Kako da postanete ultrapopularni na Fejsbuku!

---

Click here: Kako napraviti svoj profil na fejsbuku

---

Glavni problem je što je on njoj ukrao identitet, ne to što je napravio račun sa podatcima koji nisu njegovi. Ako je u pitanju brend koji nema odredjenu lokaciju, tamo gde bi u prethodnom slučaju stajala mala mapa sa adresom stajaće odeljak sa opisom kompanije ili brenda. Da vide koga ima.

Da ne komplikujemo sada kada ste na početku, tako da neka ostane slika. Isto uradite i na vašem tabletu i smartfonu ili će jednostavno pokretanje aplikacije koja je povezana sa Facebook nalogom na vašem mobilnom uređaju prekinuti proces brisanja Facebook naloga. Ukoliko radite posao kako treba,onda nema mesta strahu...

Kako da postanete ultrapopularni na Fejsbuku! - Na primer, ukoliko prodajete auto-delove, izabraćate stranice auto-časopisa, proizvođača automobila itd. A fotografija na kojoj se jasno raspoznaje lik, govori o samouverenoj, mada pomalo dosadnoj osobi.

Iako strepimo pri pomisli na to šta nas sve čeka u narednoj školskoj godini ili se pitamo koji smo po redu na listi bodovanja u kolektivu, slike iz učionica zameniće one sa plaža ili trgova nekih lepih gradova. Možda se ne složite sa mojim stavovima, ali je bitno da o tome razmislimo, možda ima neke logike u ovome što pišem. Odmah na početku da kažem da FB treba da koristite onako kako želite. FB je društvena mreža opšteg tipa, nije specijalizaovana i sami odlučujete da li ćete je koristiti i kako. Pod ovim mislim na to da možete napraviti nalog i ništa ne postavljati na mrežu samo posmatrate, pratite, čitajte , a možete je koristiti veoma aktivno i voditi ozbiljne poslove preko FB-a. Možete je koristiti u privatne svrhe, objavljivati vaše lične i intimne podatke, a možete se fokusirati na to da koristite FB čisto u poslovne svrhe, u komunikaciji samo sa kolegama ili učenicima … a možete i sve to zajedno. Sve je moguće i naravno, sve je lako kontrolisano sa vaše strane. Na seminarima sam često imao diskusiju o tome da nastavnici ne žele da koriste ovu društvenu mrežu jer ne žele da ogole svoj život, ne žele da iznose svoje privatne podatke, ne žele da se toliko zna o njima. Ovakve stavove podržava određeni strah od onoga što su nam mediji plasirali, a poznato je da strah dolazi iz neznanja. Ne želim nikog ovim da uvredim, ali ako imate ovakve stavove o FB-u, onda je jasno da niste u potpunosti upoznati sa mogućnostima fejsbuka. Iako je vaš profil u vašim rukama, mnogi će reći da nisu sigurni da li neko može da vidi neke slike ili statuse ako su sakriveni. Često se postavlja pitanje da li čet vidi samo osoba sa kojom razgovaramo? To je sve u redu, ali ako ne verujemo kompaniji Facebook i njihovim adminima, zašto onda verujemo kompaniji Google i njihovoj tehničkoj podršci koja uređuje Gmail. A gmail koristimo i tamo šaljemo još privatnije ili poslovno važnije poruke. To već zalazi u teoriju zavere ili paranoju pa neću o tome pisati, pisaću o nekim drugim stvarima. Mislim da svako treba na fb-u da se ponaša onako kako se ponaša i u realnom životu. E sada, možda je to u nekim profesijama manje važno, a u nekim je veoma bitno, ali stvarno postoji razlika ako profilnu sliku sa plaže u kupaćem kostimu postavi neko ko radi kao admin računarske mreže u nekoj banci ili kad to isto uradi neko ko radi kao nastavnik u školi. Možda grešim, ali ako znamo da su i naši učenici na fejsbuku i ako mogu da nas vide, onda je to malo škaljiva situacija. Ja FB doživljavam kao jedan prostor gde mogu da komuniciram sa osobama sličnog interesovanja koje nisu u mom gradu, sa kojima ne mogu da se vidim svakog dana na kafi. Ako je već tako, tim osobama moram da se predstavim onakav kakav sam i u realnom životu. Moram da vodim računa da ih nikako ne ugrozim, da im ne smetam i da oni imaju realnu sliku o meni. Identitet Iako možda ovome ne pridajemo neki značaj, veoma je bitno da lepo uredimo svoj profil. Ovde obratite pažnju na reč PROFIL. Iako je ovo svima poznato, napisaću još jednom: ja neću da budem prijatelj sa Bibliotekom ili Stomatološkom ordinacijom, ali hoću sa bibitekarkom ili zubarkom. Za te stvari postoje fejsbuk stranice koje se vode na drugačiji način i ako želim da pratim šta ima novo na nekom sajtu, ja ću lajkovati tu stranicu i pratiti. Takođe, veoma je važno da koristite svoje ime i prezime. Ne znam zašto biste to sakrivali, jer realno … nemoguće je da sakrijete svoj identitet ako hoćete da komunicirate sa ljudima iskreno. Puno ime i prezime ima velike prednosti, a ako stavite ime Sveti Ilija Gromovnik, ne znam kako da komuniciram sa vama. Odmah se zapitam zašto neko ne stavi svoje ime, šta to želi da sakrije? E, sada, tu postoje i neki izuzeci, tipa, da ste otvorili nalog još davne 2007. Sve je to lepo funkcionisalo i vi ste napravili odličan profil sa puno prijatelja i svi vas već znaju i ko ste i šta ste i ako sada promenite ime biće čudno. Pokušajte to da rešite nekeko ili da svima objasnite kako se zovete ili privremeno imajte dva imena, dok se