Mirzet Mustafic "Covek koji obicne dane cini neobicnim, jedan drugome ne slicnim da bi se pamtili. A narocito po dobru”. Rec je rec, ima svoju tezinu, bilo da je izgovorena ili napisana. Danas nakon procitanog "Vremeplova” u rukopisu i osecanja radosti sto ce jos jedan dugogodisnji studiozan rad doziveti svoje stampano izdanje sa zeljom da ostavi svedocanstvo o vremenu koje gazimo decenijama, po prvi put ne bi govorila recima. Pevala bih! Povela bih davno ispevanu, svima nama dobro znanu pesmu: "Da sam ja netko”.
"Da sam ja netko pozvao bih sve djecake dao bih im igracke i pustio ih da se cijeli dan igraju i jure.
Radili bi divne stvari, prekratki bi bili dani voleli bi svoje skole djaci da sam ja netko!
Svim majkama bih izbrisao bore, ucinio da ocevi ih vole davnu ljubav da im vrate i da mirno zive svoje sate da sam ja netko!
Ne bi, ne bi ljudi zivot proklinjali sve bi ruze zemlji poklanjali kako bi se zivelo i kako bi se voljelo i kako bi dobro bilo kako bi se zivelo i kako bi se voljelo i kako bi dobro bilo da sam ja netko!”
Mirzet Mustafic jeste "Netko”! Davno osmisljeni u eter pusteni, rado slusanu emisiju, nastavlja emitovati na talasima radio "Osvita”. Uz znalacki odabranu muziku, sa svih merdijana salje dobre vibracije i zanimljive informacije sirom sveta. Sada sve to pretoceno u knjigu, priprema za sve one koji ce se radovati takvom spomenaru. Citajuci "Vremeplov” negde kao da sam sve vreme cula Indexe i tu cuvenu; "Da sam ja …” Pesma se sama nametnula, iskrsla i ozivela mi secanje na prve gimnazijalske dane. Ima tome bez malo pola veka. Kroz svaki stih vidim decaka, blistavog otvorenog pogleda koji je uvek u pokretu, skoro u trku u nastojanju da "dade svetu malo boje”. Danas srecem zrelog, odgovornog coveka, neobicnog stanovnika sveta! Putnika duboko zarobljenog u vremenu da popravi vreme, animira i sacuva sve sto se da sacuvati. Mirzeta Mustafica koji ispisuje zivota note! Nedostizno cini dostiznim. Daleko nedalekim. U Zvornik donosi boje i mirise Vietnama i Amerike. Dubrovacko sunce i pesmu sa skalina. Iz Novog Sada sjaj i magiju zimskih vasara sa neizostavnim tamburasima uz belo skuvano vino. Danas srecem coveka koji ne spojivo spaja, mozaike zivota stvara! Sve ove godine vredno radi i deli. Sve deli! Daruje svoju paznju ljudima, prirodi, umetnosti, tradiciji … Gradu Zvorniku kroz svoja dela "Oprosti mi” i "Drama – Pismo” ostavlja neprocenljivo, istorijski vredno svedocanstvo koje ce generacije koje dolaze iscitavati, voleti i verujem cuvati. Leprsavom pricom o radosti odrastanja kroz igru i nestasluke on studiozno slika. Slika ulice, kuce, ljude. Ozivljava obicaje, ukuse i mirise. Slika neke posebne karaktere koji su obelezili vreme i manje nego vise ucinili ga lepim. Vesto pleteci pricu tek ponegdje provuce nit svega onog tesko podnosljivog a sto nosi svaki drustveni sistem na svoj nacin. Mirzetov rad zasluzuje duzno postovanje i priznanje. U haosu novih izgradnji koja brisu secanja i zaklanjaju vidike, on snagom rudara pronalazi lepotu zrele tresnje, procvalog bagrema, zbrinutog gavrana… Neguje i pomaze nejake. Upucuje neupucene. Doziva i organizuje ljude na humana dela. Afirmise i pomaze darovite. Otima od zaborava prosla vremena i cini da se i ovo danas podnese i zavoli. Dostojno kao da i danas vrsi nekadasnju sluzbu: Brani drustvo! Cini da nas druzenjem sacuva od nestajanja i uspeva da "nam ljubav vrati i da nam u zajednickim trenutcima budu prekratki sati”.
09.01.2020. (07:02)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
drina ljudi zvornik
Tekst gornjeg izvoda iz knjige "Vremeplov", napisala je Radmila Dragic.
