(utorak, 31. maj 2005, popodne)
Pokusao sam danas da podignem svoju premiju lutrije, ali listici ne odgovaraju ovdasnjim citacima te cu morati s naplatom da sacekam do povratka. To me nije omelo da uplatim novu kombinaciju za novo izvlacenje, veceras.
Lepo je kad se stigne da se obrati paznja na svakodnevne stvari,
sitnice koje iskliznu iz gledokruga u natrpanim brigama i obavezama.
Pranje zuba posle svake klope, pranje ruku pre...
Nisu li brige i obaveze samo iluzija kojima se slatko ukopavamo pre vremena?
Govorim u mnozini,
ovo su tripovi koje masovno vidim u okolini
- malo ko se zastitio od brige i udario s pravom u bezbrigu i sretan zivot.
A uopste nije tesko...
Ovo drvece, sume, nebo, brda i doline, planine u daljini... toliko toga imaju da kazu, pakujem ih i cuvam, spajam se sa zemljom i kroz drvece dosezem nebo, disem vazduh, mirisem vodu, pruzam pogled daleko, i blizu.
Eh, poetika, istina je, uzivam.
Sumrak je vecni trenutak, svet je zlatom presvucen, Sunce se smeje dok tone, to je duh.
Post je objavljen 01.06.2005. u 13:08 sati.