Zaista ne razumijem zašto nitko nije postao ništa na ovo, ali ova stvar je budućnost i to neizbježiva. Zaista me zanima stupiti u kontakt s praktičarima da se pomogne na nekakav dogovoreni način početnicima jer ne vidim razlog da zašto ne pomoći svima u lakšem prelasku u bolju osobnost.
05.03.2009. (00:04)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
rizibizi
ni meni nije jasno, kako je moguce da nema tonu komentara! osobno sam se projicirala par puta ali mi je uvjek doslo spontanu (u snu), danas sam prvi put isla forsat cijelu stvar (sama se svojevoljno projicirat) i uspijela! ali jedva... bilo mi uzasno mucno cijelo vrijeme!!!! (tako sam i nasla ovaj post, trazila sam zasto sam htjela povracat cijelo vrijeme) i skoro pa sam odustala, ali napokon sam osjetila svoje astralno tijelo i nekako jedva nasilu nakon 3 pokusaja izasla i sve je bilo kao da mi je to prvi put - slabo sam vidjela i uzasno je kratko trajalo. ma koma. osjecam se ko da sam se vratila 20 razina unatrag! ak netko zna ko je rakijash, pliz nek ostavi ovdje post ili nesto, jer ja sam za da neko pomogne svim ljudima koji se trude, a prolaze ovo sami i citaju o tome na internetu, umjesto da im neko objasni lice u lice! ovo je buducnost! nema sumnje u to. ja jos nevjerujem da djecu o ovom u skoli ne uce... :(((
09.05.2010. (15:57)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
Ivan
Ja sam projekciju doživeo davno i tada sam mogao gotovo uvek da to izvedem. Međutim, tada nisam znao šta je to i bio sam veoma uplašen. Nisam mogao mirno da spavam nekoliko dana i držao sam uvek upaljeno kao malo dete. :-) Mislio sam da sam dotakao granicu smrti. Prvi put je to ovako izgledalo: Ležao sam na krevetu sasvim budan i rešio sam da se potpuno opustim. Zamišljao sam sve svoje mišiće kako se opuštaju i počeo sam da maštam da letim. Odjednom se lagano podigao do plafona koji mi je bio na 5cm od nosa. Uhvatila me panika, ali sam rekao sebi da to sanjam i pokušao da zaustavim tok misli kako bih se fokusirao. Skapirao sam da nije san, jer sam apsolutno svestan i stojao sam tako par minuta razmišljajući. Počeo sam da plutam po sobi i palo mi je napamet da pogledam da li sam u krevetu. Medjutim, kako sam pokušao da se okrenem tako mi se telo vratilo prema gore (kao čamac na talasima). Ponovo me uhvatila panika i setio sam se da mi je majka u kuhinji na donjem spratu (tačno ispod mene). Počeo sam da je zovem iz sveg glasa da bi videla šta se dešava. Medjutim, muk...asolutna tišina. Ni reč nisam ispustio iz usta. Vikao sam još pola minuta, a onda sam skapirao i da apsolutno ništa ne čujem. Vladala je potpuna tišina (čak i kada čovek zapuši uši čuje neke šumove, zvukove). Onda sam počeo lagano da se krećem (plutam) prema prozoru sobe. Sve vreme sam bio u horizontalnom položaju. Taman kada sam trebao da udarim nogama u prozor, noge su jednostavno prošle kroz prozor i onda me uhvatila najveća panika do tada. Brzinom munje sam se vratio u krevet i stajao nepomičan 30-40 sekundi. Noge, ruke, oči (otvorene sve vreme)...sve je bilo potpuno paralisano. Tada sam počeo i da čujem razne zvukove i čuo sam neko čudno pištanje u ušima. Čim sam se "odkočio" skočio sam sa kreveta i upalio svetlo. Srce mi je lupalo 100 na sat. Posle sam skapirao da sam nekako svojom voljom uspeo da se vratim, ali i dalje sam mislio je dobro što nisam prošao kroz prozor, jer bih verovatno umro. :) Još nekoliko puta sam uspeo da se projektujem, ali samo na par sekundi (pola metra od kreveta) jer sam se uvek svojom voljom vraćao. Isto tako sam uspeo i da ostvarim projekciju kada sam hteo, ali bio sam uplašen i uvek je veoma kratko trajalo jer nisam znao šta da radim i na kraju odustao od svega toga. Posle nekoliko meseci rešio sam