nedjelja, 27.11.2005.
žnjrg
Bio jučer dobar dan. :) Oko 4 su došle Vanja, Marina i Eli do mene. Malo smo odsvirale Ulicu i Last najt anadr solđr. Joj kako je dobro opet svirat!! :D Hm, u ovih zadnjih nekoliko dana mi je barem troje ljudi reklo da dobro sviram bubnjeve, neznam dal to oni ozbiljno ...ili nikad nisu vidjeli nekog tko stvarno dobro svira... ...Ja da dobro sviram?! Ma daj me pogledaj, ni palice neznam držat! :)
No da... dogovorile smo se da u pol 9 idemo u parkić, pa se Marina otišla ošišat na čelzu, Vanja išla s njom i Eli otišla. Do pol 9 je bilo još puno vremena i nisam znala kaj da radim, pa sam natjerala i siddhatu da ide s nama i otišla do njega da gledamo Star Track hehe!
Nažalost je Vanja javila da ju glava neš boli i da neće ić, a Marina se nije pojavila, tak da smo na kraju bili samo Eli, Šokre, siddharta i ja i još neka 3 lika. Isprva nije bilo posebno zanimljivo, al se poslje sve zahuktalo i bilo je super! Hm, zanimljivo da sam puno pametnija kad si malo popijem nego inače... hehe! ... Baaaaa! Razbila sam flašu!! I to svoju! :'( a bila je još puna baaaaaa :(( Savjet: nemojte uzimat flašu dok imate rukavice na rukama!
A siddharta, joj opet je bilo svega.... kad da dođem do tebe da mi spržiš sve ono kaj sam ti rekla?
Eto, sad sam opet spremna na svakodnevnu školsku torturu i štrebanje. JOŠ 5 TJEDANA DO KRAJA POLUGODIŠTA! Ajme....
Bila je Ramona danas kod mene, uzela pojačalo i akorde. Eh šteta kaj nisam mogla ić na kavu u 12 s njom. Imala sam instrukcije iz njemačkog, mrf... kako glup jezik, nemožeš vjerovat!
Hm, danas sam nekak čudno usporena, ništa mi neide... ni pisanje ovog posta... :P Baš sam cijeli dan nekak blj.... Nadam se da sutra neću biti...
- 21:02 -
subota, 26.11.2005.
SaVrŠeNa VečER!!?
Ma blj...
Ljepo sam se jučer dogovorila sa siddhartom da ćemo danas poslje škole se ić van napit, i još su se prikrpali Brunović, muva i spajderfrog. Nakon ovog tjedna kaj sam svaki dan od kad sam se probudila do kad dođem u školu štrebala naveliko, stvarno mi je trebalo tak nešta inaće bi počela pucat po šavovima! ....hmda...sad pucam po šavovima :)
Nakon što je ljepo počelo i što sam se već počela veselit da će mi ovo bit dobro večer, siddharta je javio da neće doć, da se ide nać s galebom Johnatanom, a muvu očito nisu starci pustili tak da sam bila prepuštena na milost i nemilost Brunovića i spajderfroga.
Na vijest o nekom besplatnom alkoholu otišli smo kod neke cure, u neku rupetinu. Bljkh... Okupljalište za pijane budale i njihove grupijice... Naravno od očekivanog ispijanja niš, tak da sam pokušala nagovorit spajderfroga da udružimo snage i da se sami nekak snađemo oko toga, al ne! on je čeko nekog svog frenda da svrši punih SAT VERMENA! (ajme šta mu dugovtreba) Niš nakraju su mi svi dopizdili i otišla sam vidjet dal je još kog od poznatih vani. Naravno.... petak navečer, zašto bi netko u samoboru tada bio vani?!
Ma niš, otišla sam u Vandu. Tam sam naletila na Fila i Sajlent Boba, poslje su došli Eli i Šokre i Mateu sam našla i tak, potrošila onih pol sata koje sam imala dok nisam trebala krenut doma.
