Viola: Director's cut

Godišnji ( u mom slučaju više prisilni jer sam ionako neszaposlena) je završio, ne možemo se više kupati jer je more prehladno. Zato eto, nešto sviram, nešto putujem, nešto fotkam i otkrivam decoupage. Kad koji rad uspije, možda ga i vidite :)

Mica raste i još je luđa i živahnija. Gelender (na petom katu) joj je i dalje omiljeno mjesto, makar zna da ne smije... Uskoro ćemo je sterilizirati, možda se nakon toga malo i smiri. Za sad joj se poboljšala socijalizacija, dolazi na poziv (očekujući keksić), mazi se oko nogu, čak se tu i tamo dođe maziti u krilo i presti (to se nije dešavalo odkad je bila skroz mala). Razgovara se sa mnom redovito, povremeno mi i nešto opsuje na mačjem kad vičem na nju, ali i dalje je jako slatka.



Po uzoru na Levanticu i Mare, radila sam prave varaždinske klipiće i ispali su savršeno kao što pokazuje slika :).



Ispalo ih je brdo, za cijelu ulicu, ali su se ipak pojeli za 24 sata. Bila sam uvjerena da je po tom receptu radila i moja pokojna baka, a kad tamo, bakin recept iscijeđen iz susjedine glave, je ipak potpuno drukčiji. Moram sad i to probati pa da vidimo tko ima pravo, varaždinski šef kuhinje ili baka varaždinka.

Bili smo i na Plitvicama, nažalost je bilo oblačno pa su fotke ispale li-la, ali očekujte poseban post.


Pozdravi od vaše Viole