slika: internet
Evo, konačno mi se smilovao šef
i već sam mislila da je blef,
samo radim i radim
i nitko me ne pita mogu li,
kako mi je,
imam li ja dušu
ili su to sve
prazne utopije
pa od mene naprave veliki BU
nedodirljivu temu i tabu,
a ja zapravo sve to nisam,
tek dragi pratioc na putu,
kojim koračate sami vi
i slatka sam i lijepa
i nemam ovo
što vidite da imam.
Zapravo, ja sam ta obala
od koje počinje
tek buđenje života novog
i tek kad dođete
do spoznanja ovog,
osmijeh će vam
zasjati kao moj
i sve ćete shvatiti
i nećete se plašiti.
https://www.magicus.info/ostalo/poezija/smrt-na-dopustu
