ponedjeljak, 25.12.2006.
...Konjska Surla i magična WC školjka...
Zbiti ili ne zbiti, to je pitanje.
Konjska Surla je neobičan dječak. Preziva se Karadomoljubović III. Znači, Konjska Surla Karadomoljubović III.
On nosi naočale. I ima raskuštranu kosu. Može čudne stvari. Npr, može se teleportirati u "PLODINE" (kopirajt) kad got hoće. U "PLODINAMA" (kopirajt), on je jako sretan.
Međutim, jednog dana nije išao u "PLODINE". Al, drugog dana je zato otišao. Taj dan bio je tako lijep i kišan. Kiša je toliko napadala, da su debele tete plutale po površini, lijepo poput najljepših pedalina. Iz kuhinje Mame Karadomoljubović (koja je bila na drugom katu), dopirao je lijep miris svježe pregorenog hljeba. Na televiziji, mladi je Konjska Surla Karadomoljubović the III gledao Riki Lejk, s prekrasnom temom "Mama, tvoj sin je djevojka i radi kao kuharica u gay baru", kada je kući došao Tata Karadomoljubović II. Tata Karadomoljubović II je lijepo vikao na Konjsku Surlu i lijepo ga posalo u tri pse materine,a onda ga poslao u trgovinu i to u - "PLODINE" (kopirajt)!!!
Konjska Surla skočio je na jedu od debelih plutajućih teti i odveslao do svog naj naj naj super kul omiljenog najdražeg najfora dućana - "PLODINE" (kopirajt)!!!
No, uglavnom, onda sam došel u dućan. I, ak niste skužili, ja sam Konjska Surla, i je, pelal sam se na debeloj teti, i ne, nije mi bilo ugodno.
Baš sam bil kod polica sa potrepštinama za wc i divil se najnovijem Mr. Properu (Mister Proper sjajno čisti sve u jednom potezu! (kopirajt)), i, gle ironije (ili ironike?), stisne me, u ti boga. I, kaj bum ve, nebu se na pod, moram najti zahod kak svi kulturni ljudi i žene.
No, i tak sam ja našel zahod. Međutim, na njemu je bio svejtleći znak "NIT ZA BOGA NE ZAPIRATI" (kopirajt), kojeg ja, naravno, nisam videl.
I kak sam ja vrata otpral, ono nekše drevce s kojim su vrata bila zaglavljena (prilažem shemu u obilku crteža, kopirajt) je zletelo prema meni i ja sam ušel i zapečatijo si sudbinu za slijedećih pet mjeseci.
No, tak sam ja ušel.
I, gle ve kaj se dogodilo... Gledaš? Eh, neverjem ti.
No, više sam ušel, za boga miloga. Kaj u biti, u prijevodu znači da sm ušel. Ok, muving on.
I dok sam, znači ušel, znači, zapečatijo sam svoju sudbinu za slijedećih pet mjeseci, kaj znači da su se vrata zaprla i zaglavila se.
Muving on.
NO, i tak sam ja sljedećih 7 sati i 7 minuta paničaril, kričal, bečal, klečal, kmečal i to. Uneredio sam se (odnosno, posral f gače), ijako sam imao wc upravo pokraj sebe, jer sjećamo se, zatvorem sam u wc-u, no to je bilo samo radi specijalnih efekata. Mislim, to kaj sam se uneredio. No, kasnije sam zaključil da je to bilo stvarno specijalno.
Nakon tih slavnih 7 sati i 7 minuta, skužil sam - ti boga, pa imam mobitel. I to sam za jen poziv.
I koga ve zvati? Mamu i Tatu, kaj me izvade iz ovog zahodskog pakla i smrada, ili službu za korisnike (kopirajt)?
Službu za korisnike!
No, i javi mi se ženska i ja joj velim - "Teta, ja sam se zapral f "PLODINAMA" (kopirajt) na veceju i nebrem van." I hurma me pita dali imam ozbiljnih upita? I onda joj velim - "Pa kaj je z vama, pa zaprti sam f veceju, dajte mi upute kak da dojdem van." I hurma mi poklopi.
I uglavnom, tak sam ja pet mjeseci provel tam. Sva sreća da je zahod u biti bijo i knjižnica. U njemu su se našla djela od plejboja - izdanje vesele navijačice, do do deseterodjelnog sveska enciklopedije alata. Moj mozak imao je dovoljno hrane. A ja? Znam kaj sam pil - a sigurno se pitate kaj sam jel? Eh, to već spada u dosje X, bolje da neznate...
Ajde, reći ću vam, bilo je tu svaćega. U toj veceškoljci, ja sam ulovijo (upecao) mnogo čudnih stvari - od dvoglavih slatkovodnih ribi (mljac), do ovećih goveda, divljači i prepelica, te sam jednom uspio i izvaditi jednog zalutalog pilota. Međutim, on mi je nakon nekog vremena digao živac, i definitivno je ON za to krivac, te sam ga bacio natrag u magičnu wc školjku (kopirajt)...
I na kraju, jednog dana, ustvari danas u jutro, jednom se službeniku strašno prisralo jer je pojeo sve krafne "tvojih pet minuta" (kopirajt) i nadljudskom snagom je srušio zaglavljena vrata i ja sam sada slobodan. Teško mi se naviknuti na slobodu, da sam bil pametniji, možda bi išel srat u Bik Brader kuću i pritom bi mogel osvojiti milijun kuna, i nebi mogel sikak van, ali, ja mulac sam se zapral f "PLODINAMA" (kopirajt).
I to je moja prva verzija toga što se moglo dogoditi zadnjih pet mjeseci. I tako se pustolovine Konjske Surle Karadomoljubovića III. nastavljaju. Tj. njegova nagađanja kakve su se mu pustolovine mogle zbiti. Ali da ne kompliciram više život i sebi i vama htio bih završiti ovaj post jednim edukativnim filmićom kojeg sam našao na kompjuteru kojeg sam izvadio iz wc školjke. I to s kukom koju sam također izvadio iz vece školjke. A sad Film o normalnofobiji!. tri četri sat. "PLODINE" (kopirajt)!!!
...čestit Bložić i sretna Nova Glodina, biatch...
Dragi moji, tu sam, živ sam, mrtav sam, zdrav sam i bolestan, kajvećgot.
Nakon toliko vremena, teško je sjesti za tastaturu i napisati neki bok.
Najme, u zadnjih pet mjeseci, dogodilo se toliko čudnih stvari, da nisam siguran dali je to plod moje imaginacije ili plod "PLODINE" (kopirajt).
Vidite, stvar je u tome da su mene roditelji poslali u "PLODINE" (kopirajt), jer mi je tata rekao da mu donesem sporcke,jutarnji,cigarete,kondome i kak se ono zove? leo pašteta??...i da, vrhnje...ak se pitate kak se sjećam kaj se moram kupiti(a ne pitate se), imam račun...i spisak...ok...moving on...
I nakon toga što sam ja to kupio jelte, nešto se poslije sa mnom desilo...a ja ne znam kaj...jer imam amneziju...ne serem...ozbiljno...i tak se ja ničega ne zmislim...i ve dojdem na blog...i vidim da nema nikaj već od mojega brzdeja...i to me bedira...ali ima i sveltija strana toga...
sjećam se nekih slika...nekih prikaza..ne znam čega...uglavnom u sljedećem postu će te dobiti moju verziju događaja...
..sam to morem reći 
