"Otomanska imperija uzvraća udarac"
Sinoć je u Novom Sadu bila premijera filma Žurka.
Kontam da sam imao čast da prisustvujem tom događaju. Bilo je pre početka dosta tiskanja jer se kanda namnožilo više ljudi no što bioskop može da primi. I nekako smo uspeli da se uguramo nabavljajući kartu po kartu i da se okupimo na jednom mestu u poslednjem trenutku.
Film je još jedan film o toj nekoj prošlosti, ovaj ipak poseban što je lokalniji nego bilo koji prethodni koji sam imao prilike da pogledam (nisam se trudio da pravim takve kolekcije). Suštinski su svi ti filmovi izuzetno mučni, podsećaju na glupost koja se desila i koja će uvek i biti prisutna, ma koliko neki želeli (evo ja na primer) da takve stvari zaista jednom zauvek postanu samo istorija.
Na kraju filma ide pesma
Kontam da sam imao čast da prisustvujem tom događaju. Bilo je pre početka dosta tiskanja jer se kanda namnožilo više ljudi no što bioskop može da primi. I nekako smo uspeli da se uguramo nabavljajući kartu po kartu i da se okupimo na jednom mestu u poslednjem trenutku.
Film je još jedan film o toj nekoj prošlosti, ovaj ipak poseban što je lokalniji nego bilo koji prethodni koji sam imao prilike da pogledam (nisam se trudio da pravim takve kolekcije). Suštinski su svi ti filmovi izuzetno mučni, podsećaju na glupost koja se desila i koja će uvek i biti prisutna, ma koliko neki želeli (evo ja na primer) da takve stvari zaista jednom zauvek postanu samo istorija.
Na kraju filma ide pesma
Nebo, nebo plavo je
tog sam jutra ustao, čudno pismo primio
brzo sam sve shvatio, tajnu sam sačuvao
usput sam se pitao da li sam sve poneo
nisam smeo misliti da li ću se vratiti
.
nebo,nebo plavo je
ali meni drago je
srce moje crveno
samo kući voljeno
trava ova zelena
dugo nije košena
sobarica vilama
krevet meni namešta
.
svi,svi,svi gledaju,
svi svi svi pitaju
.
kada sam tu dosao, kada sam to shvatio
neki su me gnjavili, neki su me plasili
uglavnom su se pitali zasto su nas pozvali
počeli su brojati počeli su plakati
.
agonija straha peva hladan znoj kao pivo
prijatelj je tada mek, ti ga tuci udaraj
iza tebe kornjaca na kamenu se sunčala
tuga nebo pokriva kao špil od karata
tog sam jutra ustao, čudno pismo primio
brzo sam sve shvatio, tajnu sam sačuvao
usput sam se pitao da li sam sve poneo
nisam smeo misliti da li ću se vratiti
.
nebo,nebo plavo je
ali meni drago je
srce moje crveno
samo kući voljeno
trava ova zelena
dugo nije košena
sobarica vilama
krevet meni namešta
.
svi,svi,svi gledaju,
svi svi svi pitaju
.
kada sam tu dosao, kada sam to shvatio
neki su me gnjavili, neki su me plasili
uglavnom su se pitali zasto su nas pozvali
počeli su brojati počeli su plakati
.
agonija straha peva hladan znoj kao pivo
prijatelj je tada mek, ti ga tuci udaraj
iza tebe kornjaca na kamenu se sunčala
tuga nebo pokriva kao špil od karata