Dobrovanje
| < | siječanj, 2006 | > | ||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | 31 | |||||
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
"Ako povrijeđeni može da hoda, to još ne znači da kralježnica nije slomljena."
Nije po Bertoltu Brechtu, nego priručniku za lijekove i prvu pomoć " Vademekum", KRKA, Novo Mesto, 1991.
Linkovi
Blog.hr
Blogger.ba
Dr. Jabuka
Opaske
Lav afrički
Moodswinger
Udo čoroje
Corto
Drinski
Seamanteinz
Blog.hr
Blogger.ba
Dr. Jabuka
Opaske
Lav afrički
Moodswinger
Udo čoroje
Corto
Drinski
Seamanteinz
kumstvo@gmail.com
15.01.2006., nedjelja
SVAKA NOSI
(nije važno što nije lijepo, glavno da je prljavo)Poslovica je najzerastiji, a i najfilozofskiji književni oblik. Kratkoća joj se pretapa s funkcionalnom, osviještenom, rječitom šutnjom. Rusi za priričja kažu da su sestre talenta, Englezi da je to duša razbora, a u nas da riječi treba mjeriti, a ne brojati. Kroz nju progovara pučka mudrost koja zahtijeva verbalnu konciznost, gotovo formulaičnost, kojom se ocjenjuju ili rješavaju problemi života, iskustva, svijeta. Poptuna je slika kada je smisleno/značenjski cjelovita (ne mora biti sintaktički). Trebali bi je voljeti slikari jer je ona precizna, slikovita izreka koja uopćava i tipizira raznovrsne životne pojavnosti. Ona je uistinu potpuno slikarsko, općevažaće izražavanje misli, osjećaja, predodžaba i uspostavljanje poante. Ona je uvijek genetski i izvedbeno vezana za poslovično-iskustveni kontekst ; ona, kao i slika, poanitra iskustvo koje je tipično i koje se, dakle, ponavlja. Precizna je slikovita fiksacija. Takvom postaje metodom apstrahiranja i tipiziranja zbira više pojedinosti. Proces apstrahiranja je pak čini ahistoričnom i ageografičnom; apsolutizira i vrijeme i prostor. Upravo zbog/iz toga proizilazi poetička podudarnost poslovica u mnogim kulturama svijeta. Budući da apstrahira konkrente životne podatke, uvijek je povratno interpretativno primjenjiva. Iskustvena je predodžba i svojom paraboličnošću minijaturna prilika, ili ako se hoće suvremenije reći – narativna je parabola. Globalna metafora. Pa kako to prilici ili globalnoj metafori priliči, one su slike i prilike nečega drugoga ; dakako, uvijek je (situacijskim kontekstom) rečeno čega i koliko toga (ovisno o etici situacije). Mnogi je ne cijene zbog njezine bitne, načelne ambivalentnosti s pomoću koje apstrahira životno iskustvo u poantu, zaključak ili komentar i izravno ga, zaokruženo, izriče. Kao, i potvrđuje i negira. No, višeznačnosti, proturiječnosti i mnogoaspektulanosti životnih pojava odgovara višeznačnost i « proturječnost » poslovica koje se odnose, tobože, na jednu stvar. Tako « lijepa riječ i govozdena vrata otvara », ali – istodobno – « lijepe riječi kupusa ne maste» ; a da ne govorimo o tome kako je « gora rana od jezika nego od mača ». Zato pučki filozof sasvim pravilno zaključuje : « Riči liče, ali i ubijaje » ; « U jeziku