Komentari

georg.blog.hr

Dodaj komentar (17)

Marketing

  • black lady

    slazem se u potpunosti s tobom. cinjenica jeste da mi vidimo samo svoj problem i svoju bol, breme zivota koje nosimo na ledjima. trdje je nebitno i nevidljivo. uvijek mislimo i zivimo u ubjedjenju da je nama najteze i da "nikom nije kao meni". a ko zna zasto je to dobro? iza kise dolazi sunce. jako mi se svidja ovo sto si napisao. pozdrav i pusa ;)

    avatar

    21.10.2004. (09:37)    -   -   -   -  

  • SAANjAA

    Kako ono vele...uvijek ce postojati netko veci ili netko manji od tebe, zato se nemoj rastuziti izmisljanjima, ljubav i bol su vjecne kao i trava...ali ja bih rekla - znaju biti jaaaako poucne :)

    avatar

    21.10.2004. (09:41)    -   -   -   -  

  • tija

    Slažem se sa tebom! .... ne mogu trenutno na ovo ništa napisat!

    avatar

    21.10.2004. (09:50)    -   -   -   -  

  • Marita

    Svakom se tudji kriz cini bolji i laksi, no prava je vrijednost prepoznati velicinu vlastitog kriza. I svi smo mi isti, nasa bol i problemi su nam najveci i najbitniji, no ima i onih koji primjecuju tudju bol i patnju vise nego svoju. Hvala na jos jednom predivnom tekstu u ovo krasno sunacno jutro. Pozdrav

    avatar

    21.10.2004. (09:55)    -   -   -   -  

  • Moje virtualno ogledalo

    Istina, svoju bol bolje vidimo, i tuđa nam se muka čini lakšom... No, moja mi je bol važna, kroz nju spoznajem neke vrijedosti, osjećam neke strepnje, tuge, bojazni. Ona učvršćuje moju ljubav. No, to je ona slatka mala bol koja nas tu i tamio štrecne. Za veliku - ne znam

    avatar

    21.10.2004. (11:39)    -   -   -   -  

  • Georg

    Cyberice i bolje da je tako! Neka i ostane.

    avatar

    21.10.2004. (12:07)    -   -   -   -  

  • ane

    Lipo si ovo napisa. I istina je živa. Da mi mladost nije bila tako bolna, sad bih vjerojatno glumatala neku plićinu od ženske i mislila da je lova sve šta mi triba. A ovako... sve je zdravije, prirodnije. Pa i kad je teško. Nema velike snage bez velikoga križa. I uvijek se tom križu vraćamo. U početku, da nahranimo bol. Poslije, da se prisjetimo što si više ne želimo.

    avatar

    21.10.2004. (13:49)    -   -   -   -  

  • Georg

    Ane tako je

    avatar

    21.10.2004. (14:58)    -   -   -   -  

  • Herostrat

    Ah, smjernih li Jobova postmodernističkih ;)

    avatar

    21.10.2004. (15:40)    -   -   -   -  

  • D.S.O.

    lipo lipo! a jos lipse sebe viditi na tvojoj listi hahahah hvala i za mail:) keep in touch

    avatar

    21.10.2004. (17:47)    -   -   -   -  

  • Juliere

    bas sam danas razgovarala sa kolegicom o tome... svi mi imamo probleme, male ili velike ... i oni mali problemi koje imamo nama su najveci jer ne znamo za postojanje onih vecih. problem u ljudima je sto gledaju previse na sebe... ali kako tome stati na kraj?

    avatar

    21.10.2004. (18:27)    -   -   -   -  

  • RAZLOG VIŠE ZA OSMIJEH

    mislim da upravo oni ljudi kojima bi ovo trebala biti pouka ne citaju blogove...... sto je jako tuzno........

    avatar

    22.10.2004. (00:57)    -   -   -   -  

  • Hajdučica.blog

    sakrivam svoje rane, da nitko ne može doći do njih, nikada...

    avatar

    22.10.2004. (09:33)    -   -   -   -  

  • glorija

    obicno nam se ono sto drugi imaju cini bolje i ljepse, to nam je u prirodi...

    avatar

    22.10.2004. (16:30)    -   -   -   -  

  • reginaelena

    moj stav je da je svako kovac svoje nesrece a za srecu nisam sigurna...treba biti iskreniji i obazriviji kako prema sebi tako i prema drugima...krst koji nam je Bog dao najmanje registrujemo kao vlastitu bol ...kisssssssss

    avatar

    22.10.2004. (19:51)    -   -   -   -  

  • shrek

    8>)

    avatar

    22.10.2004. (21:24)    -   -   -   -  

  • Mr.Piton

    trava je uvijek zelenija na drugoj strani....

    avatar

    22.10.2004. (22:32)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...