I tako, sad sam doma, pokušavam se oraspoložit toy dollsima, mekenzijima i slićnim..... Pomaže al ne skroz.
Možda bude bolje sutra....
Obečajem da ću od sad češče pisat postove.... :)
- 00:01 -
Komentari (10) - Isprintaj - #
petak, 11.11.2005.
POSTKONCERTNI EKSPLOJTED IZVJEŠTAJ!
Bili oni još 9. 11. al nisam stigla pisat.
Naravno, večina ljudi je več oko 6 bila pred Boogaloo-om, a ja nisam jer sam imala popodne školu, naravno... Odma poslje škole trebala sam i ja krenut pravac Boogaloo-a i trebala sam tamo bit oko 9. Ak se ne zgubim po putu... Kolko su mi svi objašnjavali kako da dođem do tamo, to je trebalo biti lako. Eh, al to sam ipak JA! NARAVNO da sam se uspjela zgubit! Prvo sam na Črnomercu uletila u krivi tramvaj, jer malo sam prekasno shvatila da ide u garažu... Izašla sam na prvoj stanici na kojoj je stao i čekala nekih 5 min drugi tramvaj. Dalje do trga nije bilo nikakvih problema, al sam na trgu nekih pol sata čekala 13-icu. Srela sam Ramoninog buraza, kako su si njih dvoje u rodu još mi ni sad nije jasno... Nakon tih pol sata smrzavanja došla je i ta trinajstica! Znala sam da trebam proč pored Cibone i da skreče na nekom velkom križanju u ljevo i onda su mi frendice rekle da samo tražim neku nisku zgradu (šta u zg-u znači nisko?!?!) na kojoj piše Pučko otvoreno sveučilište (valjda... neznam točno, al u tom stilu). Ma sve bi bilo super da nije bila MAGLA! Ja gledam okolo, niš ne vidim... Pokušavam se sjetit kak smo prošli put do tam došli. Znam da smo išli nekim stepenicama i da smo onda pretrčavali neku široku cestu... Al nigdje ne vidim ni nikakve stepenice! Nakon nekih 5 min več me uhvatila panika. Gdje sam!? Kam idem?! GDJE JE BOOGALOO?!?! Pitala sam nekog lika u tramvaju gdje je Vukovarska, lik me sam čudno pogledao i reko "Sad si u Vukovarskoj" . Hm, da, smart... Onda sam ga pitala kak da dođem do boogaloo-a, lik mi veli nekih 5-6 stanica iza! Moja pomisao u tom trenutku - O ne opet... Niš, izašla sam na prvoj stanici na kojoj je tramvaj stao, našla stanicu s druge strane i čekala neki drugi tramvaj. Došla je dvojka za Črnomerec. Mislim si ja, ha valjda ide u istom smjeru, ko zna kolko bum još dugo čekala 13., i uletila sam nutra. Isprva se ve činolo ok, a onda je počeo skretat! OOO NEE OPET! Istrčala van na prvoj stanici na kojoj je stao, bila sam na nekom velkom raskrižju i nekako sam uspjela preč cestu na onu stranu gdje bi trebao bit boogaloo a da me niš nije zgazilo... Jei za mene! Poslala sam sve tramvaje u kurac i krenula pješice i povela se onom starom "Uzdaj se use i u svoje, hmm, noge...", ma nemože bit daleko. Hmda, prva kuća koja je imala broj je bila 228..... a ja trebam do 68... Ah, preživjela sam i gore... Nakon nekih 2-3 km što hodanja što trčanja da se malo ugrijem, pogledala sam na ljevo i vidla našu slavnu PIRAMIDU! Jes! Napokon nešta šta poznam, sad znam bar gdje sam! I nakon još malo hodanja i pretrčavanja ceste, došla sam i ja oko pol 10 do Bugala! NAPOKON!!
E, nikad još nisam vidjela tolko pankera na jednom mjestu!! :DD Uz cerek od uha do uha sam krenula tražit nekog poznatog i ubrzo naišla na Ramonu, Fakofbolanicu i Jovu kak čitaju Venus-prozu! HAHA!!