je jed i med ». Na isti način Bog je posve bliz (« Bog je dao kravicu, dat će i travicu »), a i posve dalek (« Do Boga visoko, do cara daleko »). Istina je « vrednija od zlata » i « suda se ne boji », ali ipak : « Istinu reci, pa gledaj te uteci », jer « istina oči bode ». Ljudski je život nerazmrsivo klupko sreće i nesreće, ljubavi i mržnje, pravde i nepravde, umnosti i gluposti...Za svaku prigodu narod je odabrao odgovarajuću formulu ili recept, tj. poslovicu. Cjelina pučke filozofije, sadržana u ukupnosti poslovica nekog naroda, svjedoči jasno da jednoznačne, neproturječne formule za rješavnje životnih problema nema niti može biti. Apsolut, shvaćen kao cjelina svega zbiljskog i mogućega, prije pretpostavlja nego što isključuje proturječnosti i razlike. Samo kroz svoje proturječnosti Apsolut može biti « potpun ». Kroz primjere koji slijede vidljivo je da postojanje naratIvnoslikarskih smislenih ekvivalenta u najrazličitijim jezicima i kuluturama, svjedoči o zajedničkim životnim - materijalnim i duhovnim – okvirima ljudske vrste. ZNANJE, MUDROST, NEZNANJE Bolje je biti siguran, nego žaliti. Better be safe than sorry. ENG Drošs paliek drošs. LAT Parempi katsoa kuin katua. FIN >-4>1@5 1J48 2 157>?0AB=>AB, >B:>;:>B> 40 AJ60;O20H. BUL CGH5 E;51 A 2>4>N, G5< ?8@>3 A 154>N. RU ŁÄµÁ˝® ĽżĹ ł˝ÎĂ· ˝± Ă’ µŻÇ± ŔÁÎı. GR Chi va piano va sano e va lontano.IT La prudenza non č mai troppa. IT Il vaut mieux aller au moulin qu’au médecin. FR Mejor prevenir que curar. SP Lepiej nosić jak sie prosić. PO Lepiej uważac niż potem płakać PO Previdnost je mati modrosti. SLO Geriau / kalną lipti, nekaip nuo kalno kristi. LIT Azért van annyi bolond, mert ki-ki okosnak hiszi magát. HU Bolje je umjeti, nego imati. Better wit than wealth. ENG Without wisdom, wealth is worthless. ENG Bez gudr+bas bagt+ba ir bezvrt+ga. LAT Viel wissen ist besser als viel haben. GER Ei hulluja kylvetä eikä kynnetä, itsestänsä niitä kasvaa. FIN >-4>1@5 57 !8;0 C š¬»»ąż ł˝ÎĂ·, Ŕ±Á¬ łÁĚĂą. Il est des sots de tout pays. FR Más vale saber que haber. SP Znanje je največje bogastvo. SLO šmintis geriau nei turtai. LIT Budale su u većini još od Adama. The world is full of fools. ENG Mu<7u pilna pasaule. LAT Minun eläissäni ei hullut maailmasta lopu. FIN !25BJB 5 ?J;5= A 3;C?F8. BUL C@0: =0 4C@0:5 A848B 8 4C@0:>< ?>3>=O5B. RU 0 CA8, A;020 >3C, 4C@0:>2 ;5B =0 AB> ?@8?0A5=>. RU !:>;L:> 4=59 C >30 2?5@548, AB>;L:> 8 4C@0:>2. RU ź şĚĂĽżÂ µŻ˝±ą łµĽ¬ÄżÂ ÄÁµ»żÍÂ. GR Un loco hace ciento. SP Świay jest pełen głupców PO Svet je poln norcev. SLO Pasaulis pilnas idiots. LIT Sok bolondja van az úristennek. HU Nagy az isten állatkertje (, sok bolond lakik benne). HU Världen är full av dĺrar. SWE I ćorava koka zrno pogodi. A fool’s bolt may sometimes hit the mark. ENG Ar+ aklai vistai kdreiz gads grauds. LAT Ein blindes Huhn findet auch ein Korn. GER Joskus sokeakin kana jyvän löytää. FIN !B@5;0B0 =0 3;C?0:0 <>65 ?