio, da ga poneo žar!
Ma, svi što gube se ljute, to je poznata stvar,
a svako gubi bar ponekad ali nikad Boža zvani Pub.
Džaba vam novci moji sinovci, džaba vam bilo dobre volje...
Sa švalerske strane nije spad'o u Tarzane,
al' daleko od tog da je bio zec.
Im'o je neke tu i tamo, al' svi vrlo dobro znamo
da kod žena igra neki peti kec.
Ljubav je igra u kojoj često ne pali blef,
srce se otvara teže nego najbolji sef.
Im'o je on svoje dame: karo, pik, herc i tref,
i bio im je veran sve do sudnjeg dana Boža zvani Pub.
Gospodo draga, on je nestao bez traga
i to celoj priči daje čudan ton.
Neki se džambasi kleli da su kod Sombora sreli
jednog tipa što je bio isti on.
Možda ga odvela karta čak u Prag ili Beč.
Već dugo niko o njemu nije čuo ni reč.
Dal' se još drži na svetu il' je predao meč
pa s anđelima na vrh neba igra raub, preferans i ajnc?
Džaba vam novci moji sinovci, džaba vam bilo dobre volje..
MRTVI
Od loših vesti i reklama prognan, utekoh na treći program
Gde je, nekim čudom, tekla poznata burleska...
Svi oni gegovi i lica ista... Slikovnica što se lista...
Setno, ko na dnu škrinje nađena sveska...
Osmeh se zaledi na čas... Gde su sad Laurel i Hardi...
I ovaj ljuti zrika... I njegov beli psić?
O, svi su mrtvi... Odneseni...
Bršljan je davno prekrio stih...
Od zla i briga su rešeni...
Al divna ludost ko oreol još rominja oko njih...
Bila je berba... Osta fotka od nje... Leto neznano gospodnje...
No, uglavnom, ta su burad otkad popijena...
Ćale s kačketom, čuvenim, od tvida, putunju sa leđa skida...
Deda pred vranca spušta otkose sena...
U smeđoj senci bresaka samo po bluzi poznam majku...
I ko da čujem mobu... I kikote niz drum...
Al svi su mrtvi... I blaženi...
Bršljan je davno prekrio stih...
Od zlih vremena su spašeni...
A trag poštenja i dobrote ko oreol još rominja oko njih...
U godišnjaku škole važna lica šmekera i bubalica...
Ali samo jedan moto: Drži se, Planeto...
Sanjari... Genijalci...Šampioni... Žrtvovani ko pioni...
Pale su zastave u četrdes' petoj...
Kadgod ih sretnem, žale se... Sapuću ko zaverenici...
Al pijan dah je vetar što zmaja ne diže...
Ma, već su mrtvi... A hodaju...
Ja nisam rođen da čekam smak... Moj život nije na prodaju...
A kad pleteš svoj oreol za to i nema mesta boljeg nego mrak...
Naslov vam se čini možda malo tugaljiv, al nisam odoljela da napišem te stihove, jer mi je u glavi stalno Banov zvuk kad to izgovara i ima mi nešto u tome što me iznova privlači da poslušam Jugo još koji put... Al zapravo je naslov i prigodan pošto sam se u petak vratila s ekskurzije, a bili smo u Crikvenici i na Velebitu...btw... Bilo je PREDOBRO!!!! Išli smo s d razredom u busu i mislila sam da će mi biti baš dosadno, al su Ivan i Karlo ponijeli gitare pa smo pjeeeevali cijelim putem i tamo i nazad, a i u hotelu... hehe... kad se sjetim šta je sve u hotelu bilo... ajmeeee... Sve je počelo mirno, samo svirkom i pjevanjem, al se onda niotkud pojavilo piće koje smo mi eto reda radi primili u naše redove... Neki su ga i predobro primili
pa im sutradan baš i nije bilo najbolje...hehe... Ugl. mi smo ludovali po hotelu do pola 5 ili 5, a naši hrabri dečki nisu ni trena spavali i ujutro su si otišli po burek... Razrednica se jadna razočarala što nisu i njoj donijeli, al eto, bit će drugi puta... Crikvenica je lijepa, kolko smo mogli vidjeti, more je malo hladno, Zavižan je strm, botanički vrt je lijep, Krasno prekrasno, u Kuterevu su oni medeki(od 100 kila... baš su medeki...
