Komentari

e-porn.blog.hr

Dodaj komentar (23)

Marketing

  • EP

    na opako

    avatar

    08.04.2016. (22:49)    -   -   -   -  

  • annaboni

    Opstati, glede&unatoč je ispravno

    avatar

    08.04.2016. (23:00)    -   -   -   -  

  • Lastavica

    To je točno, i jako cijenim one koji se uspiju izdići
    iznad obrasca kojem su ga učili.

    avatar

    09.04.2016. (06:46)    -   -   -   -  

  • O-da životu!

    Istina.

    avatar

    09.04.2016. (08:51)    -   -   -   -  

  • Cvit

    Kad bi tako bilo,tko je tučen taj će tući,Hrvati nikad nebi prestali tući Srbe,Srbočetnike A vidiš,pošten narod se ne sveti.

    avatar

    09.04.2016. (09:00)    -   -   -   -  

  • Cvit

    Prdiš sam sebi u surlu.
    Ne razlikuješ se ni od Lastavice ni od blentave Annaboni.
    Ti si iz bagre Šešelja,kvoloka.

    avatar

    09.04.2016. (09:03)    -   -   -   -  

  • EP

    @annaboni: da, to je dar usađen životom

    avatar

    09.04.2016. (09:23)    -   -   -   -  

  • EP

    @Lastavica: težak je to put, ali ipak moguć, primjera ima.

    avatar

    09.04.2016. (09:24)    -   -   -   -  

  • EP

    O-da životu: samo tvoje ime sve kaže :)

    avatar

    09.04.2016. (09:25)    -   -   -   -  

  • stara teta

    ima onaj cvit u nečemu i pravo. stereotipi nam se usađuju stalno, sugestije nam se nameću, uzmemo jedan okvir i u njega trpamo sve i svakoga. a ako nam ne paše, onda dalje tražimo druge objekte. to ja keao kad tražimo partnera za ljubav. imamo okvir kako ga zamišljamo, a ne umjesto da ga konačno "uokvirimo" tek onda kad ga dobro upoznamo. sve su to pseudopsihologijske floskule. često je baš suprotno: onaj koji je doživio strahotu, baš zato što je na svojoj kožži iskusio bol, ako je u duši dobar i pošten, taj će poštovati i druge ljude, a ne se na njima iživljavati. ako je zao karakter, nema mu pomoći, po defaultu će gaziti po drugima. ima nešto istine u tome da se obrasci ponašanja uče tokom odrastanja i preuzimaju od ljudi iz okoline. ali, zaboga, kad konačno odrasteš vidiš što valja, a što ne valja. ako ne vidiš, znači da si ostao u tim stvarima infantilan. generalizirati je strašno, a mjeriti postotke nemoguće. vidiš tek kad osjetiš na svojoj koži.

    avatar

    09.04.2016. (13:29)    -   -   -   -  

  • Sjećanje i osvrti

    Ja sam odgojena da ne mrzim, ne znam kakva bih bila da su mi drugi bili roditelji! Možda bih i sama progledala, kako kaže @stara teta.

    avatar

    09.04.2016. (18:44)    -   -   -   -  

  • EP

    @stara teta: oprosti, ali to o čemu pišeš je romantika. Ne ide to karakterom i dušom, pa je netko dobar, a drugi nije i tako će se postaviti kad "odraste". Stvari su puno kompliciranije. Samo osvijestiti krivi obrazac velik je problem, a doći do rješenja i odrasti u pravom smislu riječi... Dug je to put i ne ide samo tako. "Rijetki su oni koji se otrgnu" gorka je i potvrđena istina. Na žalost svih nas.

    avatar

    09.04.2016. (22:58)    -   -   -   -  

  • EP

    @sjećanja i osvrti: sva sreća za tebe da je tako kao što pišeš i da ne moraš saznati što bi bilo kad bi...

    avatar

    09.04.2016. (23:00)    -   -   -   -  

  • stara teta

    nema to veze s tim, mislim da si me nepotpuno shvatio. naravno da sve ide svojim putem. ili zastane, učahuri se i okameni. pomalo se mijenjaju i dopunjuju stara shvaćanja o betonaži prema naučenim obrascima iz djetinjstva i rane mladosti. mozak je fleksibilniji nego što smo priije smatrali i mišljenja i stavovi, a time i odluke se mijenjaju tokom odrastanja. postaju daleko svjesnije, racionalnije i samorazumljivije. što smo odrasliji sve više svjesno biramo. a to onda ne ovisi o obrascu, nagovoru okoline, čistoj genetici, nego o osobnoj sposobnosti procjene. ako živiš u okolini gdje se preferira nasilje, zakon održanja života i inteligencija te upućuje da u tim okolnostima možeš odabrati lakši put, prilagodbu, ili sukob, ili odlazak iz te sredine. ona pozitivna mogućnost vlastitog utjecaja na masu je najteže izvediva. odluka je tvoja, ma kako god bila motivirana. no inercijom prijašnjih shvaćanja sve to trpamo u "zadani obrazac".

    avatar

    10.04.2016. (10:27)    -   -   -   -  

  • Just me

    Moram se složiti sa @starom tetom....moram. Jer u većini ima pravo. Stereotipi,obrasci u koje nas trpaju je zastrašujući. Čovjek se razvija,fizički i mentalno i nadamo se da će odrastajući shvatiti da to nije u redu. I svoje potomke učiti pravim stvarima.
    Znam da se može i znam da se mora!

