na uglu radničke i stražilovske.... (ili I shargarepe imaju dushu) use it to grow-nova, prava mantra

<	listopad, 2005					>
P	U	S	Č	P	S	N
					1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28	29	30
31

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

Uklj/Isklj

ukratko

nemam pojma o cemu bih pisala. niti jelena to zna. a carlos ionako zivi u blazenom neznanju, jer habla spanski. no, ja ne znam ni to. ali dovoljno da shvatim da je ermelinda most famous mexican witch.
no,ni to nema nikakve veze sa mnom. a ni sa jelenom , kad smo vec kod toga.ziveo brakus!

moja

mali od cementaebenizer skrudž bona fide.

TRENUTNO ME OVO JAKO RADI, MADA POSLE DVADESET I PETOG SLUSHANJA DANAS MOZZDA VISHE I NECCE

Oh hello
I am the ghost of troubled joe
Hung by his pretty white neck
Some eighteen months ago
I travelled to a mystical time zone
And I missed my bed
And I soon came home

They said :
There’s too much caffeine
In your bloodstream
And a lack of real spice
In your life

I said :
Leave me alone
Because I’m alright, dad
Surprised to still
Be on my own...

Oh, but don’t mention love
I’d hate the strain of the pain again
A rush and a push and the land that
We stand on is ours
It has been before
So it shall be again
And people who are uglier than you and i
They take what they need, and just leave

Oh, but don’t mention love
I’d hate the pain of the strain all over again
A rush and a push and the land that
We stand on is ours
It has been before
So why can’t it be now ?
And people who are weaker than you or i
They take what they want from life

Oh, but don’t mention love
No - no, don’t mention love !
A rush and a push and the land that
We stand on is ours
Your youth may be gone
But you’re still a young man
So phone me, phone me, phone me
So phone me, phone me, phone me

Oh, I think I’m in love
Oh, I think I’m in love
Oh, I think I’m in love (think I’m in love)
Urrgh, I think I’m in lerv
Oh ...

moon phases

faforitti:

buchimirA onda je u jednom trenutku nešto u meni puklo i svijet mi je počeo ići na kurac.
zzena-zmaj
xiola
shtreber
tofu
hibrid
pooka Ti nisi toster, niti sam ja mikser. Mi smo ljudi.
sisaU KURAC, RAZUMIJETE LI VI MENE?
ODLAZIM U KURAC ZBOG LJUBAVI.
U PIČKU MATERINU I POŠTENJE!!!
sudden sid
5 minuta poezije
neznanje je moccIako je danas utorak znam da će petak doći prilično brzo. To je zato što kad utorkom silno želiš da dođe petak - cijeli svijet se uroti da on dođe za dva-tri dana.
najpametniji
mama od krave"Neki vole kad ih kinjiš,
neki vole kinjit jako.
Neki vole iskoristit,
neki vole iskorišteni bit'
jako."
mufasa
strokeAlkalna priča-Punim baterije;Uvijek uz kavu naručim GO-GO djevojke.
Jedna mi GOvori najzanimljivije iz dnevnog tiska, a druga mi GOlica jaja i dašće u uho;samo sam htio tvoj zagrljaj, a ne nekakvo sexanje sa mojim mozgom. jebi se i ti i te tvoje ženske stvari. jebi se skupa s njima.
zlipodstanar
mladicc,pisac,dramaturg
mali od pisacce mashine
anabella

revijalni, pristrasna sam:

blank
organizam
reds
kiko
kiko pije i jede
siboney
elkujna
srcky
arheloliolog
etotako

pratim

oto oltvanji blog
b92
popdepresija
BORG
jarbol

[B]prever, zzak[/B]

adrijen

Adrijene nemoj da se duriš!
Vrati se!
Adrijene nemoj da se duriš!
Vrati se!
Grudva snega
koju si bacio na mene
u Šamoniju
prošle zime
sačuvala sam je
Eno je na kaminu
pokraj svadbenog venca
moje pokojne majke
koju je ubio
moj pokojni otac
što je giljotiniran
jednog tužnog zimskog jutra
ili proletnjeg ...
Grešila sam priznajem
znala sam ostati
duge godine
ne vraćajući se
kući
Ali nikada ti nisam rekla
da je to zato što sam bila u zatvoru
grešila sam priznajem
često sam tukla psa
ali sam te volela

Adrijene nemoj da se duriš!
Vrati se!
I Vrbova grana
tvoj mali foksterijer
koji je crk'o prošle nedelje
sačuvala sam ga!
Eno ga u frižideru
i ponekad kad otvorim vrata
da uzmem pivo
ugledam jadnu životinju
i to me strašno rastuži!
A ipak to sam ja uradila
jedne večeri da skratim vreme
dok sam te čekala ...
Adrijene nemoj da se duriš!
Vrati se!
Sa vrha kule Sen-Žak
bacila sam se
prekjuče
zbog tebe sam se
ubila
Juče su me zakopali
u jedno divno groblje
i mislila sam na tebe
i večeras sam se vratila
u sobu
po kojoj si se šetao go
u vreme dok sam još bila živa
i čekala te

Adrijene nemoj da se duriš!
Vrati se!
U redu grešila sam
duge godine nisam se vraćala kući
ali sam ti uvek krila
da je to zato što sam bila u zatvoru!
Grešila sam priznajem
često sam tukla psa
ali sam te volela!