09.01.2020. (07:05)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
drina ljudi zvornik
/iz knjige "Vremeplov"/
KAD SAM PONOVO SRELA MIRZETA
Mirzet Mustafic "Covek koji obicne dane cini neobicnim, jedan drugome ne slicnim da bi se pamtili. A narocito po dobru”. Rec je rec, ima svoju tezinu, bilo da je izgovorena ili napisana. Danas nakon procitanog "Vremeplova” u rukopisu i osecanja radosti sto ce jos jedan dugogodisnji studiozan rad doziveti svoje stampano izdanje sa zeljom da ostavi svedocanstvo o vremenu koje gazimo decenijama, po prvi put ne bi govorila recima. Pevala bih! Povela bih davno ispevanu, svima nama dobro znanu pesmu: "Da sam ja netko”.
"Da sam ja netko
pozvao bih sve djecake
dao bih im igracke i pustio ih
da se cijeli dan igraju i jure.
Radili bi divne stvari,
prekratki bi bili dani
voleli bi svoje skole djaci da sam ja netko!
Svim majkama bih izbrisao bore, ucinio da ocevi ih vole
davnu ljubav da im vrate i da mirno zive svoje sate
da sam ja netko!
Ne bi, ne bi ljudi zivot proklinjali
sve bi ruze zemlji poklanjali
kako bi se zivelo i kako bi se voljelo i kako bi dobro bilo
kako bi se zivelo i kako bi se voljelo i kako bi dobro bilo
da sam ja netko!”
Mirzet Mustafic jeste "Netko”!
Davno osmisljeni u eter pusteni, rado slusanu emisiju, nastavlja emitovati na talasima radio "Osvita”. Uz znalacki odabranu muziku, sa svih merdijana salje dobre vibracije i zanimljive informacije sirom sveta. Sada sve to pretoceno u knjigu, priprema za sve one koji ce se radovati takvom spomenaru. Citajuci "Vremeplov” negde kao da sam sve vreme cula Indexe i tu cuvenu; "Da sam ja …”
Pesma se sama nametnula, iskrsla i ozivela mi secanje na prve gimnazijalske dane. Ima tome bez malo pola veka. Kroz svaki stih vidim decaka, blistavog otvorenog pogleda koji je uvek u pokretu, skoro u trku u nastojanju da "dade svetu malo boje”. Danas srecem zrelog, odgovornog coveka, neobicnog stanovnika sveta! Putnika duboko zarobljenog u vremenu da popravi vreme, animira i sacuva sve sto se da sacuvati. Mirzeta Mustafica koji ispisuje zivota note! Nedostizno cini dostiznim. Daleko nedalekim. U Zvornik donosi boje i mirise Vietnama i Amerike. Dubrovacko sunce i pesmu sa skalina. Iz Novog Sada sjaj i magiju zimskih vasara sa neizostavnim tamburasima uz belo skuvano vino. Danas srecem coveka koji ne spojivo spaja, mozaike zivota stvara! Sve ove godine vredno radi i deli. Sve deli! Daruje svoju paznju ljudima, prirodi, umetnosti, tradiciji … Gradu Zvorniku kroz svoja dela "Oprosti mi” i "Drama – Pismo” ostavlja neprocenljivo, istorijski vredno svedocanstvo koje ce generacije koje dolaze iscitavati, voleti i verujem cuvati. Leprsavom pricom o radosti odrastanja kroz igru i nestasluke on studiozno slika. Slika ulice, kuce, ljude. Ozivljava obicaje, ukuse i mirise. Slika neke posebne karaktere koji su obelezili vreme i manje nego vise ucinili ga lepim. Vesto pleteci pricu tek ponegdje provuce nit svega onog tesko podnosljivog a sto nosi svaki drustveni sistem na svoj nacin.
Mirzetov rad zasluzuje duzno postovanje i priznanje. U haosu novih izgradnji koja brisu secanja i zaklanjaju vidike, on snagom rudara pronalazi lepotu zrele tresnje, procvalog bagrema, zbrinutog gavrana… Neguje i pomaze nejake. Upucuje neupucene. Doziva i organizuje ljude na humana dela. Afirmise i pomaze darovite. Otima od zaborava prosla vremena i cini da se i ovo danas podnese i zavoli. Dostojno kao da i danas vrsi nekadasnju sluzbu: Brani drustvo! Cini da nas druzenjem sacuva od nestajanja i uspeva da "nam ljubav vrati i da nam u zajednickim trenutcima budu prekratki sati”.
09.01.2020. (07:02) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
drina ljudi zvornik
Tekst gornjeg izvoda iz knjige "Vremeplov", napisala je Radmila Dragic.
09.01.2020. (07:05) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...