(nije važno što nije lijepo, glavno da je prljavo)
Poslovica je najzerastiji, a i najfilozofskiji književni oblik. Kratkoća joj se pretapa s funkcionalnom, osviještenom, rječitom šutnjom. Rusi za priričja kažu da su sestre talenta, Englezi da je to duša razbora, a u nas da riječi treba mjeriti, a ne brojati. Kroz nju progovara pučka mudrost koja zahtijeva verbalnu konciznost, gotovo formulaičnost, kojom se ocjenjuju ili rješavaju problemi života, iskustva, svijeta. Poptuna je slika kada je smisleno/značenjski cjelovita (ne mora biti sintaktički).
Trebali bi je voljeti slikari jer je ona precizna, slikovita izreka koja uopćava i tipizira raznovrsne životne pojavnosti. Ona je uistinu potpuno slikarsko, općevažaće izražavanje misli, osjećaja, predodžaba i uspostavljanje poante. Ona je uvijek genetski i izvedbeno vezana za poslovično-iskustveni kontekst ; ona, kao i slika, poanitra iskustvo koje je tipično i koje se, dakle, ponavlja. Precizna je slikovita fiksacija. Takvom postaje metodom apstrahiranja i tipiziranja zbira više pojedinosti. Proces apstrahiranja je pak čini ahistoričnom i ageografičnom; apsolutizira i vrijeme i prostor.
Upravo zbog/iz toga proizilazi poetička podudarnost poslovica u mnogim kulturama svijeta. Budući da apstrahira konkrente životne podatke, uvijek je povratno interpretativno primjenjiva.
Iskustvena je predodžba i svojom paraboličnošću minijaturna prilika, ili ako se hoće suvremenije reći – narativna je parabola. Globalna metafora. Pa kako to prilici ili globalnoj metafori priliči, one su slike i prilike nečega drugoga ; dakako, uvijek je (situacijskim kontekstom) rečeno čega i koliko toga (ovisno o etici situacije).
Mnogi je ne cijene zbog njezine bitne, načelne ambivalentnosti s pomoću koje apstrahira životno iskustvo u poantu, zaključak ili komentar i izravno ga, zaokruženo, izriče. Kao, i potvrđuje i negira.
No, višeznačnosti, proturiječnosti i mnogoaspektulanosti životnih pojava odgovara višeznačnost i « proturječnost » poslovica koje se odnose, tobože, na jednu stvar. Tako « lijepa riječ i govozdena vrata otvara », ali – istodobno – « lijepe riječi kupusa ne maste» ; a da ne govorimo o tome kako je « gora rana od jezika nego od mača ». Zato pučki filozof sasvim pravilno zaključuje : « Riči liče, ali i ubijaje » ; « U jeziku je jed i med ». Na isti način Bog je posve bliz (« Bog je dao kravicu, dat će i travicu »), a i posve dalek (« Do Boga visoko, do cara daleko »). Istina je « vrednija od zlata » i « suda se ne boji », ali ipak : « Istinu reci, pa gledaj te uteci », jer « istina oči bode ».
Ljudski je život nerazmrsivo klupko sreće i nesreće, ljubavi i mržnje, pravde i nepravde, umnosti i gluposti...Za svaku prigodu narod je odabrao odgovarajuću formulu ili recept, tj. poslovicu. Cjelina pučke filozofije, sadržana u ukupnosti poslovica nekog naroda, svjedoči jasno da jednoznačne, neproturječne formule za rješavnje životnih problema nema niti može biti. Apsolut, shvaćen kao cjelina svega zbiljskog i mogućega, prije pretpostavlja nego što isključuje proturječnosti i razlike. Samo kroz svoje proturječnosti Apsolut može biti « potpun ».
Kroz primjere koji slijede vidljivo je da postojanje naratIvnoslikarskih smislenih ekvivalenta u najrazličitijim jezicima i kuluturama, svjedoči o zajedničkim životnim - materijalnim i duhovnim – okvirima ljudske vrste.
ZNANJE, MUDROST, NEZNANJE
Bolje je biti siguran, nego žaliti.
