lega svega

18.07.2012., srijeda

Iz naftalina

U vlaku-dio drugi ...zagasil je čika te se ispruženim i od duvana žutim kažiprstom desne ruke lagano naklonio prema meni i hrapavim glasom zaustioo: znaš li ti dijete? mislio sam u sebi : e lega najeba si..... dok sam uzdignutim obrvama i laganim odmahivanjem glave davao čovi preko puta na znanje da ne znam o čemu on to, jelte..                                                                                                                                                             aaaa..promuklim uzdahom naslonio se na sjedalo, zamaknuo glavu te kažiprstom stavljenim između nosa i gornje usnice dao mi naslutiti da sad grunta od kud i s kojim epom početi... dok je pogledom prebirao po plafonu kupea meni se je glava još uvijek njihala što od nevjerice da će me taj don pein in the ass zagnjaviti narednih 55 km; što od nevjerice da sam upravo ja ta žrtva koji mu je gestom izvinute lijeve obrve dao zeleno svjetlo da zavrti taj svoj stroj sazdan od životnog iskustva.                   - znaš li ti dijete gdje je batina skela? - važno će on s jednim okom napola zatvorenim      - Lega!- ja njemu ko iz topa,      - šta Lega?- namrtšeno će on, poglededavšmi pod okom - šta Batina? - spremno ću ja,          - pa Batina Skela, baranja, znaš dijete, tamo gdje smo s baćuškama forsirali Dunav da istjeramo švabe! - malo glasnije će on tak da se i ono mrljavo čeljade već počinjalo naginjati preko planine u nadi da nešto razabere..  - Lega čiko. Lega je moje ime...poluteška...djevojački Svega...-više nego ozbiljnim tonom ću ja,    - e Lega, vidiš - nastavi on spremno skrenuvši pogled na oblok - tamo smo ti 1944. ja i moji drugovi, Stevo i Joža devetnajst dana krv lili i mutni Dunav pili, dok smo onu gamad švapsku terali iz naše domovine. uz lagani uzdah nemoćno sam slegnuo ramena, naslonio glavu na sjedalo i prepustio se da mi se dogodi Batina, dok se čova skriven iza večernjaka lagano smješkao odajući zadovoljstvo kaj je za dlaku izbjegao verbalno streljanje. - meci zvižde oko nas a mi puzimo do obale. c aaa? - važno će on,   - pogledam ja ljevo, Stevo krvari, pogledam desno Joža se već koči. c aaa? - govorio je odizavajući glavu nakon svakog "c aaa" dodavajući određenu parabolu jebenoj fabuli, gledajući me preko nosa, - a ja. ja samo hrabro pužem prema grotlu. prema izvoru zla. pucaju govna fašistička dok se ja pod okriljem noći uspijevam domoći čamca i s ostalim drugovima krenuti u nepoznato. c aaa? na čas je malo utihnuo, pogledao ostatak ekipe pokušavajući tom gestom zadobiti njihovu pažnju. vrati lagano pogled prema meni i... - pucaju švabe ko sumanuti na cijeli kraj. koprcaju se drugovii po obali, grane padaju sa drveća, voda vri od granata, a mi se stisli ko vrapci u onom do pola potopljenom čamcu. c aaa? kad!!! uzvikne istovremeno podižući kažiprst ispred mene- BAAAAM!! svi poletismo u zrak. c aaa? pogodio nas Fric sa granatom. c aaa? pol čamca odma zaginuo od gelera, a pol se utopilo!- govorio je klimajući mi glavom zatvorenih očiju.. - a u kojoj ste vi bili polovici? -znatiželjno ću ja.. - ja?- nakrivil je usta kaj musolini i pun sebe rekao: ja sam čupao špranje od čamca iz guzice pod švapskim bunkerom! svi su se poluglasno počeli smijati no on im je, ošinuvši ih oštrim pogledom s kažiprstom u zraku, dajući im do znanja bezdušnost njihove reakcije, obzirom na delikatnost njegova položaja. kad svi utihnuše i lagano se okrenuše svojim dosadašnjim aktivnostima on se, pogađate, opet okrenuo prema meni. a joj. - čupam ti ja špranje a ponad glave štekće šarac. brišem ja krv sa čela i tražim bombu, a nje na opasaču nema? c aaaa? pogledam ja malo unaokolo i ugledam jednog mrtvog švabu kako leži pa... brat bratu dvajst metara dalje od mene, al prema vodi. na puškometu dušmana. c aaa? e tu se stari zalaufo te svi moji pokušaji da ga odvartim od nastavka priče su bili bezuspješni. - dovučem se ja do crknutog švabe i zalegnem kao da sam mrtav i čekam šta će se dalje dogoditi. kad sam vidio da me dušmani ne vide, istrgnem bombu iz njegovog opasača pa se odvučemnatrag ispod bunkera. podignem se i bacim bombu u bunker tik pored samog šarca, tako da me je vatra opekla po licu. c aaa? sagnem se, dohvatim svoj šmajser i kad je bomba grunula potrčao sam prema ulazu bunkera, a kad tamo... - Bizovac!