Adrijene nemoj da se duriš!
Vrati se!

] superoperater

newyearsresolutions su tu da se krshe, ali pokushaccu izneveriti naviku:
1. vezzbaccu yogu shto cheshcce.
2. icci ccu na bazen ceshcce.
3. prestaccu da kupujem gluposti i nepotrebne stvari.
4. biccu bolja prema bliskima jer to zasluzuju.
5. biccu bolja prema sebi.
6. pokushaccu da budem shto iskrenija.
7. potrazzicu neke odgovore.
8. potrazziccu spokoj.
9. smanjiccu nesigurnost i strah.
10. smanjicu cigarete i alkohol.

april je. rezolushn No. 1,2,3,4,5,6,7,8,9 & 10 se ne poshtuju. surprajz, surprajz.
radujmo se proleccu.

T: Please allow me to introduce myself
I’m a queen of doubts and pain

Pleased to meet you

T: oh yeah!

Hope you guess my name
Ah, what’s puzzling you
Is it the nature of my game, oh yeah

I shouted out,
T: Who put out all the lights?

Well after all
It was you and me

So if you meet me
Have some courtesy
Have some sympathy, and some taste
Use all your well-learned politesse
Or I’ll lay your soul to waste.

zlatnik/slon ili strvinar/zora/jebanje

da pojasnim malo

početna ideja je bila da nas par vodi ovaj blog, kao neku vrstu sentimentalnog putovanja. za prelistati i podsetiti se. par meseci kasnije, činjenica je da samo ja postam. e pa, ako je tako, ja sam tanja a ovo je moja svaštara. i biće kako ja kazzem.

C: Do you believe our destinies are determined by the stars?
H: Nah.
C: Oh, I do.
H: Really? How come?
C: Life's a lot more fun when you're not responsible for your actions.

azz-BUKA

I dolazi ženi, shrvan, plače, nemočan pred zlom Zla, pa sjedne pokraj nje i nasloni se na nju, u

grču bezglasnog plača. I ona ga zagrli i počne ljubiti. A njegova jalova ruka, koja je do tad bila

okrenuta dlanom prema gore polako se počne pomicati i dodirivati ženino tijelo. I kroz nedvojbeno

seksualno-tjelesnu prisnost tih dvoje ljudi u užasnim okolnostima, oni nalaze izlaz iz Zla stvarnosti.

On liježe iza nje, a ona ga rukom privlači bliže sebi, najbliže što dvoje ljudi može priči jedno drugome.
autor pooka

JARBOLI, ne zastave

moje sve
moje sve zavisi od ljudi s kojima volim se
drugo jedva da me zanima
dobro je od besa smo se dobro cuvali
stoka bi ako moze to da pokvari
ja nemam snage da brojim bojim se mnogo ih je
ljudi probudite se!teraju nas odavde!
moje sve zavisi od toga kol'ko ti verujem
istinu su opet smislili
stvarnost je to sto vidimo na ulici
stvarnost je kad te zagrlim i kazem ti:
da nemam snage da stojim umoran sam al' trudim se
volim te,poljubi me!cuvaj me,cuvacu te!

moje sve
zavisi od tebe ljubavi

Tako se valjda maze oni koji se vole. Mene nikad nije tako mazio. Mene nikad nije mazio. Mene je, kad bi se probudio, gledao s dozom opreza, kroz poluspuštene trepavice, kao da je, iako je iz još neutvrđenih okolnosti podijelio sa mnom krevet te noći, podijeliti sa mnom pogled predstavljalo intimnost koja nije dolazila u obzir. I tako iz dana u dan.