Better be safe than sorry. ENG
Drošs paliek drošs. LAT
Parempi katsoa kuin katua. FIN
>-4>1@5 1J48 2 157>?0AB=>AB, >B:>;:>B> 40 AJ60;O20H. BUL
CGH5 E;51 A 2>4>N, G5< ?8@>3 A 154>N. RU
ŁÄµÁ˝® ĽżĹ ł˝ÎĂ· ˝± Ă’ µŻÇ± ŔÁÎı. GR
Chi va piano va sano e va lontano.IT
La prudenza non č mai troppa. IT
Il vaut mieux aller au moulin qu’au médecin. FR
Mejor prevenir que curar. SP
Lepiej nosić jak sie prosić. PO
Lepiej uważac niż potem płakać PO
Previdnost je mati modrosti. SLO
Geriau / kalną lipti, nekaip nuo kalno kristi. LIT
Azért van annyi bolond, mert ki-ki okosnak hiszi magát. HU
Bolje je umjeti, nego imati.
Better wit than wealth. ENG
Without wisdom, wealth is worthless. ENG
Bez gudr+bas bagt+ba ir bezvrt+ga. LAT
Viel wissen ist besser als viel haben. GER
Ei hulluja kylvetä eikä kynnetä, itsestänsä niitä kasvaa. FIN
>-4>1@5
57
!8;0 C
š¬»»ąż ł˝ÎĂ·, Ŕ±Á¬ łÁĚĂą.
Il est des sots de tout pays. FR
Más vale saber que haber. SP
Znanje je največje bogastvo. SLO
šmintis geriau nei turtai. LIT
Budale su u većini još od Adama.
The world is full of fools. ENG
Mu<7u pilna pasaule. LAT
Minun eläissäni ei hullut maailmasta lopu. FIN
!25BJB 5 ?J;5= A 3;C?F8. BUL
C@0: =0 4C@0:5 A848B 8 4C@0:>< ?>3>=O5B. RU
0 CA8, A;020 >3C, 4C@0:>2 ;5B =0 AB> ?@8?0A5=>. RU
!:>;L:> 4=59 C >30 2?5@548, AB>;L:> 8 4C@0:>2. RU
ź şĚĂĽżÂ µŻ˝±ą łµĽ¬ÄżÂ ÄÁµ»żÍÂ. GR
Un loco hace ciento. SP
Świay jest pełen głupców PO
Svet je poln norcev. SLO
Pasaulis pilnas idiots. LIT
Sok bolondja van az úristennek. HU
Nagy az isten állatkertje (, sok bolond lakik benne). HU
Världen är full av dĺrar. SWE
I ćorava koka zrno pogodi.
A fool’s bolt may sometimes hit the mark. ENG
Ar+ aklai vistai kdreiz gads grauds. LAT
Ein blindes Huhn findet auch ein Korn. GER
Joskus sokeakin kana jyvän löytää. FIN
!B@5;0B0 =0 3;C?0:0 <>65 ?>=O:>30 40 C40@8 F5;B0. BUL
=0 3;C?>3> AE>48B ?@>7@5=L5. RU
>?0; ?0;LF5< 2 =51>. RU
‘ŔĚ ĽąşÁĚ şą ±ŔĚ ÄÁµ»Ě Ľ±¸±Ż˝µąÂ Ä·˝ ±»®¸µą± GR
Talvota anche una gallina cieca trova un granello.. IT
Une poule aveugle peut quelquefois trouver son grain. FR
El burro no es tan bestia, como piensa el que lo piensa. SP
Tudi slepa kura zrno najde. SLO
Pasisek kaip aklai vištai grkdas. LIT
Vak tyúk is talál szemet. HU
Komu ista ovca uteče dvaput, glup je.
It is a silly fish that is caught twice with the same bait. ENG
Dumja zivs uz7eras divreiz uz vienas un ts pašas smas. LAT
Viisas kala syö kyllä syötin, mutta ei niele koukkua. FIN
!0<> 3;C?020B0 @810 A5 E20I0 420 ?JB8. BUL
0 >H81:0E CG0BAO. RU
!B@5;O==>3> 2>@>1LO =0
!B0@0O ;8A8F0 2 :0?:0= =5 ?>;575B. RU
¤ż ´ąÂ µľ±Ľ±ÁĵŻ˝ żĹş ±˝´ÁĚ ÿƿÍ. GR
Tanto va la gatta al ladro che ci lascia lo zampino. IT
Un âne ne trčbuche pas deux fois sur la męme pierre. FR
Samo osel gre dvakrat na led. SLO
Kvailą žuv/ du kartus pagausi tuo pačiu masalu. LIT
Bolond, ki egy kőbe kétszer ütközik meg. HU
Okos ember nem botlik kétszer egy kőbe. HU
Kratkoća je srž razbora.
