Komentari

durica.blog.hr

Dodaj komentar (10)

Marketing

  • bellarte

    ...sve su to zgode i nezgode odgoja...nekad doista treba biti žandar jer i to je neminovno ...nekad sve teorije padaju u vodu pa treba postupiti i drugačije,tvoj je veliki plus što to još i ostaviš u pisanom tragu tako ceš to za deset godina moći čitati i vidjeti svaki korak u odgoju...

    avatar

    16.01.2016. (06:05)    -   -   -   -  

  • suncokretica

    Nedavno sam pričala sa prijateljicom koja čuva djecu prijateljice i kažem joj da za odgoj djece treba puno psihologije, kaže ona: ali, njihova mama je psiholog! A djeca su neodgojena. Hehe....kažem ja ona zna teoriju ali u praksi treba istražiti psihologiju i primjeniti ju na svako dijete u svakoj situaciji različito :)
    Kad sam sina prvi put ostavila da spava bez mene imao je 2 godine, drugi dan kad sam došla potpuno me ignorirao skroz do navečer, prolazio pored mene kao pored zraka, ni treptao nije na moja pitanja, srce mi je pucalo...navečer, kad sam ga stavljala spavati i pitala zašto, rekao je: ti si otisla i mene si ostavila...zato danas svim mama savjetujem da što ranije djecu ostavljaju povremeno kod bilo koga, samo da se što rije nauče da mama ode i - vrati se, bezbolnije za oboje je ako je to što ranije :)
    Dobra si ti mama, ne brini :)

    avatar

    16.01.2016. (08:42)    -   -   -   -  

  • Gurmanka

    Mi mame imamo uvijek sumnje da li je nešto trebalo napraviti ovako ili onako, moramo li biti stroge ili popustljive...
    Tisuću dilema,ali sve dok osjećamo njihovu ljubav znamo da idemo u dobrom smjeru :)

    avatar

    16.01.2016. (09:55)    -   -   -   -  

  • odmak

    Svi smo to prošli. Gledam svoju najmlađu snahu. Ista stvar. Mi se bake trudimo ugađati, ali ona zna reći dosta i ne popušta. Moj sin popušta jer nije imao niti četiri godine kad mi je otac preminuo. Nitko mu ne može nadoknaditi očevu ljubav. Uopće ga se ne sjeća. Kao da sad nadoknađuje manjak ljubavi svojoj djeci.
    Pročitala sam na facebooku vrlo zgodno objašnjenje zašto su djeca toliko vezana upravo za majku. Ne mogu se sjetiti, ali mislim da je bilo nešto sa otkrivanjem stvari oko njih, a majka je sigurno utočište.
    Nije lako odgajati. Treba imati puno vremena, ali obitelj ga danas nema onoliko koliko su ga imale naše bake, ali i majke.

    avatar

    16.01.2016. (10:59)    -   -   -   -  

  • Mela

    Bitno je da niste popustili. Sve će shvatiti, bistar je.

    avatar

    16.01.2016. (12:21)    -   -   -   -  

  • FreshCaYg

    svi su klinci isti, istražuju,pomiču granice, barem pokušavaju, a mi roditelji znamo što je ispravno i samo moramo biti dosljedni, nedosljednost je najgora poruka koju im možemo poslati,

    avatar

    16.01.2016. (12:44)    -   -   -   -  

  • Sjećanje i osvrti

    U svom zadnjem postu se pitam jesam li im dala dovoljno ljubavi. Odgajanje je zahtijevna zadaća i sto puta bih bila prekinula posao izvan kuće kad bi mi starija ćer molećivim glasom govorila :"Mama, nemoj ić na poso!", ali su okolnosti tražile suprotno (unatoč činjenici da moje zanimanje nije bilo izabrano!)
    Kasnije je svakodnevno plakala kad bi ostala u vrtiću, ali mi je teta Lucija govorila:"Ne brinite, čim vi iza kantuna ona je smirena i vesela!" Dakle manipulatorica.
    Kasnije su mi moji potomci tvrdili da je baš dobro što sam radila, naravno mogli su se glupirat po kući, ali s druge strane morali su prihvatit i neke obaveze pa su bili samostalniji. Idealno nema, a trudimo se koliko možemo.
    I bitno je bit dosljedan da znaju na čemu su, i davat samo ona obećanja koja možemo ispunit! Ali ti to kao teta u vrtiću znaš, no ni mi nismo kompjutori da bi nam postupci bili programirani!

    avatar

    16.01.2016. (13:52)    -   -   -   -  

  • seoska idila

    O da.. odgoj je teska nauka. I nikad ne znas da li si dobro postupio....

    avatar

    16.01.2016. (14:18)    -   -   -   -  

  • dnevnikJR

    Tesko je pronaći pravu mjeru...I moji su znali imati te neke burne emocionalne ispade kada bi bili ljuti zbog nečega....Kad su malo porasli znala sam im osvještavat tu ljutnju...upozorivši ih na nju riječima: "Ok..sad si ljut i iskaljuješ se...to nije baš ok...pri čemu bi se stiltali...fokus s onoga zbog čega bi se ljutili bio bi pomaknut na njihov osjećaj ljutnje čime bi sama ljutnja gubila na snazi, a njihove reakcije bi se ublažavale...Znali su mi i u pubertetu izgovarat neke stvari koje ne bi bile o.k. osobito stariji sin koji je temperamentniji na što bih ga ja upitala: Kako možeš tak nekaj reć svojoj mami? A on bi odgovorio: Ma oprosti..znaš da ne mislim tako..to je zbog ljutnje...Ono na kaj bi ih često upozoravala jest da moraju naučit kontrolirat ljutnju..jer je upravo to jedan bitan preduvjet za građenje odnosa s ljudima u životu..A kad su ovak mali ko tvoj...malo strogosti...malo kazne (blage naravno)...i puno strpljenja i ljubavi (a toga imaš vidi se na kilometre):-))) Bit će to sve o.k:-)))

    avatar

    16.01.2016. (17:03)    -   -   -   -  

  • SarahB.

    Slatka si!:-) danas sam imala burnu, odgojnu subotu. Bili su mi unuci, male patke slatke, 3.5 i 2 godine, ono najslađe. Cijeli dan smo se igrali, ništa pospremala nisam pa me to čeka sada:-) puna mi je dušica!

    avatar

    16.01.2016. (20:08)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...