14.02.2016. (08:31)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
antun
Opet se prepoznajem: prije stanovitog vremena jurio sam južnom obilaznicom Grada i urlao iz petnih žila... Zaista pomaže! Na moju žalost, prije toga nisam bio kod prpošne milfače, nego je urlanju prethodio sasvim drugačiji slučaj - no, tvoja me zanimljiva priča vratila u kasne osamdesete!
14.02.2016. (14:56)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
Samo da pripomenem. Dvadeset godina sam se vozio na posao i s posla iz jednog u drugi susjedni grad. 14 km. Vrlo često sam tako urlao da je šoferšajba zvečala. A onda sam otišao u mirovinu i više se ne vozim nikad sam u autu. Uvijek je pokraj mene bolja 1/2 i moram šutjeti. To jako loše djeluje na moj organizam.
15.02.2016. (20:30)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
Sarah, da ljudi krenu, padale bi glave, u Krikogradu, dakako.
Antune, ima slučajeva i slučajeva (kurziv), promrmlja Huc zagonetno.
Semper, totalno nezgodna pozicija. Možda bi malo oleandra u čaju dotične pomoglo?
Rosie, upravo mi padoše na um one sobe za razbijanje. Negdje sam pročitao: platiš, uđeš i drobiš. Usput urlaš. Poslije si k'o nov. Svaka firma koja drži do svojih zaposlenika trebala bi imati demolition room. Kakvi team building, kakav osjećaj zajedništva, kakvi ljudski resursi i ostali bakrači. Demolition room, velim ti ja! To je budućnost firme.
25.02.2016. (00:03)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
SarahB.
Nastao bi pravi Krikograd, da ljudi krenu...
14.02.2016. (08:31) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
antun
Opet se prepoznajem: prije stanovitog vremena jurio sam južnom obilaznicom Grada i urlao iz petnih žila... Zaista pomaže!
Na moju žalost, prije toga nisam bio kod prpošne milfače, nego je urlanju prethodio sasvim drugačiji slučaj - no, tvoja me zanimljiva priča vratila u kasne osamdesete!
14.02.2016. (14:56) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
semper_contra
Samo da pripomenem. Dvadeset godina sam se vozio na posao i s posla iz jednog u drugi susjedni grad. 14 km. Vrlo često sam tako urlao da je šoferšajba zvečala. A onda sam otišao u mirovinu i više se ne vozim nikad sam u autu. Uvijek je pokraj mene bolja 1/2 i moram šutjeti.
To jako loše djeluje na moj organizam.
15.02.2016. (20:30) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
Rosie
Eh kada bi šefice i šefovi ovo prakticirali.. di bi nam bio kraj? ;)
17.02.2016. (09:25) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
Meister Huc
Sarah, da ljudi krenu, padale bi glave, u Krikogradu, dakako.
Antune, ima slučajeva i slučajeva (kurziv), promrmlja Huc zagonetno.
Semper, totalno nezgodna pozicija. Možda bi malo oleandra u čaju dotične pomoglo?
Rosie, upravo mi padoše na um one sobe za razbijanje. Negdje sam pročitao: platiš, uđeš i drobiš. Usput urlaš. Poslije si k'o nov. Svaka firma koja drži do svojih zaposlenika trebala bi imati demolition room. Kakvi team building, kakav osjećaj zajedništva, kakvi ljudski resursi i ostali bakrači. Demolition room, velim ti ja! To je budućnost firme.
25.02.2016. (00:03) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...