) preslatki, a Stage je isti ko i prije... Al glavno da nam se on opet otvorio!!! U jako kratkim crtama to je bila naša ekskurzija koju ću još neko vrijeme pamtiti, dok ne dođe neka koja će joj zauzeti mjesto... I tako... stigli mi u petak kući u Gradišku pa odmah do Stagea do stare ekipe... Lijepo mi sjeli, naručili pićence, kad ono... opa! Policija! Divno... Pretrnuli smo... čaše pod stol, a kad je prošla opasnost :kibaj van! Al sam to sredila sutradan... Dogovorila sam s Brkom, da kad upadne racija da mi je on bratić...hehe-
...Onda sam došla kući, a tamo... lumperajka! Kad god se kod nas nešto slavi to traje bar 3 dana, al uspjela sam ja zaspat i spavala sam do nekih 20 do 4 dok me mama nije probudila pitanjem jel ja mislim ići danas u grad jer bih se mogla počet spremat...A u gradu... Zakon! Došla sam do Stagea malo kasnije, oko pola 10 jer je braco slavio rođendan pa sam morala malo bit s gostima... hehe... Balkanikan je opet svirao, konobari su novi, al sve je ostalo isto... Ja sam se zabavljala, a i one oko sebe... Nisam bila baš najbistrije glave(gemišt je bio 7 dinara...), al je bilo suuuper... isprobala sam svakakvih cipela i patika, a što je najbolje uspjela sam obradit svoje, i to preko telefona, da me puste do pola 2! Jeeeej! Još smo malo u Pubu bili, pa sam onda krenula kući... Zapravo Magić me pratio, pa je onda ostao još kod mene na piću... Otpjevao mi je puno pjesama, napričali smo se, al bi mi mogli i još, al moja mama nije više mogla... Ugl. Magića trebate upoznat da ga stvarno doživite... Fenomenalan tip, odličan frend, pametan, ma sve najbolje... I što je najbolje nema curu, tak da, cure, krenite u akciju...hehe...
Škola je ostala ista, nažalost... Već mi je stvarno dosta... Još sutra neka glupa zadaćnica iz matematike... Tko zna kako ću to napisat... Ma samo da nije 1... više me ne zanima... Ostalo je ok...
Naravno, opet sam sam se raspisala, da ne kažem preraspisala, pa vas sve pozdravljam...
P.S:Magiću, valjda se ne ćeš ljutit što sam rekla da cure krenu u akciju...hehe...pa nahvalila sam te... šta ćeš... pozzz
Ej... evo me opet u blog editoru, idem po novi post... par ljudi mi je reklo da im se čita nešt pa ajde...
Prvo moram poslat veeeeeeeelike pozdrave mojo Jokici, jer sam ju u prošlom postu malo zaboravila... Ugl... Jokica vam je jedno malo, slatko biće koje priča njemački ko luda, fenomenalno pleše, lijepa je i pametna, luda i otkačena, jako voli Coca Colu, Placebo, dance... I naravno voli sve oko sebe... hehe
Još bih ja sad o njoj mogla tako dosta dugo, al mora ostat malo riječi i za ostale... Velika pusa Jokici... lolim te...
Quickpost this image to Myspace, Digg, Facebook, and others!
Ugl... sinoć je bio zadnji Gima party ove školske godine, buuu, al je bilo ODLIČNO!!! Prvo smo se mi svi našli u gradu, onda je bilo i malih komplikacija koje sad više nisu ni bitne... A onda smo došle u Paladium...Prvo su, naravno, maturanti krenuli plesat i zabavljat se... Predobri su...Htjela sam stavit nekoliko slika, al mi moj "divni" brat to ne dopušta jer ona poditno mora nekome neki cd spržit...
Nakon što su maturanti počeli, ubacili smo se i mi svi ostali i počeli plesat... Bilp je puno, puno ljudi, a ja sam bila na 100 mjesta, sa svima plesala, pričala, ma odlično!!!!!!! Sara nam je plaćala piće jer je slavila rođendan koji je u utorak... Saro, sretan ti rođendan, ostani lijepa, pametna, dobra i super pleši i dalje... hehe... Vjerujem da se Sara jučer još najbolje provela... hehe
pozzz Sari...