Primjer ljudi koji su bili tamo. :D
Nakon što sam pozdravila svke koje znam i upoznala neke koje neznam i nakon što me Jovo skoro ugušio, išla sam nać Dina Oi. Pa mislim, ipak sam mu cijeli dan sa sobom vukla slamkicu, koju je odma zgubio, i plakat od Exploited da mu dam za rođendan. (btw, taj plakat ima svoju povijest. Nabavila sam ga kad sam prije kojih mjesec dana išla s Muvom u zg. Vidjele smo ona i ja nekog lika da ih ljepi po stupovima kod trga kad smo tražile... ma nemojte opče pitat kaj smo tražile, duuuga priča... al rekle smo si da kad uzimamo dva plakata kad se vračamo... i kad smo se vračale, vidle smo nekog drugog lika da skida exploited plakate, gužva ih i baca u smeče i ostao je samo jedan! Ja se zaletim, dođem do njega prije toglika, viknem MOJ! i skinem plakat! To mi je bio suvenir za taj nezaboravan dan u zegeu! I do eksplojteda mi je bio zaljepljen na zidu iznad kreveta. Eto, to je povjest tog plakata...) Jao taj je plakat puno toga preživio... Dala sam ga Dinu, on mi ga je dao natrag da ga nosim (kavalir, nee :) ) onda sam ga ja naravno zgubila i cjeli koncert žalila zbog tog, al sam ga nakon koncerta opet našla, odnosno našo ga je neki lik koj ga je dao mahatmi a ja sam silnom mukom nju nagovorila da mi ga vrati i onda sam ga opet dala Dinu.... Sam se nadam da ga on nije zgubio na putu do splita...
A kaj ja sve tog dana nisam zgubila.... užas... ZGUBILA SAM PEROOO!!! NJEEEEEE!! A čak nisam ni bila nigdje gdje ima puno ljudi... i kad sam htjela ić se iskakat sam ga išla soremit ....kad ono NEMA!! To mi je več drugo pero kaj sam izgubila, skoro sam se rasplakala od očaja :(((
Večinu vremena sam zapravo provela dolje u veceima, upoznavala i razgovarala s novim ljudima, i nekim starima. Nemožeš vjerovat kolko ljudi zapravo možeš upoznat u veceu!! :) Evo nekih primjera...
Ovog desnog zovu Picek, a s ovim lijevim sam razgovarala barem pol sata i raspravljala sam s njim o prevodu Motus vita est! (naš zaključak: Pokret je život!), al se nemogu sjetit kak se zove... hmda tipično...
Ovo su Eli (??) i onaj lik sa slike iznad kom se nemogu sjetit ime, al mislim da je našta na I...
Ovog lika znamo još sa mekenzija i sa dana vegetarijanstva i on je kolko sam skužila frend od moje frendice Ive i svira u Flegmabendu, bubnjar je i obečo mi je da će me učit svirat!
Ovo je neki lik za kog UVJEK mislim da je onaj lik od gore i kom sam tak prošli petak uletila na trgu i na ekplojtedima sam mu isto tak upala... hmda, tipično... A samo se ovak htio slikat, zajedno s curom...
Eh da... sad znate kamo ići ako želite nekog novog upoznat :))
Kad su počeli svirat explojtedi otišla sam gore. Stvarno sam se htjela iskakat, fakat mi je trebalo, ali... zbog nekih nisam... i zbog toga sam cijeli koncert i poslje koncerta bila hiperaktivna, a kak sam bila okružena izubijanim i nalitim ljudima, bio je to čudan kontrast. Bila sam na tri mjest odjednom, cjelo vrijemesu me ljudi čudno gledali :) Tak da umjesto da sam bila u šutki, bila sam pored šutke i skupljala izubijane ljude koji više nisu mogli ni stajat i pomagala im da odu van, nekima da nađu wc i nekima da nađu vani izlaz iz boogaloo-a....