Brevity is the soul of wit. ENG
*sums ir gudr+bas dvsele. LAT
In der Kürze liegt die Würze. GER
Lyhyestä virsi kaunis. FIN
Kortheid is het wezen van geestigheid. DU
@0B:>ABB0 5 A5AB@0 =0 B0;0=B0. BUL
@0B:>ABL – A5AB@0 B0;0=B0. RU
>@>B:> 40 OA=>, >BB>3> 8 ?@5:@0A=>. RU
¤± Ŕż»»¬ »Ěłą± µŻ˝±ą ĆÄÎǵą±. GR
A buon intenditor poche parole. Intelligenti pauca (latin). IT
Lo bueno, si breve, dos veces bueno. SP
Zadel si žebljico na glavico. SLO
Išmintingai sielai žodžiai nereikalingi. LIT
Sok beszédnek sok az alja. HU
Rövid beszéd, hosszú kolbász, az a jó. HU
Mudar je onaj koji umije biti i lud i pametan.
A wise man may sometimes play the fool. ENG
Gudrs cilvks dažreiz var izlikties par mu<7i. LAT
Der ist noch nicht klug,
der nicht zuweilen ein Narr sein kann. GER
Kun on oikeen viisas, niin sitä vähän hassuttaa. FIN
>=O:>30 4>@8 8
#=<=K9 8 A>3@5H8B 8 ?>?@028B. RU
śµ Ä· ÄÁµ»ŻÄñ ĽżĹ ş¬˝É Ä· ´żĹ»ŻÄñ ĽżĹ. GR
Non č sempre savio chi non sa essere qualche volta pazzo. IT
Il y a un temps que le sage trouve son compte ŕ faire le fou. FR
Quien no sabe fingir, no sabe vivir.SP
Pameten je tisti, ki zna biti nor in pameten. SLO
Protingas žmogus kartais gali apsimesti kvailu. LIT
Mudra je knjiga, ali je još mudriji život.
Wisdom is in age. ENG
Veca gudr+ba labka nek jauna. LAT
Im Alter liegt die Weisheit. GER
Vanhuus ja viisaus kulkevat käsi kädessä. FIN
J4@>ABB0 5 2J2 2J7@0ABB0. BUL
5: 6828 – 25: CG8AL. RU
!B0@K9 2>;: – 7=05B B>;:. RU
ŁÄµÁ˝® ĽżĹ ł˝Îõą ˝± Ă’ µŻÇ± ŔÁÎı. GR
Gallina vecchia fa buon brodo. IT
Gli anni dan senno. IT
Avec l’âge on devient sage. FR
Practicar hace maestro, que no leer en el cuaderno. SP
Rozum przychodzi z wiekiem PO
Izkušeni pogosto več ve kot učeni. SLO
Išmintis ateina ateina su metais. LIT
Nem mind okos, aki tanult. HU
Mudrost svijetom vlada.
Knowledge is power. ENG
Zinšanas ir spks. LAT
Bez izgl+t+bas k bez acu. LAT
Wissen ist Macht. GER
Tieto on valtaa. FIN
Kennis is macht. DU
Stiinta e putere. ROUM
>7=0=85B> 5 A8;0. BUL
Kunnskap er makt. NO
=0=85 – A8;0. RU
— ł˝ÎĂ· µŻ˝±ą ´Í˝±Ľ·. GR
Domina ognor su quei che n’hanno meno. IT
Savoir c’est pouvoir. FR
El saber es poder. SP
O džanlipe e sumnalesa tagarisarol. ROM
Znanje je moč. SLO
Žinios yra jga. LIT
Okosság vezérli a világot. HU
Kunskap är makt. SWE
Opržila se baka tikvama, pa i u kiselo mlijeko puše.