Poljubio ju je u vrat; nisam to više mogla gledati. Ustajući sam pritisnula crveno dugme na daljinskom, prekidajući crno-bijeli live prijenos iz njegove sobe, bacila ga na krevet, i otišla si napraviti kavu.
by alex

okej znaci ti se brines sto me ne poznajes a pocinjem da ti budem bitan znas sta recicu ti sad mi je malo jasnije ovo sto me boli to je zato sto sam izgleda hrana za tvoj EGO jer kako ti mogu biti bitan JA kada o meni nista ne znas, bitan ti je tvoj osecaj nekakve nadjenosti koji uspavljuje tu tvoju histeriju ali pazi ja te ne mogu naci ako se sam ne nadjes

/streberu se masno dupe pocelo dezintegrisati/

the power of orange knickers

boye o ye

kazzesh da predjem na tvoju stranu
zzelish da objasnish gde me to vodish
nije ti vazzno shto ne znash gde bih htela
ni da li si to ti
stalno smishljam kako bih sada mogla da te iznenadim
okrecem glavu
zzelim da mislis kako me vodish tamo
tamo gde hocesh ti
da li cesh smeti

kako da kazzem i shta da osecam
zzelim da odem daleko
tamo gde ochi misle da si ti
tamo gde mozzemo se sresti

ovde se nikada necemo sresti
shta je
josh uvek govorish
ne znash shta hocesh
moje ti ochi ne znache nishta
ali ti kreni pravo na njih
ja to bih htela

drmne i ne pushta

Poezija u prozi - On u njozi

Gledam vas u prikrajku, sjeni drveća u mraku, kako uvaljujete fluid vaših strasti jedno drugom u probavne traktove, ponad mene misao mi struji teška, zar nisi rekla da kući ideš učiti mikrobiologiju?
Njegova ruka u tvojem rublju od tri centa kvadratna traži valjda naftu kad toliko premjerava, zašto ti uživaš u tome, kad zemlja ne voli geofizičare? Zar nisi tisuću puta mi rekla: ne dam ti još rukom unutra?
Ječiš i čvrsto se držiš za njegov otvrdnuli falus, zar nisi rekla da se snebivaš tog jablana i da nikad nećeš uzet ga u ruku?
Vidim kako ti glava ritmično se kreće, dok njegove prepone miluju ti lice, zar nisi otrčala van onog dana kada sam ti rekao da ga poljubiš?
Stojim ispod ocvalog jasena i uzimam hladan zrak na rate, dok se nagnuta prema naprijed odupireš njegovim naletima straga, zar nisi rekla da prije braka seks ne postoji?

Ma sve bih ti oprostio, ali poljubac za kraj, nikada neću

autor: sisa
(14. 09. 2004.)

13.10.2005., četvrtak

13.10.2005., četvrtak
znam da je idiotski, ali i ja sam idiot.
moja baka rodjena je 1923. god. u selu egzotichnog imena shashinci. mamina mama.
pre pet godina, negde oko 29. novembra, po poledici, kishi i magli, negde oko 6 ujutru ishla je da kupi mleko. to je bilo jako hitno, naime morala je da pravi sir.

inache je super navike imala. ustane rano kako kokosh, rinta, kuva ruchak, ropcce, dahcce, pa zaspi. onda rucha, malo se socijalishe, pa opet opet zadzzonja, da bi mogla da vileni noccu i gleda tv i nepristojne emisije. a da, kao i svaka baka, reprize, kao i originalna emitovanja, svih shpanskih serija su se redovno gledale. a u medjuvremenu je uvek neshto shila, krpala, suzzavala, shirila. puna kucca nezavrshenih pizzama i cicanih kuccnih haljina.

e, onda je ona po toj poledici pala i slomila kuk. to joj i ne bi prvi put, pa je svima preccutala, dok se sasvim nije izbezumila od bolova. buducci da su bili neki neradni dani u pitanju dvorili smo je onako bunovnu i izmuchenu sve dok moja mama, dr.sci. med. van. prof, nije uspela da zakazze rendgen, lezzanje u bolnici, operaciju i zatim rehabilitaciju.

kidanje gipsa, chupanje infuzije, dranje i jechanje par dana u bolnici, to mi je bio totalni shok. to je ista ona baka koja je kaskaderski podnela pad sa sedam stepenika, drzzecci u rukama dve staklene chashe, sa naocharima na nosu i glupim izrazom na licu dok se smandrljavala sa istih. proshla je samo sa odranim chelom, podlakticom i ugruvanom trticom.

posle toga, svima nam je bilo jasno da za zziveti sama vishe nije sposobna, pa se na privremeno preselila u moju sobu. tu je bila oko mesec i po dana. ja sam spremala ispite ( januarski rok ), mama ju je kupala i drala se na nju, i tako smo ziveli zajedno pazecci da je ne ostavimo samu. malo je plakala, malo se smejala, malo je protestovala da hocce kucci, a malo je vecc pochela da se gubi.

ono shto je mene uvek fasciniralo kod moje bake je njena gradja. i njen osmeh. gradjena je tako da je iz profila shira nego iz anfasa. onako kao burence. sa tankim nogama. i prstima kao ccevapi. na daljinskom upravljachu retko je mogla da potrefi samo jedno dugme. a imala je zlatni osmeh. bukvalno. to je ono doba kad su plombe bile zlatne, za one koji su to mogli da plate.imala je chak i jedan ili dva zuba skroz presvuchena zlatom. ma bila je goldie pre goldia. on je samo glupi foler. i ja ccu staviti zlatan zub.