>=O:>30 40 C40@8 F5;B0. BUL =0 3;C?>3> AE>48B ?@>7@5=L5. RU >?0; ?0;LF5< 2 =51>. RU ‘ŔĚ ĽąşÁĚ şą ±ŔĚ ÄÁµ»Ě Ľ±¸±Ż˝µąÂ Ä·˝ ±»®¸µą± GR Talvota anche una gallina cieca trova un granello.. IT Une poule aveugle peut quelquefois trouver son grain. FR El burro no es tan bestia, como piensa el que lo piensa. SP Tudi slepa kura zrno najde. SLO Pasisek kaip aklai vištai grkdas. LIT Vak tyúk is talál szemet. HU Komu ista ovca uteče dvaput, glup je. It is a silly fish that is caught twice with the same bait. ENG Dumja zivs uz7eras divreiz uz vienas un ts pašas smas. LAT Viisas kala syö kyllä syötin, mutta ei niele koukkua. FIN !0<> 3;C?020B0 @810 A5 E20I0 420 ?JB8. BUL 0 >H81:0E CG0BAO. RU !B@5;O==>3> 2>@>1LO =0 !B0@0O ;8A8F0 2 :0?:0= =5 ?>;575B. RU ¤ż ´ąÂ µľ±Ľ±ÁĵŻ˝ żĹş ±˝´ÁĚ ÿƿÍ. GR Tanto va la gatta al ladro che ci lascia lo zampino. IT Un âne ne trčbuche pas deux fois sur la męme pierre. FR Samo osel gre dvakrat na led. SLO Kvailą žuv/ du kartus pagausi tuo pačiu masalu. LIT Bolond, ki egy kőbe kétszer ütközik meg. HU Okos ember nem botlik kétszer egy kőbe. HU Kratkoća je srž razbora. Brevity is the soul of wit. ENG *sums ir gudr+bas dvsele. LAT In der Kürze liegt die Würze. GER Lyhyestä virsi kaunis. FIN Kortheid is het wezen van geestigheid. DU @0B:>ABB0 5 A5AB@0 =0 B0;0=B0. BUL @0B:>ABL – A5AB@0 B0;0=B0. RU >@>B:> 40 OA=>, >BB>3> 8 ?@5:@0A=>. RU ¤± Ŕż»»¬ »Ěłą± µŻ˝±ą ĆÄÎǵą±. GR A buon intenditor poche parole. Intelligenti pauca (latin). IT Lo bueno, si breve, dos veces bueno. SP Zadel si žebljico na glavico. SLO Išmintingai sielai žodžiai nereikalingi. LIT Sok beszédnek sok az alja. HU Rövid beszéd, hosszú kolbász, az a jó. HU Mudar je onaj koji umije biti i lud i pametan. A wise man may sometimes play the fool. ENG Gudrs cilvks dažreiz var izlikties par mu<7i. LAT Der ist noch nicht klug, der nicht zuweilen ein Narr sein kann. GER Kun on oikeen viisas, niin sitä vähän hassuttaa. FIN >=O:>30 4>@8 8 #=<=K9 8 A>3@5H8B 8 ?>?@028B. RU śµ Ä· ÄÁµ»ŻÄñ ĽżĹ ş¬˝É Ä· ´żĹ»ŻÄñ ĽżĹ. GR Non č sempre savio chi non sa essere qualche volta pazzo. IT Il y a un temps que le sage trouve son compte ŕ faire le fou. FR Quien no sabe fingir, no sabe vivir.SP Pameten je tisti, ki zna biti nor in pameten. SLO Protingas žmogus kartais gali apsimesti kvailu. LIT Mudra je knjiga, ali je još mudriji život. Wisdom is in age. ENG Veca gudr+ba labka nek jauna. LAT Im Alter liegt die Weisheit. GER Vanhuus ja viisaus kulkevat käsi kädessä. FIN J4@>ABB0 5 2J2 2J7@0ABB0. BUL 5: 6828 – 25: CG8AL. RU !B0@K9 2>;: – 7=05B B>;:. RU ŁÄµÁ˝® ĽżĹ ł˝Îõą ˝± Ă’ µŻÇ± ŔÁÎı. GR Gallina vecchia fa buon brodo. IT Gli anni dan senno. IT Avec l’âge on devient sage. FR Practicar hace maestro, que no leer en el cuaderno. SP Rozum przychodzi z wiekiem PO Izkušeni pogosto več ve kot učeni. SLO Išmintis ateina ateina su metais. LIT Nem mind okos, aki tanult. HU Mudrost svijetom vlada. Knowledge is