da probam ponovo dok sam ležao u dnevnoj sobi. Bilo je mračno i sećam se da mi je strašno smetalo kuckanje starog sata (nisam mogao da se koncentrišem). Medjutim, uprkos tome, odjednom sam osetio kako se veoma lagano uzdižem. Sve do plafona. Taman kada sam mislio da ću lupiti u plafon zatvorio sam oči i pokušao da rukama zaštitim glavu. Ali ništa od toga se nije dogodilo. Oči zatvorene a ja još uvek vidim sve oko sebe. Nisam bio u horizontalnom položaju kao uvek do tada, već sam mogao noge da vidim (polu-vertikalni položaj, gotovo kao kada sedim). Odjednom sam prošao i kroz plafon i video krov kuće. Kao metak sam se kretao na gore. Sve sam video oko sebe. Moja kuća je bila kao kutija šibice, što znači da sam bio na nekih 300-500 metara gore (možda i više). Pošto se nisam zaustavljao opet me uhvatila panika (da ne odem u svemir :) ) pa sam se neverovatnom brzinom padao na dole (kao da me nešto povuklo). Baš pre nego što sam trebao da "udarim" u krevet moje telo se ispravilo u horizontalan položaj i ja sam gledao plafon sobe i kako lagano plutam na dole (kao kada pero treba da padne na krevet). Opet sam bio ukočen 15-20 sekundi dok se nisam skroz opustio. Oči su mi sve vreme bile otvorene i to je ono što me najviše čudi. Svaki put sam imao osećaj kao da sam to radio sa fizičkim telom...
15.06.2011. (09:23)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
da sam ovoprocitao prije 10tak dana samo bih se nasmijao i rekao sto sve ljudi od dosade nece izmislit.svaka cast odlicno napisano .meni se to vec par dana svako jutro dogada kroz san al kako nisam znao nista o tome bilo bi me strah i samo sam se zelio trgnuti.sad sam dosta nacitao o tome i jutros me opet uhvatila paraliza i sum u usima i ja se opustio bez stragha i bas dobar osjecaj.vidio sam nekekave sjene i svejtlosti (ali mislim da sam imao zatvorene oci) i mislim da sam nastavio da bih uspio se odvjiti al sam se namjerno trznuo i probudioneznam ni sam zasto.pokust cu ponovno al me sve nesto strah
18.02.2012. (22:01)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
Rakijash
Zaista ne razumijem zašto nitko nije postao ništa na ovo, ali ova stvar je budućnost i to neizbježiva. Zaista me zanima stupiti u kontakt s praktičarima da se pomogne na nekakav dogovoreni način početnicima jer ne vidim razlog da zašto ne pomoći svima u lakšem prelasku u bolju osobnost.
05.03.2009. (00:04) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
rizibizi
ni meni nije jasno, kako je moguce da nema tonu komentara! osobno sam se projicirala par puta ali mi je uvjek doslo spontanu (u snu), danas sam prvi put isla forsat cijelu stvar (sama se svojevoljno projicirat) i uspijela! ali jedva... bilo mi uzasno mucno cijelo vrijeme!!!! (tako sam i nasla ovaj post, trazila sam zasto sam htjela povracat cijelo vrijeme) i skoro pa sam odustala, ali napokon sam osjetila svoje astralno tijelo i nekako jedva nasilu nakon 3 pokusaja izasla i sve je bilo kao da mi je to prvi put - slabo sam vidjela i uzasno je kratko trajalo. ma koma. osjecam se ko da sam se vratila 20 razina unatrag! ak netko zna ko je rakijash, pliz nek ostavi ovdje post ili nesto, jer ja sam za da neko pomogne svim ljudima koji se trude, a prolaze ovo sami i citaju o tome na internetu, umjesto da im neko objasni lice u lice! ovo je buducnost! nema sumnje u to. ja jos nevjerujem da djecu o ovom u skoli ne uce... :(((
09.05.2010. (15:57) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
Ivan
Ja sam projekciju doživeo davno i tada sam mogao gotovo uvek da to izvedem. Međutim, tada nisam znao šta je to i bio sam veoma uplašen. Nisam mogao mirno da spavam nekoliko dana i držao sam uvek upaljeno kao malo dete. :-) Mislio sam da sam dotakao granicu smrti.