taj brend-profil ne poistoveti sa vašim imenom. Osim imena i prezimena, veoma je bitno da popunite one lične podatke o sebi. Možda to često preskočite, pa vas FB opominje ili tu stavite svašta nešto smatrajući da je nebitno. To su veoma bitni podaci, jer ćete na osnovu njih moći da uđete u neke zatvorene grupe, možda admin te grupe želi da pusti samo one koji rade u prosveti pa ako nema taj podatak ne želi da rizikuje. Ako navedete tačne podatke, onda ćete češće dobijati informacije koje su vama relaevantne, pretpostavljam za obrazovanje i vaš posao. Tako će vam se na zidu pojavljivati informacije obrazovnih institucija, izdavačkih kuća iz Srbije i okruženja i sl. Ono što je veoma bitno je to da privatnost ovih informacija možete podesiti tako da budu nevidljive za širu javnost, odnosno možete podesiti ko može da ih vidi. Profilna slika je opet priča za sebe. Evo, ja do sada na FB-u imam samo dve profilne slike, jednu od početka, kada sam isprobavao kako sve ovo radi i ovu sadašnju po kojoj sam svima poznat valjda. Postavljanje lične fotografije pomoći će i da vas lakše pronađu oni koji vas traže. Ne želim tu da zalazim u bilo kakvu priču, ali samo da podsetim da možete podesiti da sliku sa letovanja mogu da vide samo vaši prijatelji i niko više. Sve je lako podesivo i moguće. Objave, statusi, komentari treba da budu isti kao i kada komunicirate van fejsbuka. Za nastavnike je poznato da vole mnogo da pričaju i da budu glasni. A karakteristično za nas je da ne slušamo sagovornika. To je na društvenim mrežama i te kako rasprostranjeno. Najočigledniji primer je komunikacija u grupama koje okupljaju prosvetne radnike. A posebno je karakteristična ova školska godina u kojoj je bio štrajk prosvetnih radnika i bilo je različitog mišljenja među članovima. Naravno da je situacija bila veoma teška i sada je i da su se u školama dešavale stvari koje su jako uticale na nastavnike, ali pretpostavljam da se u školi ne ponašamo kao na društvenim mrežama. Moramo da vodimo računa kako komuniciramo i, ma koliko nas sagovornik nervira i ne slažemo se sa njima, tu diskusiju vidi još 10K ljudi, koji će na osnovu toga steći neku sliku o nama. Skoro sam pročitao interesantan citat ili status, tvit … ne sećam se šta beše: Svađati se sa budalom je isto kao rvati se sa svinjom u blatu. Posle nekog vremena vidite da samo svinja uživa. Osim tona komunikacije, veoma je bitno da znamo šta objavljujemo i delimo. Mi moramo da budemo svesni da smo nekom izvor informacija, i to ne nekom, nego onima koji su nas prihvatili za prijatelje. I ako objavimo neku informaciju, ona je vest. Možda nekom nebitna, ali je nekom vest. Čest je slučaj da se na FB-u pojave statusi koji promovišu neku humanitarnu akciju, pozive za pomoć ili tako nešto. To je sasvim OK i to je jedna odlična strana društvenih mreža da se što više ljudi uključi u humanitarne akcije. Ali, često tu ima i prevara, pa moramo da vodimo računa i o tome, a često te vesti putuju internetom i po nekoliko godina pa su zastarele. Da ne pričam o statusima u kojima se objavljuje da je izašao novi Zakon o fejsbuku koji govori tamo nešto, pa ako stavimo ovaj tekst na svoj profil, onda smo se ogradili od tog Zakona!!! Ovo možda nikom ne smeta, ali mnogo govori o onom ko postavi ovako nešto na svoj profil. Bar meni govori da se ta osoba ne razume baš u internet i pravila na netu, a i da je naivna. Da ne pravim paralelu sa realnim životom ali ne možete da prolazite nekažnjeno na crveno svetlo na raskrsnici samo zato što ste tog dana obukli crvenu majcu. A sigurno ste naišli na status da ovaj mesec ima pet ponedeljka, utorka, srede i četvrtka i da se ova pojava ponavlja jednom u 280 godina pa da morate to da stavite na svoj profil ako želite da … ne znam ni ja šta već. Ne kažem da to nije moguće, ali pogledajte kalendar za taj mesec i sve će vam biti jasno. Virusi Česta je pojava da se na profilima pojavljuju neke ne baš prijatne objave, slike, video klipovi … Moramo voditi računa na šta klikćemo. Iako nas veoma interesuje kako ćemo da izgledamo za 20-30 godina ili šta smo bili u prethodnom životu, povedite računa, nisu sve te aplikacije toliko bezazlene. Kada se to desi mi objavimo statuse da nam je hakovan nalog ili nam je virus ušao u profili pa šalje poruke, zahteve, postavlja svašta na zid. Nije to moglo samo od sebe, to smo mi negde nešto iskliktali ne vodeći računa gde i šta. O tome sam već pisao , da se ne ponavljam. Ovo takođe nije strašno, ali opet govori o nama. Nekako je degutantno ako vidimo da se nekom nastavniku na profilu pojavio video: My Privat XXX video … ili tako nešto, jer učenici znaju kako se to pojavljuje na fb profilu. Kao zaključak ove priče, moramo da budemo svesni da, ma kako mi doživljavali društvene mreže, naši učenici ih doživljavaju kao normalan način života. Mi smo se pre 20 godina spremali da izađemo u grad, sređivali, doterivali, šminkali … u gradu se ponašali na način koji želimo, ili fino i pristojno ili smo glumili fakire. Sliku o nekim ljudima smo