ex Life Theater

(cetvrtak-petak, 2-3. jun 2005, ponoc)

Na prvom kanalu Nacionalne televizije upravo istece film Rodjen 4. jula (utfg# http://www.google.com/search?q=born+4th+july :-p). To je prica o tipu koji je rodjen na neki praznik, o tripovima koje je prevrtao dok je redom rusio iluzije o biti praznika...

Da prijavim da slusam Dzordza Bensona na temu korisne upotrebe Bitlsa, prijatno je i slusljivo. Ih, nemam spojku na net pa da zapis obavi onaj utfg# http://www.google.com/search?q=audioscrobbler+noviKorisnik - ovako je bolje, prenosi se atmosfera - live, pa posle odlozeno do objavljivanja teksta. Sto kaze - tehnologija cini cuda, evo i planini postoji internet, jeste da apartman nema telefonski prikljucak i da mesto nema kablovske ili bezicne mrezne puteve. Postoje zato igraonice, internet kafici sa telefonskim prikljuckom i modemom koji vrti onaj isti broj kao i ja od kuce, jedino sto ovde dodajem jos 2 dinara za minut - sitnica.

... blah, blah, blah...

Ispratio sam vecerasnji zalazak.

Krenuo sam iz sume, sa tajnog mesta, i uputio se - kroz igru svetla, mladog i starog drveca, iznenadjujuceg cveca - ka livadi. Skontao sam je da narocito dobar zalazak na vrhu krosnje starog drveta, no greh je i sama pomisao da bi mogla da pukne neka grana. Zanimljivo je i u samoj sumi, no to za neki drugi put.

Fenomenalno je kada se pesaci prema Suncu, prozracni detalji dobijaju andjeoski sjaj i tope okolinu u laganoj izmaglici. Livada puna maslacka.

Sreo sam jednog ciku, ispricali smo se. On je ovde redovan, na svakih par godina. Obisao vecinu brda za boravaka. Ja sam 3, za pocetak.

Dobra je pozicija ovog brda kraj uspinjace. Vrh je velika ravnina koju sa zapadne strane produzava jos veca blaga padina sa bogatom livadom - mesto za posmatranje zalazeceg Sunca. Super je to, narocito za matematicare - uz malo trcanja i brojanja koraka moze da se izracuna razdaljina do planina za koje zapada Sunce ;-p

Igra sa svetlom

kruzni obilazak horizonta,
obuhvatanje nebeske kupole,
cvrst spoj planina,
svetla i senke brezuljaka,
sirina livade i sjaj maslacka.

Osecao sam se pocascen predstavom, kao najava rodjendana.

Pre godinu dana je najava rodjendana bilo saopstenje o iseljenju moje porodice iz stana roditelja.

... blah, blah, blah...

Vremena se sigurno menjaju, ovogodisnja najava mi deluje mnogo bolje.

(cetvrtak, 2. jun 2005, prepodne)

Spremamo se za setnju. Posto smo sve komotniji, to deluje rastezajuce, pa sam napet, valjda kao onaj zdrebac, spreman da jurne kroz usku kapiju, u trk.

Kazu lokalni da se ne secaju da je bilo ovoliko sunca u ovo doba godine... Neka, odgovara...

(sreda, 1. jun 2005, sumrak)

Zvuci nisu uobicajeni. Nalazim se u urbanom delu naselja, sam centar, pa ipak brujanje laptopa na terasi predstavlja prilicnu buku.

Kupio sam danas cigaru i sada je gustiram. Cekam zalazak Sunca, kraj dana sa osetnim padom temperature, promenom raspolozenja. Ne vidim Sunce s terase, ali gledam u sumu preko kako prima poslednje zrake...

(utorak, 31. maj 2005, popodne)

Pokusao sam danas da podignem svoju premiju lutrije, ali listici ne odgovaraju ovdasnjim citacima te cu morati s naplatom da sacekam do povratka. To me nije omelo da uplatim novu kombinaciju za novo izvlacenje, veceras.