Potakla me jedna osoba da napišem ovaj dio posta... Samo da znate ne radi se o meni niti sam ja ta koja je tužna...
Ugl. kad nekome daš sve, posvetiš mu sve što si napravio, i ta osoba zna da ju voliš, al se na to nimalo ne obazire, je li ičega vrijedna? Ja mislim da nije...
Treba ju prebolit jer ona nije vrijedna ničijih suza pgotovo ne osobe koja je stvarno dobra... I ne samo dobra, ta osoba je lijepa, talentirana i uvijek se možeš osloniti na tu osobu, uvijek će biti uz tebe u bilo kojem trenutku... Zapravo samo želim reći da smo premladi da tako dugo patimo zbog neke neuzvraćene ljubavi jer ona očito toga nije vrijedna...
Nemojte me pitat o kome je riječ ne želim ništa više od ovoga reći... Rekla sam da ću šutjeti i to će tako i biti...
E da! Evo jedna sretnija vijest... Zapravo ako je istina, ja sam preeeeeeesretna, a bit će i Ajna kad joj kažem. Maja mi je danas preko msn-a rekla da za Novogradiško dolazi... LUKA NIŽETIĆ!!!!!!Jeeeee! I još samo zadnje... Sinoć sam prvi puta čula kako Magić pjeva i ostala sam bez teksta! Odlično je! Još je pjevao svoju pjesmu, koja je prelijepa stvarno...
Za kraj pozdravljam sve s kojima sam se sinoć družila...volim vas sve...
P.S:Nisam stigla stavit smajlije, al shvatili ste valjda da je ovo sretni post u kojem smajliji nisu potrebni...
Još samo zadnji dodatak kojeg sam se tek danas sjetila...Jedna pjesma koja mi je fenomenalna i stalno ju slušam...
Daleka Obala- Slavuj
Vjetar je lomio grane stabala
A jedan je slavuj pjevao u noći
Tužnu pjesmu rezak zvuk je parao noć
Dugo je dugo je slagao tonove
Dugo je pjevao pjesmu o samoći
Tuznom pjesmom on je zove da li će doć
Da li će doć
Pored njega da je prigrli uz sebe
Da je vodi bilo gdje bilo gdje
Pjesma je jačala pjesma je zvonila
On je unosio posljednje drhtaje svoje
U tu pjesmu tužnu pjesmu
A bio je sam
Samo bi ponekad zastao kada bi vidio
Da i zvijezde svijetle u dvoje
A on pjeva tužnu pjesmu sasvim sam
Sasvim sam
Eeee! Ljudi... evo jedan super veseli post... 
Ma onaj bed me uhvati samo na trenutke i tad napišem post... al evo, ko što vidite, dolazim do pameti...
Ugl... za 1. maj je bilo ODLIČNO! Moja Babaya i ja smo oko 9 došle na Strmac-trebale smo i prije al smo moja mama i ja po običaju kasnile... onda smo se tamo ispozdravljali sa svim starim rokerima i njihovim ženama i onda nabasale na Sanyu, Noru i Zeku pa smo s njima onda do njihovog prebivališta, pa naišle na Majdu, pa na Ornelu,Ajnu, Zvončicu,Teu... Ma naišli smo mi na puuuno njih i svi ti koje smo sreli, a da su bili ženskog roda su izrazili želju da se upoznaju s mojim bratom pa smo i to obavili... Obavila sam ja i jedno,hm... da to tako nazovemo "tjeranje" ali bez riječi... Ja sam se samo pojavila, a moj braco je odjednom ostao bez omče oko vrata! Hehe... taj pseudonim sam izmislila ja, eto toj osobi od milja... Haha... Reći ćete da sam zločesta, al ja sam takva oduvijek, al ne prema svima i ne uvijek... Ma nisam baš jako, al imam ja svojih žutih minuta... Ma ugl. malo nam se često sušilo grlo, al je imao moj brat rješenje za to... On je dan prije često konzumirao to rješenje pa se nije ljutio na Denu koji je bio moj osobni barmen...Jesam se izvukla... Onda su došle Lora i Bianka na Strmac, a kod njih su bili Đaka i Dado koji super sviraju,ok ne mogu onda tak dobro i pjevat al je bilo odlično! Ako ništa drugo bar smo gledali, ako nam nije pasala glazba... Hehe... Ima eto još 1 priča koja je nekako najzanimljivija, al to ću sačuvati za malo užu publiku... Da se ne bi moj brat kojim slučajem zaletio na adresu mog bloga...Ne dao Bog!