Prvi put je to ovako izgledalo:
Ležao sam na krevetu sasvim budan i rešio sam da se potpuno opustim. Zamišljao sam sve svoje mišiće kako se opuštaju i počeo sam da maštam da letim. Odjednom se lagano podigao do plafona koji mi je bio na 5cm od nosa. Uhvatila me panika, ali sam rekao sebi da to sanjam i pokušao da zaustavim tok misli kako bih se fokusirao. Skapirao sam da nije san, jer sam apsolutno svestan i stojao sam tako par minuta razmišljajući. Počeo sam da plutam po sobi i palo mi je napamet da pogledam da li sam u krevetu. Medjutim, kako sam pokušao da se okrenem tako mi se telo vratilo prema gore (kao čamac na talasima). Ponovo me uhvatila panika i setio sam se da mi je majka u kuhinji na donjem spratu (tačno ispod mene). Počeo sam da je zovem iz sveg glasa da bi videla šta se dešava. Medjutim, muk...asolutna tišina. Ni reč nisam ispustio iz usta. Vikao sam još pola minuta, a onda sam skapirao i da apsolutno ništa ne čujem. Vladala je potpuna tišina (čak i kada čovek zapuši uši čuje neke šumove, zvukove). Onda sam počeo lagano da se krećem (plutam) prema prozoru sobe. Sve vreme sam bio u horizontalnom položaju. Taman kada sam trebao da udarim nogama u prozor, noge su jednostavno prošle kroz prozor i onda me uhvatila najveća panika do tada. Brzinom munje sam se vratio u krevet i stajao nepomičan 30-40 sekundi. Noge, ruke, oči (otvorene sve vreme)...sve je bilo potpuno paralisano. Tada sam počeo i da čujem razne zvukove i čuo sam neko čudno pištanje u ušima. Čim sam se "odkočio" skočio sam sa kreveta i upalio svetlo. Srce mi je lupalo 100 na sat. Posle sam skapirao da sam nekako svojom voljom uspeo da se vratim, ali i dalje sam mislio je dobro što nisam prošao kroz prozor, jer bih verovatno umro. :)
Još nekoliko puta sam uspeo da se projektujem, ali samo na par sekundi (pola metra od kreveta) jer sam se uvek svojom voljom vraćao. Isto tako sam uspeo i da ostvarim projekciju kada sam hteo, ali bio sam uplašen i uvek je veoma kratko trajalo jer nisam znao šta da radim i na kraju odustao od svega toga.
Posle nekoliko meseci rešio sam da probam ponovo dok sam ležao u dnevnoj sobi. Bilo je mračno i sećam se da mi je strašno smetalo kuckanje starog sata (nisam mogao da se koncentrišem). Medjutim, uprkos tome, odjednom sam osetio kako se veoma lagano uzdižem. Sve do plafona. Taman kada sam mislio da ću lupiti u plafon zatvorio sam oči i pokušao da rukama zaštitim glavu. Ali ništa od toga se nije dogodilo. Oči zatvorene a ja još uvek vidim sve oko sebe. Nisam bio u horizontalnom položaju kao uvek do tada, već sam mogao noge da vidim (polu-vertikalni položaj, gotovo kao kada sedim). Odjednom sam prošao i kroz plafon i video krov kuće. Kao metak sam se kretao na gore. Sve sam video oko sebe. Moja kuća je bila kao kutija šibice, što znači da sam bio na nekih 300-500 metara gore (možda i više). Pošto se nisam zaustavljao opet me uhvatila panika (da ne odem u svemir :) ) pa sam se neverovatnom brzinom padao na dole (kao da me nešto povuklo). Baš pre nego što sam trebao da "udarim" u krevet moje telo se ispravilo u horizontalan položaj i ja sam gledao plafon sobe i kako lagano plutam na dole (kao kada pero treba da padne na krevet). Opet sam bio ukočen 15-20 sekundi dok se nisam skroz opustio. Oči su mi sve vreme bile otvorene i to je ono što me najviše čudi. Svaki put sam imao osećaj kao da sam to radio sa fizičkim telom...
15.06.2011. (09:23) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
nistaaaahghg
da sam ovoprocitao prije 10tak dana samo bih se nasmijao i rekao sto sve ljudi od dosade nece izmislit.svaka cast odlicno napisano .meni se to vec par dana svako jutro dogada kroz san al kako nisam znao nista o tome bilo bi me strah i samo sam se zelio trgnuti.sad sam dosta nacitao o tome i jutros me opet uhvatila paraliza i sum u usima i ja se opustio bez stragha i bas dobar osjecaj.vidio sam nekekave sjene i svejtlosti (ali mislim da sam imao zatvorene oci) i mislim da sam nastavio da bih uspio se odvjiti al sam se namjerno trznuo i probudioneznam ni sam zasto.pokust cu ponovno al me sve nesto strah
18.02.2012. (22:01) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...