power. ENG Zinšanas ir spks. LAT Bez izgl+t+bas k bez acu. LAT Wissen ist Macht. GER Tieto on valtaa. FIN Kennis is macht. DU Stiinta e putere. ROUM >7=0=85B> 5 A8;0. BUL Kunnskap er makt. NO =0=85 – A8;0. RU — ł˝ÎĂ· µŻ˝±ą ´Í˝±Ľ·. GR Domina ognor su quei che n’hanno meno. IT Savoir c’est pouvoir. FR El saber es poder. SP O džanlipe e sumnalesa tagarisarol. ROM Znanje je moč. SLO Žinios yra jga. LIT Okosság vezérli a világot. HU Kunskap är makt. SWE Opržila se baka tikvama, pa i u kiselo mlijeko puše. Once bitten, twice shy. ENG Kas vienreiz apsvilinjies,tam pat no aukstiem pelniem bail. LAT Ein gebranntes Kind scheut das Feuer. GER Door schade en schande wordt men wijs. DU 54=J6 CE0?0=, 420 ?JB8 A@0<56;82. BUL 1653H8AL =0 <>;>:5 – 1C45HL 4CBL 8 =0 2>4C. RU C30=0O 2>@>=0 :CAB0 1>8BAO. RU †ĂşżŔżÂ ż ˝żĹ ´ąŔ»Ě ż şĚŔżÂ. GR Chat échaudé craint l’eau froide. FR Quien del alacrán está picado, la sombra le espanta. SP Sramežljivost je temelj vseh čednosti. SLO Kopkstais nudegęs, ir pro daržą eidamas pučia. LIT Kinek egyszer megégette a száját a kása, az aludttejet is megfújja. HU Kinek a meleg tej megégette a száját, a tarhót is fújja. HU Pametan misli što govori, a lud govori što misli. CRO Wise men have their mouths in their heart, fools their heart in their mouths. ENG Mu<7is run, gudrais klus. LAT Der Weise hat seinen Mund im Herzen, und der Narr das Herz im Munde. GER Inteleptul poarta gura in inima , iar nebunul inima in gura. ROUM J4@8B5 E>@0 4J@60B CAB8B5 A8 2 AJ@F0B0, 0 3;C?F8B5 4J@60B AJ@F5B> A8 2 CAB0B0. BUL # :>@>B:>3> C<0 4;8==K9 O7K:. RU — ł»ÎĂñ ˝± Ľ·˝ ÄÁǵą ĽŔÁżĂĬ ±ŔĚ Äż ˝żĹ. GR Cuor sulla bocca, la bocca nel cu IT Coeur en bouche, bouche en coeur. FR Unos dicen lo que piensan y otros piensan lo que dicen. SP Pameten misli kar govori, a norec govori kar misli. SLO Protingas galvoja, ką kalba, o kvailas kalba, ką galvoja. LIT Ne szólj szám, nem fáj fejem. HU Uvijek postoje dvije strane. There are two sides to every question. ENG Katrai lietai ir divas puses. LAT Jedes Ding hat zwei Seiten. GER Jokaisella asialla on kaksi puolta. FIN Men moet de zaak steeds van twee kanten bekijken. DU 8=038 8<0 425 AB@0=8 =0 54=8 2J?@>A. BUL Der er alltid to sider ved same sak. NO 0;:0 > 42CE :>=F0E. RU # :064>9 <540;8 425 AB>@>=K. RU Ogni medaglia ha il suo rovescio. IT Qui n’entend qu’une cloche n’entend qu’un son. FR Każdy medal ma dwie strony.PO Każdy kij ma dwa końce. PO Si duj riga bašo sakova pučipe. ROM Vsaka palica ima dva konca. SLO Lazda turi du galus. LIT Kérdezni kell, ha végezni akarsz. HU Varje sak har tvĺ sidor. SWE Prazna bačva pravi najviše buke. An empty barrel makes the most noise. ENG Tukša muca tlu skan. LAT Ein leeres Fass macht den meisten Lärm. GER Tyhjät tynnyrit kolisee eniten. FIN @07=0B0 B5=5:8O =09-<=>3> HC< 24830. BUL Tomme třnner ramler mest. NO CAB0O 1>G:0 ?CI5 3@5<8B. RU šÁĚÄż ş¬˝µą Äż Á·ÇĚ ŔżÄ¬Ľą. GR Ogni botte dŕ il vino che ha. IT Sono le botti vuote quelle che cantano. IT Les tonneaux vides sont toujours ceux qui font le plus de bruit. FR Neznanje hoče znanje prevpiti. SLO Tuščias pyuodas garsiai skamba. LIT Üres hordó jobban kong. HU Tomma tunnor skramlar mest. SWE Slipom ne namiguj, gluhu ne šapći. To speak to a post. ENG Runšana sudrabs, klusšana zelts. LAT Puhua seinille. FIN 0 3>2>@8H =0 ABJ;1. BUL 'B> 2 ;>1, GB> ?