stvarali na osnovu toga što smo videli u petak, pa u sledeći petak, a danas su ti izlasci u stvari, komunikacija na društvenim mrežama. Ako ne izlazimo sa učenicima u diskoteke ili ne idemo sa njima na more, onda moramo da vodimo računa da to ne radimo ni na društvenim mrežama. To sam otkrila sasvim slučajno. Na prvom sledećem času sam im rekla da je šala uspela i da je red da mi vrate moj profil. U roku od jednog minuta ispred mene je bila ceduljica sa svim podacima. Taj profil i dan danas koristim kao školski i za svako odeljenje koje vodim napravim zatvorenu FB grupu u okviru koje komuniciramo, diskutujemo, rešavamo tekuće probleme i dogovaramo se. Na tom profilu uglavnom ne objavljujem moje lične stvari i fotografije. Ovako moj lični profil ostaje samo moj a na školskom profilu objavljujem sasvim druge stvari. Podrazumijeva da učenici i nastavnici budu prijatelji na fb-u. Nastavnik može da napravi stranicu na kojoj će da kači razne materijale koji će motivisati učenike za njegov predmet. Može veoma da smeta u objektivnom pristupu na nastavi. Čula sam i za primjere gdje nastavnici špijuniraju učenike! Osim toga, zašto pisac misli da ako on može vidjeti nečije fotografije sa ljetovanja to mogu vidjeti i učenici? Poneki slijepi putnik im ne smeta. Ako se osjećate kao voajer, onda to vjerovatno i jeste. Ili obrišite osobu ili je bar sakrijte da vam ne izlaze njene objave. To je sasvim u redu, na dva profila odvojili ste komunikaciju sa učenicima i sa ostalima. Super primer … hvala. CaraDara potpuno ste u pravu. I u realnom životu vremenom ako smo uspešni u profesiji kojom se bavimo postanemo veoma poznati u društvu i ljudi nas drugačije doživljavaju. Primer za to u malim sredinama su doktori, sudije, političari … pa tako je i na društvenim mrežama. A pogotovo ste Vi u posebnom položaju jer preko njih možete dosta toga prepoznati. Ovaj tekst je pisan kao pomoć nastavnicima, nikako kao neki ultimatum ili ono što mora biti. To jasno stoji na početku teksta, da je to moj stav a da čitaoci svoje mogu da postave u kometarima. Jeste da tekst podrazumeva da su nastavici i učenici prijatelji na FB, što je i u većini profila slučaj, pa iz tog razloga je ovaj tekst pomoć nastavnicima. Drago mi je da Vi imate slobodu na svom profilu, ali to što ste napisali se baš ne poklapa sa onim što radite a to je jednostavno videti. Pošto ste ostavili link do Vašeg bloga, pretpostavljam da želite da neko pročita Vaše tekstove, pa sam ja pročitao neke. U tekstu ste opisali zašto niste to realizovali na času, i to je Vaš izbor doneli ste odluku, ali ste onda sve to napisali na svom blogu. Postavili slike i koristili reči koje nisu baš adekvatne za učionicu. Ali, da li mislite da Vaši učenici ne čitaju taj tekst? Naravno da su ga pročitali, jer ma koliko Vi imate slobodu na svom profilu i lepo podešavate svoje objave … ja sam na Vašem profilu video ovaj tekst, znači niste ga sakrili od učenika. A ja Vam nisam prijatelj, znači da je tekst otvoren za sve, pa tako i za Vaše učenike. E tu dolazimo do onog o čemu ja pišem, ako nešto ne želimo da radimo u učionici … onda moramo da vodimo računa da to ne radimo ni na fejsbuku. Odnosno možemo raditi, ali da kontrolišemo privatnost. Ja se ne osećam kao voajer, Vas nemam za prijatelje, ali Vaši statusi su javni. I ma koliko mi želeli da neke ljude obrišemo iz liste prijatelja učenici nemaju tu privilegiju, mi smo njima dodeljeni i oni i njihovi roditelji žele da znaju ko im uči decu. Nastavnik ima opcije: ili da ćutim, ili ću da koristim pseudonime i time se zaštitim od učenika, ili da pišem slobodno. Moj izbor je ovo treće. Svjesna sam da učenici mogu to da vide ako žele. Ipak sam izabrala da bude tako jer ja imam pravo na svoj život van učionice. Mom prijatelju se desilo da su mu u školi kritikovali izložbu jer nije bila primjerena djeci. Dokle to treba da ide? Ako si nastavnik ne smiješ ni akt da naslikaš jer bi se djeca snebivala da vide? Da se nastavnici sakriju u mišju rupu?! Smatram da je velika razlika između onog što pišem i mog privatnog života za koji ne vidim povod da se dijeli sa učenicima. Ne postavljam fotografije u kupaćim kostimima. Ali ne mogu da osuđujem nekog ko to radi samo zato što je nastavnik, a da bankarku ne osuđujem. Isto važi i u drugom smijeru — nastavnik da gleda šta djeca rade, ko s kim i sl. Mislim da bi njima štetnije bilo da čitaju o vezama za posao u jendom drugom tekstu… Ali to je realnost u kojoj živimo, i usuđujem se da mislim da nije ni pametno sakrivati to od njih. Već baš naprotiv, osvijestiti ih. Kada smo ss priblizili praksi koja je bila citava dva semestra mnogo su nsm pricali o tome kako treba da se ponasa o na faceboku. Ne objavljivati indicemt photos, not discuss religion and politics. Ali pored tog profesionalnog racuna on je imao svoj privatni facebook racun. Vise ne znam da li se moze imati dva racuna ali znam da zaista onaj sto je vidljiv ucenicima zaista mora biti umjeren i profesionalan i ipak na nivou jednog obrazovnog radnika.