Jedno vrijeme sam tražila Ramonu, al sam shvatila da je to nemoguče među svim onim visokim i velkim ljudima pa sam odustala...
Najbolja pjesma je bila naravno sex and violence!! Do tu su se več smirili ljudi pa sam i ja malo skakala. :))))
Bilo je još toga al neću sve pisat... :)
Koncert je završio oko 1 i 15 i otišli smo van. Tam smo sreli Veselog (hehe, valoviii :D) i hm, otišli. Vozio nas (Ramonu, Fakofbolanicu, Devotchku i mene) Ramonin stari doma, došli doma, ošli spavat, kraj priče...
Mislim, koncert nije bio baš nešta kad se sve oduzme. Al kad se sve zbroji bilo je super ;))) Al ipak je bilo puuuno bolje na mekenzijima... Al bi radije opet na eksplojted nego na dan vegetarijanstva.... Vegači se baš i neznaju zabavljat... :(
Evo još nekih slika:
Ovo su Duje (ljevo) i Dino Oi! (desno, ne...)
...netko...???
Jovo...
Šime!
Ja slikala kezu nekog lika, a Šime upao.... hmda....
Darko (lijevo) i Marko (desno)... neki likovi koji su vidjeli da slikam pa su rekli da i njih slikam :)
Neke tri cure. Ova u sredini se zove Iva (ili Ivana, nisam sigurna), ona desno je Melanija (??), a ona ljevo je isto nešta na M al se nesjećam kako dalje.... možda Melita...?
Dva lika iz Tito's boysa. Ljevi je gitarist Zoran (??) i bubnjar Nenad (???)
Dino i ... netko....
Hehe, neki lik koj ima istu majcu ko ja, i prvi koj je bio dovoljno priseban da zapravo vidi kolko sam hiperaktivna.... :)
Ima ih još al je Ramona na njima, a neda mi da stavim njenu sliku na blog... kuya! :))
- 21:41 -
Komentari (18) - Isprintaj - #
utorak, 08.11.2005.
ajm bek!!!
Hehe, sad mogu i "legalno" ić na Exsploitede, starci mi daju. Najbolje je to kaj oni isto tada idu na neki drugi koncert, tak da se ja nemoram brinut o tome kak ću izgledat kad dođem doma, mogu se izludirat kolko hoću!! Samo još uvjek neznam kak ću doć doma.... Ma, sporedna stvar :) A biće LUUUUUDO!! Jedva čekam!
Skužila sam zašto sam tolko depresivna u školi... Cijeli dan sam okružena ljudima s kojima nemogu "normalno" pričat, zabavljat se, smijat... Tak da cijeli dan zurim u prazno, ne radim ništa, vegetiram... I ili sjedim sama u klupi ili s jednom malom glupom kokoškom (gdje je ptičja gripa kad ju trebaš?!?!), a ne s ljudima s kojima sam si više-manje dobra, jer oni sjede s nekim drugim ljudima (koji mi zapravo idu užasno na živce) i nebi nikako mogli napravit malo drugačiji raspored sjedenja, jer naravno misle samo na sebe.... I takvih 7 sati na dan me jednostavno ubije... Doliko se deprimiram time što to nemogu nikako promijeniti i neznam kako i jednostavno sam nemoćna, da počnem plakat od očaja... Tako je bilo cijeli prošli mjesec. Prošli tjedan sam bila iznenađujuče hepi! Al nije dugo trajalo, danas sam opet bila u komi, i to još gore nego prije. Al kad sam poslije škole pričala i smijala se i zabavljala s Malijom I Lucijom (frendice iz škole) na stanici potpuno je nestao onaj osječaj koj sam imala cijeli dan i opet sam bila hepi i tad sam shvatila što je uzrok moje depresije. I još sam se poslje našla s Martom i sad mi je opet super! :)))) Cure, puuno vam hvala što ste me natjerale da se ponovno smijem!!
Al ipak, stvarno neznam kako da promijenim stanje u razredu i da mi i tamo bude ok.... Dok to ne skužim morat ću se boriti sa svojom depresijom svaki dan iznova...