Once bitten, twice shy. ENG
Kas vienreiz apsvilinjies,tam pat no aukstiem pelniem bail. LAT
Ein gebranntes Kind scheut das Feuer. GER
Door schade en schande wordt men wijs. DU
54=J6 CE0?0=, 420 ?JB8 A@0<56;82. BUL
1653H8AL =0 <>;>:5 – 1C45HL 4CBL 8 =0 2>4C. RU
C30=0O 2>@>=0 :CAB0 1>8BAO. RU
†ĂşżŔżÂ ż ˝żĹ ´ąŔ»Ě ż şĚŔżÂ. GR
Chat échaudé craint l’eau froide. FR
Quien del alacrán está picado, la sombra le espanta. SP
Sramežljivost je temelj vseh čednosti. SLO
Kopkstais nudegęs, ir pro daržą eidamas pučia. LIT
Kinek egyszer megégette a száját a kása,
az aludttejet is megfújja. HU
Kinek a meleg tej megégette a száját, a tarhót is fújja. HU
Pametan misli što govori, a lud govori što misli. CRO
Wise men have their mouths in their heart,
fools their heart in their mouths. ENG
Mu<7is run, gudrais klus. LAT
Der Weise hat seinen Mund im Herzen,
und der Narr das Herz im Munde. GER
Inteleptul poarta gura in inima ,
iar nebunul inima in gura. ROUM
J4@8B5 E>@0 4J@60B CAB8B5 A8 2 AJ@F0B0,
0 3;C?F8B5 4J@60B AJ@F5B> A8 2 CAB0B0. BUL
# :>@>B:>3> C<0 4;8==K9 O7K:. RU
— ł»ÎĂñ ˝± Ľ·˝ ÄÁǵą ĽŔÁżĂĬ ±ŔĚ Äż ˝żĹ. GR
Cuor sulla bocca, la bocca nel cu IT
Coeur en bouche, bouche en coeur. FR
Unos dicen lo que piensan y otros piensan lo que dicen. SP
Pameten misli kar govori, a norec govori kar misli. SLO
Protingas galvoja, ką kalba, o kvailas kalba, ką galvoja. LIT
Ne szólj szám, nem fáj fejem. HU
Uvijek postoje dvije strane.
There are two sides to every question. ENG
Katrai lietai ir divas puses. LAT
Jedes Ding hat zwei Seiten. GER
Jokaisella asialla on kaksi puolta. FIN
Men moet de zaak steeds van twee kanten bekijken. DU
8=038 8<0 425 AB@0=8 =0 54=8 2J?@>A. BUL
Der er alltid to sider ved same sak. NO
0;:0 > 42CE :>=F0E. RU
# :064>9 <540;8 425 AB>@>=K. RU
Ogni medaglia ha il suo rovescio. IT
Qui n’entend qu’une cloche n’entend qu’un son. FR
Każdy medal ma dwie strony.PO
Każdy kij ma dwa końce. PO
Si duj riga bašo sakova pučipe. ROM
Vsaka palica ima dva konca. SLO
Lazda turi du galus. LIT
Kérdezni kell, ha végezni akarsz. HU
Varje sak har tvĺ sidor. SWE
Prazna bačva pravi najviše buke.
An empty barrel makes the most noise. ENG
Tukša muca tlu skan. LAT
Ein leeres Fass macht den meisten Lärm. GER
Tyhjät tynnyrit kolisee eniten. FIN
@07=0B0 B5=5:8O =09-<=>3> HC< 24830. BUL
Tomme třnner ramler mest. NO
CAB0O 1>G:0 ?CI5 3@5<8B. RU
šÁĚÄż ş¬˝µą Äż Á·ÇĚ ŔżÄ¬Ľą. GR
Ogni botte dŕ il vino che ha. IT
Sono le botti vuote quelle che cantano. IT
Les tonneaux vides sont toujours ceux qui font le plus de bruit. FR
Neznanje hoče znanje prevpiti. SLO
Tuščias pyuodas garsiai skamba. LIT
Üres hordó jobban kong. HU
Tomma tunnor skramlar mest. SWE
Slipom ne namiguj, gluhu ne šapći.