    avatar

    10.04.2016. (10:35)    -   -   -   -  

  • EP

    @stara teta: kužim što hoćeš reći, ali mislim da to spada u već onu drugu, osvješteniju fazu. kada govorimo o svjesnom izboru, možemo uvijek reći da je svjestan izbor prisutan - kao što kažeš - odluka je uvijek tvoja. pravo pitanje je koliko je taj, svjestan izbor uvjetovan naučenim obrascima ponašanja, zadanim obrascima. pa i u najbenignijim situacijama kad je roditeljska zajednica bila OK, kad su odnosi štimali koliko su mogli i kad nema traume i veze s mržnjom ili nasiljem sami sebe pronađemo u obrascu svojih roditelja. to je tako. neke stvari ispravljamo, neke stvari ne vidimo. kad je u pitanju trauma, većina stvari je nevidljiva za traumatiziranog. te stvari se mogu osvijestiti, ali dugim i mukotrpnim radom. a opet rijetki se iščupaju sami. sve to i svi mi imamo u sebi, ali još nam nedostaje dobra mapa.

    avatar

    10.04.2016. (11:07)    -   -   -   -  

  • EP

    @just me: obrazac je npr. "stara teta u većini ima pravo, pa se slažem s njom". evo, složit ću se i ja s tobom da se stvar može promijeniti, ali vrlo rijetko samim odrastanjem u fizičkom smislu, ako smo mentalno u obrascu. a za izlazak iz obrasca, već napisah...

    avatar

    10.04.2016. (11:22)    -   -   -   -  

  • Samočitateljica

    Mislim da se radi o kombinaciji inteligencije, linije manjeg otpora i nehaja za mišljenje okoline, ma kakva ona bila,

    Što je inteligencija niža, linija manjeg otpora jače izražena i mar za mišljenje okoline viši = rezultat je porazan.

    avatar

    10.04.2016. (15:56)    -   -   -   -  

  • križar

    svi se mi u odraslom životu ponašamo( spoj smo gena i okoline- jebga)- ili kao "klonovi" svojih roditelja ili njihova suprotnost ili kao "gemišt" - ja sam,odlučila biti suprotnost, već u 11, godini svog života jer sam i onda znala što neću (tek sad znam što hoću) - imati brak kao moji roditelji, odgajati djecu kao oni (čuj kuhača u rukama mog oca nikad nije bila za kuhinju, remen nikad samo za držanje hlača, a šibu nikad nisam vidla kao estetsi dio ikebane), a moj suprug uz oca - alkoholičara - pije samo vodu i colu (njegov brat je kao i njegov otac). Da dalje ne guslim - svi mi imamo mogućnost izbora - biti čovjek ili ...,A naopako, da još malčie zašiljim,tko sam ja da nekom velim - to ti je naopako- kad ja sama hrpu stvari rješavam - naopako, svem "razumskom" strano!

    avatar

    10.04.2016. (17:19)    -   -   -   -  

  • SarahB.

    Ranjeni smo svi, na ovaj ili onaj način- nitko nije pošteđen, ne znam nikoga koga je život samo i isključivo milovao.
    Problemi kasnije nastupaju samo ako se te rane nisu adekvatno zbrinule. Osvijestile do same kosti, dezinficirale, izolirale da ne truju okolo živo i zdravo meso, redovito kontrolirale.
    Onaj tko se nikada nije pozabavio svojim nedostacima na koje mu tijekom života ukazuju mnogi, pati zapravo od loše sanirane rane. Rana više ne krvari i često je tek ožiljak na duši koji ne dopušta čovjeku da se prepusti i odabere ono dobro, niti u sebi, niti u drugima.
    Za nadići se nad svojom ranom i svojim vlastitim ožiljkom, često nije dovoljan samo jedan život. Al treba nastojati. Uvijek početi od sebe.

    avatar

    10.04.2016. (20:00)    -   -   -   -  

  • EP

    @samoučiteljica: ne bih rekao da je ovdje stvar u višoj ili nižoj inteligenciji. možda u onoj drugoj inteligenciji koja se skrila ili nestala negdje kad je bilo najpotrebnije.

    avatar

    10.04.2016. (20:23)    -   -   -   -  

  • EP

    @križar: jebeno je to o čemu pišeš i da, nekad se već kao klinci opredijelimo za ono što nećemo ponavljati. a nekad ne. svi mi rješavamo svoje stvari kako znamo i umijemo, ne znači da smo uvijek u pravu ili krivu. nekad smo u tim rješenjima na tragu roditelja, nekad smo za 180 stupnjeva okrenuti od njih. nekad smo naopako. svi smo mi manje više normalni dok god koliko toliko možemo normalno razmijeniti mišljenja, pogledati iza sebe i vidjeti što ne valja i krenuti s novim rješenjima... a s njima i greškama. to je život. problem je kad se ne osvrćemo.

    avatar

    10.04.2016. (20:32)    -   -   -   -  

  • EP

    @SarahB: nemam što reći, osim to je to. Kad su rane velike, dug je period zarastanja, a znamo da boli i sam ožiljak. Priznati sebi da si bio ranjen prvi je korak, samo naizgled jednostavan. Priznati da si ranio nekad je puno lakše. A nadići to sve, kako kažeš: često nije dovoljan samo jedan život.

    Kompleksne smo mi beštije...

    avatar

    10.04.2016. (20:40)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...