AKO...
Ričard Kipling 1865.-1930.
(Nobelova nagrada)
Ako možes da sačuvaš svoju glavu kada svi oko tebe
Gube svoje i okrivljuju te za to,
Ako možeš da veruješ sebi kada svi u tebe sumnjaju,
I čak pridodaješ njihovim sumnjama,
Ako možeš da čekaš, a da ti ne dosadi čekanje,
Ako si prevaren – da ne lažeš,
Ili ako si omrznut – da ne mrziš,
A pored toga da ne izgledaš predobar ili premudar,
Ako možeš da sanjariš, a da snovi ne ovladaju tobom,
Ako možeš da razmišljaš, a da ti maštanje
Ne bude cilj,
Ako možeš da se suočiš sa uspehom i neuspehom
I da smatraš te dve varalice kao da su potpuno
Iste,
Ako možeš da podneseš kada čuješ da su istinu, koju si rekao
Izvnuli nitkovi da bi napravili zamku za budale,
Ili da posmatraš propast onoga čemu si posvetio ceo život,
I da pogrbljen sa dotrajalim alatom ponovo stvaraš,
Ako možeš da staviš na gomilu sve što imaš
I da ga baciš na kocku,
Izgubiš i opet počneš ispočetka
I nikada ne izustiš reč o tvom svom gubitku,
Ako možeš da prisiliš svoje srce i nerve i tetive;
Da te služe dugo i ako ih nemaš,
I tako izdržiš kada nema ničega u tebi
Sem volje koja ti dovikuje: »istraj»
Ako možeš da razgovaraš sa najnižim, i da sačuvaš svoje
Dostojanstvo,
Ili da šetaš s'kraljevima, a da ne izgubiš razmevanje
Za obične ljude.
Ako ni neprijatelji, ni prijatelji ne mogu da te uvrede,
Ako te svi cene, ali ne suviše,
Ako možeš da ispuniš jedan nezaboravan minut
Sadržajem koji traje šezdeset sekundi
TVOJA JE ZEMLJA I SVE ŠTO JE NA NJOJ,
I IZNAD SVEGA BIĆEŠ ČOVEK, SINE MOJ
03.09.2004. (09:47)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
spoca
AKO... Ričard Kipling 1865.-1930. (Nobelova nagrada) Ako možes da sačuvaš svoju glavu kada svi oko tebe Gube svoje i okrivljuju te za to, Ako možeš da veruješ sebi kada svi u tebe sumnjaju, I čak pridodaješ njihovim sumnjama, Ako možeš da čekaš, a da ti ne dosadi čekanje, Ako si prevaren – da ne lažeš, Ili ako si omrznut – da ne mrziš, A pored toga da ne izgledaš predobar ili premudar, Ako možeš da sanjariš, a da snovi ne ovladaju tobom, Ako možeš da razmišljaš, a da ti maštanje Ne bude cilj, Ako možeš da se suočiš sa uspehom i neuspehom I da smatraš te dve varalice kao da su potpuno Iste, Ako možeš da podneseš kada čuješ da su istinu, koju si rekao Izvnuli nitkovi da bi napravili zamku za budale, Ili da posmatraš propast onoga čemu si posvetio ceo život, I da pogrbljen sa dotrajalim alatom ponovo stvaraš, Ako možeš da staviš na gomilu sve što imaš I da ga baciš na kocku, Izgubiš i opet počneš ispočetka I nikada ne izustiš reč o tvom svom gubitku, Ako možeš da prisiliš svoje srce i nerve i tetive; Da te služe dugo i ako ih nemaš, I tako izdržiš kada nema ničega u tebi Sem volje koja ti dovikuje: »istraj» Ako možeš da razgovaraš sa najnižim, i da sačuvaš svoje Dostojanstvo, Ili da šetaš s'kraljevima, a da ne izgubiš razmevanje Za obične ljude. Ako ni neprijatelji, ni prijatelji ne mogu da te uvrede, Ako te svi cene, ali ne suviše, Ako možeš da ispuniš jedan nezaboravan minut Sadržajem koji traje šezdeset sekundi TVOJA JE ZEMLJA I SVE ŠTO JE NA NJOJ, I IZNAD SVEGA BIĆEŠ ČOVEK, SINE MOJ
03.09.2004. (09:47) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...