Kako napraviti facebook stranicu
Trudiću se da vam ovde predstavim one osnovne. Na početnoj stranici www. Sve je lako podesivo i moguće. Želite da ljudi na osnovu njega požele da sarađuju sa Vama? Više o dvostepenoj autentifikaciji pročitajte. Za sada je dovoljno samo da odredite da li ćete plaćati reklamu na dnevnom nivou, ili ćete odrediti ukupan budžet za celu kampanju. Ako ste došli dovde, odradili ste veliki deo posla. U naredna 4 ekrana ćemo se upoznati sa osnovnom terminologijom privatnosti. Dajte pravo lično ime svom profilu. Iako je vaš profil u vašim rukama, mnogi će reći da nisu sigurni da li neko može da vidi neke slike ili statuse ako su sakriveni. Unesite link stranice koju reklamirate Moram da napomenem još jednom: Napravite namensku stranu za Vašu Facebook reklamu! Ko drugo, za razliku od drugih načina oglašavanja, Facebook nam nudi mogućnost da reklamu prikažemo onoj grupi ljudi za koju je najverovatnije da je zainteresovana za ono što nudimo.

[Društvena mreža badoo|Karanje picke|Zendesk chat]

Oznake: kako, da, sakrijete, svoj., Profil, naš, FB-u