I još sam danas vidjela pravo lice jedne cure iz razreda za koju sam mislila da mi je prijateljica i koja mi je bila prijateljica cijeli 1. razred. Mislim, znala sam da je takva, ali da je TOLIKO!?!? Ma da sve ispričam... Danas smo imali test iz fizike, zadatke, a kak ja naravno neznam rješavat te stvari i nisam imala pojma, došla sam do te frendice koja sjedi klupu iza mene i koja prolazi s 5.0 i iz svakog testa dobije 5 i počela ju molit da mi šapče, samo da dobijem 2, samo da dobijem 2, i ona je rekla ono naravno da bude! I pod testom sam pokušala riješit neke zadatke al niš nisam imala pojma i dok profesor nije gledao sam se okrenula prema njoj (ona je već bila na drugoj strani papira i na zadnjim zadacima) i šapnula joj Ana, Ana, daj malo okreni papir da prepišem dok ne gleda, pliz! a ona me sam pogleda i bahato mi kaže Jelena daj me pusti, neću, moram svoje riješit, briga me! Ja nisam mogla vjerovat! A bila mi je frendica! Kolko sam ja njoj puta pomogla a ona meni nebi kad mi stvarno treba... Pa bio je to poučan sat, ipak u nevoji se prijatelj poznaje. Ima pravo Dino kad kaže da je svatko đubre kad ga upoznaš...
Isplela sam burazu cijelu kosu u male pletenice. !?!?! Nemam pojma zašto, al tak je htio. Čudan lik...
E i Dino: HEPI BRZDEJ!!!!!! Bez brige, još uvjek imaš 15! Ništa to ne mijenja, VJERUJ MI!
Simon and Garfunkel - I am a rock
A winter's day
In a deep and dark December;
I am alone,
Gazing from my window to the streets below
On a freshly fallen silent shroud of snow.
I am a rock,
I am an island.
I've built walls,
A fortress deep and mighty,
That none may penetrate.
I have no need of friendship; friendship causes pain.
It's laughter and it's loving I disdain.
I am a rock,
I am an island.
Don't talk of love,
Well, I've heard the word before.
It's sleeping in my memory.
I won't disturb the slumber of feelings that have died.
If I never loved I never would have cried.
I am a rock,
I am an island.
I have my books
And my poetry to protect me;
I am shielded in my armor,
Hiding in my room, safe within my womb.
I touch no one and no one touches me.
I am a rock,
I am an island.
And a rock feels no pain;
And an island never cries.
Cock Sparrer - We're Coming Back
We're coming back, we're coming back
We're coming back to you
We're never gonna go away again
Hold on a little longer, try a little harder
'Til we're arm in arm together to the end
So remember, out there somewhere
You've got a friend, and you'll never walk alone again
Don't get worried, don't get scared
We're fighting to get there
Never doubt we're gonna get through
We're gonna run, we're gonna crawl, kick down every wall
It won't be long we're coming back to you
We're coming back, we're coming back
We're coming back to you
We're never gonna go away again
Hold on a little longer, try a little harder
'Til we're arm in arm together to the end
I još neke moje slikice :)
E jeben mi je ovaj kontrast u boji, a tek teksturi!! :D
Inače, to je pelikan gledan odozgora.
Joj, što ja volim ovaj svoj makro! :)
- 00:40 -
subota, 05.11.2005.
...hvala manjku inspiracije......
Ne, stvarno neznam o čem da pišem... Ko da se niš ne događa... A ma mora se nešta događati u ovom blesavom svijetu, al to očito ne dolazi do mene. Ili dolazi a ja to ne kužim?? Stvarno neznam zašto nemam o čem pisati, kao da ništa zapravo ne doživljavam, da nemam o čem raspravljati... A neznam.... Kvragu, sad kad o tom razmišljam osječam da opet padam u depresiju.... Ja sam kronično depresivna osoba.... A dobro, ponedeljak, utorak i srijedu začudo nisam bila. Bila sam fakat sretna ni ja neznam zbog čega, al očito da se to istrošilo... zajeb...