- viknem ja, - šta Bizovac- zbunjeno će stari... - stanica čiko.- odgovorih ja blagotelećim pogledom milujući njegovo zbunjeno lice. -a gdje vi silazite? - upitah ga iskporistivši priliku njegovez bunjenosti. -aaaa. uuu... da. u Našicama.- s vidnom zbunjenošću odgovori starina. ŠTAAAAA! vrištao je izraz na mom licu -e jebiga... potiho sam procijedio dok je stari počeo paliti cigaretu. a kaj sad, i ja sam posegnuo u džep za jednom cigaretom te povukao jedan dobar dim da priplahnem dušu. srećom pa su onda ljudi bili manje upućeni u štetnost cigarete pa se nitko nije bunio. pušil sam pokušavajući ne gledati u smjeru starca koji je s nekim već ustaljenim ritualom vadio cigaretu iz zlizane srebrnkaste tabakere, na kojoj se nazirao lik orla. hmmm. možda ju je stari maznul nekom švapskom oficiru na batini ili na sremskom frontu. e tu sam napravio grešku, moju pažnju usmjerenu na tabakeru stari je iskoristio i opet počeo s nekom drugom pričom. pa u mačku piterinu -procijedih u sebi - vidiš. ova tabakera je od jednog švapskog pilota.- reče on važno, kaj da je riječ o Đuri Gagarinu. - jednom sam ti ja išao u polje pogledati žito. i šetam ja ravnicom kad, začujem zvuk aviona. dvokrilca. smjer jug. c aaa?.. jeben sluh ima stari, pomislim, možda je on preteča radara. - sagnem se ja kad je on prolijetao iznad mene da me nebi vidijo, al đavla mu dušmanskog, vidijo me je pa se okrene dalje niže i vraća se frontalno prema meni pucajući. c aaa? - zastane malko pa otpuhne jedan dim. - pusti on lijevi rafal a ja ovako-pokazujući mi tijelom da se izvinuo u bok prema avionu, - vrati se on natrag pa pusti on desni rafal..a ja ovako...c aaa? - ozbiljno će on namrštivši obrve.. e jebiga. sad me stari mrijestiš. nisam jednostavno mogao progutati tu priču, pa sam se počeo meškoljit na sjedalu dajući mu do znanja da prekine tu torturu. - i onda?- upitam ja hineći nestrpljivost, - e. kad sam ja uzeo kurblu. pa kad sam ja njega opizdijpo po glavnom šarafu! ...stari nije mogao dovršit rečenicu a svi smo se valjali od smijeha. uvidjevši da bi ova kolektivna reakcija mogla imati za posljedicu jednu uvrijeđenu dušicu, ja sam se digao te ga potapšao po ramenu i glasno rekao: Bravo! Hrabar ste vi čovjek! i tom gestom sam uspio iz zbunjenog lica starca izmamiti ponosan osmijeh. jebiga bilo mi ga je žao na neki način. da li je istina što je pripovjedao ne znam. nisam htio da ispadnem neko čudovište pa da se sprdam s čovjeka, jerbo kao što spomenuh mene je moj mamo naučio kulturi. donekle mislim, jelte. slijedeći moj primjer i ostatak kupea mu je odavao divljenje uz spontani aplauz. zbunjeni se čiča u nevjerici samo smješkao, stiskao pružene mu ruke i izraz lica mu je poprimao onaj ponosni i nepokolebivi izraz. osjećao se tako ponosan valjda kao i onda kad je iz poluspaljene avionske olupine uzimao tabakeru kao uspomenu na svoj nemali podvig. dok su još svi malo komentirali, ja sam se neopaženo izvukao na hodnik vagona. nije prošlo malo i Đuro nas je sigurno istovario na kolovdvoru u Našicama. s veseljem sam kročio na našičko tlo, zapalio novu cigaretu, stavio ruke u džep pa put centra via Markovac, ostavljajući iza sebe ratnog heroja i njegovih pet minuta slave. nisam prošao ni sto metara kad odjednom kiša.... c aaa?

- 11:31 - Zaudaraj (11) - Isprintaj - #