To speak to a post. ENG
Runšana sudrabs, klusšana zelts. LAT
Puhua seinille. FIN
0 3>2>@8H =0 ABJ;1. BUL
'B> 2 ;>1, GB> ?> ;1C. RU
! =53> :0: A 3CAO 2>40. RU
ŁÄżĹ şżĹĆżÍ Ä·˝ ŔĚÁı Ěÿ ¸»µąÂ ˛Á̽ı. GR
Parlare al muro. Parlare al vento. IT
Predicare ai sordi (al deserto). IT
Pręcher dans le désert. FR
Quien predica en desierto, pierde
el sermón y quien lava la cabeza al asno, pierde el jabón. SP
Slepemu ne namiguj, gluhemu ne šepetaj. SLO
Kalbti, kaip su siena. LIT
A falnak beszél. HU
A kőfalnak papol. HU
Mondhatod a vaknak, hogy megvirradt. HU
Hiába gyújtasz a vaknak gyertyát. HU
Det är som att tala till en vägg. SWE
Tko muči, dva uči.
Šutnja je zlato.
A wise head makes a close mouth. ENG
Kamr auša run, gudrais cieš klusu. LAT
Schweigen ist Gold. GER
Inteleptul tace si face. ROUM
J4@0B0 3;020 4J@68 CAB0B0 70B2>@5=0. BUL
#<=K9 <>;G8B, 0 4C@0: :@8G8B. RU
>2>@8 <5=LH5 – C<=55 1C45HL. RU
Łµ ş»µąĂÄĚ ĂÄĚĽ± ĽÍł± ´µ ĽŔ±Ż˝µą. GR
Parla poco, ascolta assai e giammai fallirai. IT
Quien calla y come, aprovecha su escote. SP
El necio que calla, por sabio pasa. SP
Kdor molči, devetim odgovori. SLO
Protinga galva, mažai žodžis. LIT
U kraljevstvu slijepih, jednooki su kraljevi.
In the kingdom of the blind, the one-eyed are kings. ENG
Aklo karalist, vienači ir kara
Sokeitten joukossa yksisilmäinen on kuningas. FIN
In het land der blinden is ččnoog koning. DU
F0@AB2>B> =0 A;5?8B5, 54=>>:8B5 A0 F0@5. BUL
0 157@K1L5 8 @0: @K10. RU
ŁÄżĹ ÄĹĆ»żÍ ˛±Ăą»µÍµą ż Ľż˝ĚƸ±»ĽżÂ. GR
Nel regno dei ciechi, quello con un occhio č il re. IT
In terra di ciechi chi ha un occhio č signore. IT
Au royaume des aveugles les borgnes sont rois. FR
En el mundo de los ciegos, el tuerto es el rey. SP
V kraljestvu slepih so kralji enooki. SLO
Aklsjs karalystje karaliauja vienaakiai. LIT
A vakok közt félszemű a király. HU
I de blindas rike är den enögde kung. SWE
Više pomaže mudrina nego jačina.
Wisdom is better than strength. ENG
Gudr+ba ir varenka nek spks. LAT
Järki se on joka työn tekee, eikä suuret voimat. FIN
J4@>ABB0 5 ?>-4>1@0 >B A8;0B0. BUL
!8;0 C
Plus fait douceur que violence. FR
Más vale mańa que fuerza. SP
Več pomaga modrost kot jakost. SLO
Išmintis geriau nei jga. LIT
Többet ésszel, mint erővel. HU
Znanje je moć.
Knowledge itself is power. ENG
Gudr+ba spj pankt visu. LAT
Wissen ist Macht. GER
=0=85B> A0<> ?> A515A8 5 A8;0 (2;0AB) BUL
Kunnskap er makt. NO
=0=85 – A8;0. RU
— ł˝ÎĂ· µŻ˝±ą ´Í˝±Ľ·. GR
Sapere č potere. IT
Intendere č potere. IT
Savoir c’est pouvoir. FR
Saber es poder SP
O džanlipe si baro barvalipe. ROM
Znanje je moč. SLO
Pačios žinios yra jga. LIT
A tudás hatalom. HU
Kunskap är makt. SWE
Post je objavljen 15.01.2006. u 12:17 sati.