1. maj je bio odličan, petak solidan, al onda subota! Odlična! Isplesali smo se, naravno vani! Ne morate ni pitati, bila je to moja ideja... 
Ma lijepo na svježem zraku plesat, nije bilo jako hladno... Bar meni...Malo smo iz Stagea došli do Pub, al nije bilo mjesta, pa se Zeki jako išlo u Exit... Sanja i ja smo se malo dosađivale, al kad sam ja vidjela lice kojem mjesto do te subote nikako nije pripadalo Exitu, umalo me strefila kap! Tome se nikako nisam nadala... 
Prvo sam se smijala, al smo se Sanya i ja onda pokupile kući... Ma nije sad tako bitno tko je to bio, al je nama to bilo presmiješno...
Oko 10 sam se danas vratila iz Stagea... Bile smo opet samo Babaya, Marta i ja... al nema veze... Učile smo martu bele, pričale i tak to, a ja sam sasvim slučajno onda dobila 10 kuna. Zasvirala je neka glupa pjesma i krenula sam na jukebox naći nešto bolje kad me Hrca zaustavio i rekao, da ako ne naručim ništa da će mi neki tip dati 10 kn.. ko lud ne bi na to pristao... 
Kako mi je jedne nedjelje 10kn propalo na pokeru, i nisam ih dobila natrag u gemištnom obliku sad sam ih vratila... hehe
Sutra nažalost opet u školu... Pišemo latinski, al valjda ću dobit nešto dobro...Držim fige Marti i Barbari... a i sebi... I cijelom razredu...
Samo sam još htjela poručit onom nekom anonimcu što se zove lol... da me takvi kometari baš i ne diraju, samo sam željela reći da mi i nije namjera imat blog za koji će mi neko stalno govorit da je odličan i sl. stvari. Nisam sigurna koji su to kreteni, al ako si mislio da su to oni koji me komentiraju, ne pišem ja zbog nekog drugog već zbog sebe. Znam da će neki reći da da me ne diraju komentari anonimaca ne bih sad tu njemu ostavljala neku poruku, al sam samo željela reći to da ovaj blog postoji kao jedino mjesto na kojemu mogu biti iskrena, a i napisati sve što me muči ili veseli...
Ma eto... Neki novi post... Ništa prepametno u njemu... Veeeliki pozdrav svima, pogotovo mojoj ekipi s kojom izlazim svake subote: Barbara, Marta, Žana, Sara, Maja(kako kad), a moram pozdraviti i one s kojima budem poslije 12: Sanya, Zeko, Nora, nekad Katja, Jasine, Magić... I da pozdrav 2.b...hvala što ste nagovarali latinaša da mi da 5...
I još jedna pjesma za kraj...
Maliganska
Život baš i nije bog zna šta...
Al za svaki slučaj uvek uzmem šta mi da:
Frtalj leba... Metar neba... I pun šešir sna...
Al Đavo gleda da i njemu bude fino...
Pa katkad sav taj džumbus umoči u vino...
Dajte mi vino, vino nek se toči...
Dok traju dani... A naročito noći...
Jer tu je tuga... Ta moja verna druga...
A kad je tuga onda treba da se cuga...
Dajte mi vino... Ja nemam drugih želja...
Ni bližeg roda... Ni boljih prijatelja...
Jer tu je tuga... Ta moja crna kuga...
A kad je tuga onda mora da se cuga...
Sreću sam ko rukav izvrto...
S vrha brda svaka staza vodi nizbrdo...
Malo ko je, čedo moje, tome izvrdo...
Ali kad cugnem, ja lakše misli sredim...
Znam, tu sam di sam... Al bar se manje jedim...
Dajte mi vino, vino nek se toči...
S jeseni, kad bagrem opadne...
Potera me maler... Štagod počnem propadne...
Još mi se, u inat, Ta Što Ne Sme dopadne...
E, stara rana se vida starim lekom...
Dabome vinom... Ta ne bi valjda mlekom?
Malo ima tužan štih, al paše mi onaj dio Dajte mi vino...hehe