> ;1C. RU ! =53> :0: A 3CAO 2>40. RU ŁÄżĹ şżĹĆżÍ Ä·˝ ŔĚÁı Ěÿ ¸»µąÂ ˛Á̽ı. GR Parlare al muro. Parlare al vento. IT Predicare ai sordi (al deserto). IT Pręcher dans le désert. FR Quien predica en desierto, pierde el sermón y quien lava la cabeza al asno, pierde el jabón. SP Slepemu ne namiguj, gluhemu ne šepetaj. SLO Kalbti, kaip su siena. LIT A falnak beszél. HU A kőfalnak papol. HU Mondhatod a vaknak, hogy megvirradt. HU Hiába gyújtasz a vaknak gyertyát. HU Det är som att tala till en vägg. SWE Tko muči, dva uči. Šutnja je zlato. A wise head makes a close mouth. ENG Kamr auša run, gudrais cieš klusu. LAT Schweigen ist Gold. GER Inteleptul tace si face. ROUM J4@0B0 3;020 4J@68 CAB0B0 70B2>@5=0. BUL #<=K9 <>;G8B, 0 4C@0: :@8G8B. RU >2>@8 <5=LH5 – C<=55 1C45HL. RU Łµ ş»µąĂÄĚ ĂÄĚĽ± ĽÍł± ´µ ĽŔ±Ż˝µą. GR Parla poco, ascolta assai e giammai fallirai. IT Quien calla y come, aprovecha su escote. SP El necio que calla, por sabio pasa. SP Kdor molči, devetim odgovori. SLO Protinga galva, mažai žodžis. LIT U kraljevstvu slijepih, jednooki su kraljevi. In the kingdom of the blind, the one-eyed are kings. ENG Aklo karalist, vienači ir kara Sokeitten joukossa yksisilmäinen on kuningas. FIN In het land der blinden is ččnoog koning. DU F0@AB2>B> =0 A;5?8B5, 54=>>:8B5 A0 F0@5. BUL 0 157@K1L5 8 @0: @K10. RU ŁÄżĹ ÄĹĆ»żÍ ˛±Ăą»µÍµą ż Ľż˝ĚƸ±»ĽżÂ. GR Nel regno dei ciechi, quello con un occhio č il re. IT In terra di ciechi chi ha un occhio č signore. IT Au royaume des aveugles les borgnes sont rois. FR En el mundo de los ciegos, el tuerto es el rey. SP V kraljestvu slepih so kralji enooki. SLO Aklsjs karalystje karaliauja vienaakiai. LIT A vakok közt félszemű a király. HU I de blindas rike är den enögde kung. SWE Više pomaže mudrina nego jačina. Wisdom is better than strength. ENG Gudr+ba ir varenka nek spks. LAT Järki se on joka työn tekee, eikä suuret voimat. FIN J4@>ABB0 5 ?>-4>1@0 >B A8;0B0. BUL !8;0 C Plus fait douceur que violence. FR Más vale mańa que fuerza. SP Več pomaga modrost kot jakost. SLO Išmintis geriau nei jga. LIT Többet ésszel, mint erővel. HU Znanje je moć. Knowledge itself is power. ENG Gudr+ba spj pankt visu. LAT Wissen ist Macht. GER =0=85B> A0<> ?> A515A8 5 A8;0 (2;0AB) BUL Kunnskap er makt. NO =0=85 – A8;0. RU — ł˝ÎĂ· µŻ˝±ą ´Í˝±Ľ·. GR Sapere č potere. IT Intendere č potere. IT Savoir c’est pouvoir. FR Saber es poder SP O džanlipe si baro barvalipe. ROM Znanje je moč. SLO Pačios žinios yra jga. LIT A tudás hatalom. HU Kunskap är makt. SWE |