tu smo mi odluchili da je smestimo u dom. prvo jutro kad smo je tamo ostavili bilo nam je teshko. cheda, mama i ja. jutro je, a ona je smeshtena u sobi sa jednom gluvom babom i jednom nepokretnom babom koja odbija komunikaciju. chak smo se razmishljali i da je vratimo. no sutradan su je premestili u bolju sobu, na bolji sprat.

to je chudan neki starachki dom. kao iz one priche roalda dala? o bolnici u kojoj su na svakom vishem spratu sve beznadezniji sluchajevi.

i tu je proshlo godinu, dve, relativno oke. vikendima je dolazila kod nas i kod uje, poseccivali smo je regulare. ona se smejala, malo plakala, malo tulila za svojim stanom ( ma gde da je mislila da je u tom trenutku ), malo se volela sa nama, malo se gubila, ali je vishe bila lucidna i prisebna.

non stop je rintala. uvek je negde zzurila, dahtala i znojila se. uvek nas je, sve unuke, negovala kad smo bili bolesni. kada sam se ja rodila ona je otishla u penziju. geodeta. partizanka koja je sa 22, 23 zavrshavala srednju shkolu i neshto od shkole za geodetu. ponedeljkom, dok je bila zaposlena, uvek je ishla na frizuru, tako mi je prichala. i iz kisacha, sa terena, je uvek donosila kobasice. i radila je sa strankama.
i uvek, ali uvek je imala prepun frizider hrane. i pravila najbolju reformu na svetu. i kod nje sam se uvek oseccala najkomotnije. ali uvek mi je zgledala bubuljice. i njena legendarna opaska: shteta shto nisi na svoju mamu, ona je bila lepotica. i pamtim doruchke kod nje, uvek isto: mekani, beli sir, sitno seckana slanina, bareno jaje, beli hleb, paradajz.

onda je u domu pala i slomila i drugi kuk. procedura ista, samo shto smo ovaj put mislili da necce ustati iz kreveta i u neku ruku smo se oprostili sa njom. no sremica je to, prezzivela je, prohodala je. izgubila se josh vishe. u domu su je opet degradirali, pa je i to malo pogubilo.

u trosobnoj sobi, ona je jedina konstanta, a razne tudje bake se smenjuju. zzivopisne ili ne, ali za svakom te uhvati tuga. poneka umre, poneka ode kod boljeg drushtva, a za neke ne znash gde su nestale. trenutno su sa njom ccutljiva baka za koju mi se chini da boluje od anoreksije i agresivna liderka chiji je jedini televizor u sobi i koja poseduje telefon koji ne zna da koristi, pa ja svaki put moram da zovem njene rodjake koji sigurno umiru od zzelje da se chuju sa njom.

vikende je sad provodila u domu, sve se polako pogorshavalo. starachka agresija, pa depresija, pa bezzanje iz doma, tragikomedija, ali podnoshljivo dokle kod prihvatash zzivotne neminovnosti. bar je dobro jela. debela moja baka. sve do pre par meseci. mrshava je, onako kako je ja nikada nisam videla. ne ustaje iz kreveta. u pelenama je. ne pricha. ne gleda tv.

a ja neccu takve da je se seccam.

i mrzim te odlaske u dom. koliko zbog nje, toliko i zbog okolnih staraca. ne interesuju rodbinu, ne interesuju sestre koje bi trebale da brinu o njima, jedu splachine i ne interesuju ni sami sebe. starost je grozna, ma koliko da ja oseccam simpatije prema starcima.
druga strana medalje : ima i onih shto uzzivaju. igranke, boccanje, shahovi i sl. te ne poznajem.

najnovija epizoda:

ove nedelje sam se prikljuchila maminoj svakonedeljnoj poseti. doshla, malo je hranim, malo pricham, malo mrzim zzivot. baka nishta. malo proguta banane. breskve odbija, kolach od vishanja takodje. pitam je neshto, ne odgovara. animiram je, molim je nasmeshi se, molim je da reaguje, pretim i nishta. i tako petnaestak minuta. utom ulazi cheda u sobu (doshao je da nas pokupi), a ona se ozari, odgovara mu na pitanje, dodushe jednoslozzni odgovori su u pitanju, ali ga registruje.ja sam idiot.
to me je jako pogodilo.
ne znam da reagujem i prihvatim odredjene situacije.
ne znam da se oprostim od proshlosti.
moram to nauchiti inache ccu stalno icci podvijena repa.
ovo sad pishem sat i 25 minuta.
nedostaje mi ljubavi.
a gle, okruzzena sam istom.
nezahvalna sam.

- 11:58 - lepe rechi (0) - printaj svakodnevno - #

- 14:05 - lepe rechi (0) - printaj svakodnevno - #

<< Arhiva >>