Lepo je kad se stigne da se obrati paznja na svakodnevne stvari,
sitnice koje iskliznu iz gledokruga u natrpanim brigama i obavezama.
Pranje zuba posle svake klope, pranje ruku pre...

Nisu li brige i obaveze samo iluzija kojima se slatko ukopavamo pre vremena?
Govorim u mnozini,
ovo su tripovi koje masovno vidim u okolini
- malo ko se zastitio od brige i udario s pravom u bezbrigu i sretan zivot.
A uopste nije tesko...

Ovo drvece, sume, nebo, brda i doline, planine u daljini... toliko toga imaju da kazu, pakujem ih i cuvam, spajam se sa zemljom i kroz drvece dosezem nebo, disem vazduh, mirisem vodu, pruzam pogled daleko, i blizu.

Eh, poetika, istina je, uzivam.

Sumrak je vecni trenutak, svet je zlatom presvucen, Sunce se smeje dok tone, to je duh.

(ponedeljak, 30. maj 2005, popodne)

Neobicno je vec kada ni telefonski prikljucak nije na dohvat ruke, kada se spoj na Internet meri kao neko zlato (curi, odnosno kaplje za 2 dinara na minut).

Ovo se onda zove tehnika odlozenog pisanja, kontam da su se putnici i novinari vec navikli na ovakve varijante, evo da se prikljucim na trenutak ekipi.

U Internet kafeu sam dogovorio da mogu da im donesem naprzeni cedej s tekstom, da ne moram bas da kucam sve na licu mesta, malo kopiranje radi svoj posao... uglavnom testiracu.

(ovo dosad mu dodje kao neki uvod)

Pomerio sam se malo van uobicajenih tokova, zbunjen sam zaista, jer godinama vec (da li ikada?) nisam nacinio iskorak van svakodnevne jurnjave obaveza, raznoraznih.

Uspeo sam danas da uglavim film u onaj fotoaparat, preznojao sam se triput jer to cudo zna i da unistava te magicne trake i nedostaje mi znacajni talenat da to bezbedno izvedem. Izgleda da sam ovaj put uspeo. Ponosan sam. Bice fotki, polako...

Poceo sam i da citam knjigu, ali mi to jos uvek izgleda prekomplikovano. Mozda probam nanovo ovih dana.

Juce je bio prilican dan. Puno toga uspelo je da se upakuje u samo jedan dan, ljubomorno cu vecinu toga zaboraviti samo za sebe, a evo nekoliko najzanimljivijih mrvica...

... U neko predvece je kraj jezera prosao Premijer, uspeo sam da ga prepoznam medju gomilom koja je jurcala zurno njegovim stopama, uhvatio sam mu okom levi profil i uvo narocito. Sta je tu znacajno? Podseti me na onu pricu koju verovatno nisam citao - Pinki je video Tita - kontam da je trash bas kao i to, evo malo izmenjenog naslova - Korisnik je video Kostunicu - bolje je! Poenta je sto sam ja kraj jezera coolirao s porodicom, blejao veselo i pratio kako klinke unistavaju cvece - dok je ova ekipa (a bome bilo ih je nebrojeno, mali Beograd), utegnuta po propisu (pravilu sluzbe :-)), uzurbano tabala stazu izmedju neka dva hotela.

Da li vezano s tim dogadjajem ili ne, malo kasnije usledio je ozbiljan pljusak, koliko to ovde ozbiljno i moze biti, pa smo, nakon skrivanja od najezde kisnih kapi pod suncobranom standa za prodaju sladoleda kraj jednog kafica, zavrsili u jednom jedinom specijalnom mestu - zove se If Jazz Club (tako nekako) - posebno je po muzici koja se tamo vrti i jos vise kao mesto gde moze da se sedne i gde nema guzve (dobro jutro, kako rece Bajaga).

To je bilo drugi put u toku istog dana da pribeziste od kise trazim upravo u tom kaficu...