Da, danas mi je staroj rođendan. SRETAN ROĐENDAN MAMA!! :)
Skužila sam zašto mrzim svoj razred (zapravo onu večinu razreda koju mrzim) i zašto se ne družim s njima ili ne pokušam kojput otić nekam van s njima, kao što mi je siddharta preporučio. Oni mene ne prihvačaju ovakvu kakva jesam i ako se želim družit s njima trebam se ponašat drugačije, ali to nisam JA i onda samo glumim, a to mrzim i ne želim to raditi! Jer nakon nekog vremena što tako glumiš može se dogoditi da više neznaš što si ti, a što je gluma... A i oni a kojima sam si ok misle da sam luda i drže se podalje. Tak da iz razreda nemam frendova s kojima bi baš otišla nekam van i dobro se zabavila. Odnosno ja bi, al oni nebi...
Ja bi išla s nekim van al zapravo nemam s kim. Svi koje znam i s kojima obično idem van ili idu s nekim drugim ljudima van u zg ili ni neznam da se ide van, osim kad se slavi nečij rođendan, onda su svi pozvani... A neda mi se ić van sama. Kaj, odeš nekam, neki birc ili šta već i kaj... sam sjediš za šankom i cuclaš cedevitu...
I akj ja sad radim?!? Sjedim u dnevnoj sobi okružena prijateljima od staraca i čitam lektiru, Don Quijotea (alooo, lektiru!!) pa skoro zaspem od bijede i dosade i psihičkog mučenja prouzrokovanog čitanjem nerazumljivih rečenica sredjovjekovnog viteškog romana... I onda odem do kompa da si pustim neš da se malo oporavim, kad tamo moja draga sekica sa svoje dve frendice koje će prespavat kod nje, naravno u sobi gdje je komp tak da ja nemogu puštat neku svoju "divljačku muziku" nego one žele da pustim Avril, Sugarbabes, 50 cent-a, Pink i ostale izrode MTVja!! Sad sam nabila na uši slušalice i slušam Ramonse, al ipak u pozadini čujem njihovo hihotanje..... kkkkkkkggljjlčkrdggrmnjhštt.... Mislim, čitam lektiru i okružena sam kokošima.... sam nek mi sad neko još počne govorit da nema život, nek pogleda moj!!!!
I da, vidim da ste se pretrgli od komentiranja.... (savršeno, sad još počinjem biti i paranoična....)
I jedna moja slikica za kraj:
Slikala sam to kad sam bila u zoološkom vrtu u zg-u s burazom... Ispalo je... zbilja inčrsting.
(Morate ju pogledat povečanu, inače nećete skužit sliku...)
- 21:48 -
četvrtak, 03.11.2005.
moje slike...
Evo, počinjem stavljat neke svoje slike na blog, kao što sam rekla. Za prvi put će ih biti malo više. Možete ih slobodno pljuvat kolko vas volja...
Slike su malo velke, pa kliknite na njih da otvorite...
Ovo je moja nesuđena surfdaska iz warehouse-a u zg-u :'((( Ko nezna o čem govorim nek pogleda moj redom drugi post (datum je 25. 8. 2005.)
Ovo je velebitska degenija, hrvatski endem. Raste samo na tri mjesta u Velebitu i nigdje drugdje u cijelom svijetu. Bar ne u divljini... Sad si vi zamislite kak je to hodat i penjat se CIJELI dan od jurta pa skoro do zalaska sunca i to po vrućini i suncu da bi vidio i slikao tu biljku i napokon dođeš i nekako ju uspiješ naći i vidiš da si se cijeli dan mučio da bi došao do neke male neugledne biljčice koja se vidi jedino zato što ima žarko žute cvjetove, koji su btw manji od nokta na malom prstu!! Ono... zapitaš se «i to je to????!» Hehe, al se isplati :)
hehehehe!! We are skinheads, we are punks, strani alieni di questa citta...
To je to za sada....
- 15:55 -
