Komentari

starateta.blog.hr

Dodaj komentar (17)

Marketing

  • stara teta

    ajajaaaaaaj, sve mi se nešto spošeremetilo....

    avatar

    12.06.2015. (18:16)    -   -   -   -  

  • dnevnikJR

    Aaa teta...pitam se zasto sam se najezila citajuci taj tvoj tekst...je li to od tih tvojih divnih rijeci koje bacaju u dubine ili su me dodirnuli bljeskovi prepoznatljivosti...vjerojatno oboje:-)

    avatar

    12.06.2015. (18:26)    -   -   -   -  

  • stara teta

    znaš, kao da svi imamo negdje duboko, duboko, skrivene takve male bljeskove ushita, strasti i očaja. tu i tamo opet ih dozovemo iz svojih osobnih ponora, i ustanovimo s čuđenjem da su samo dobile malo patine, malo sivila. i ništa više.

    avatar

    12.06.2015. (18:31)    -   -   -   -  

  • lion queen

    jako lijepo napisano. pronašla sam djelić sebe u tom tvom tekstu. nekad je potrebno znati trenutak kada se treba povući (uzdignute grive, naravno).

    avatar

    12.06.2015. (19:53)    -   -   -   -  

  • shadow-of-soul

    o, pomela si me ovim riječima!

    avatar

    12.06.2015. (20:10)    -   -   -   -  

  • polupani loncici

    ostala sam bez teksta... svaka cast teto!

    avatar

    12.06.2015. (20:42)    -   -   -   -  

  • stara teta

    @kraljice,
    baš razmišljam o uzdignutoj grivi, i shvatim da nema ponosa, da nije potreban, da je to često samo prgavost naučena da ne pokazuje svoja lica koja se mijenjaju... bol, bijes, povrijeđenost, osvetoljubivost, prkos... čemu sve to kriti. ja ne znam dizati glavu kad sam bolne duše. ne mogu namjestiti smješak br 12. mogu biti lica kamenoga (ne, ne, ne mislim na onu podstolnu prljavu igru bez lica), no to ne može biti pogled odlučnosti. jer, tada se osjećam tužno.

    @s-o-s, jel baš onom tamo metlom, ha, ha? ponekad dođe čovjeku da sve zalije domestosom, pošalje ralicu i bager da sve raskopa, oguli i neka ostane gola zemlja.

    hvala, @rajnglek, koliko sam puta i ja ostajala bez teksta, naprosto ne vjerujući da mi se događaju tako lijepe-strašne-ružne-veličanstvene stvari, a onda mi prsti polete po papir i nalivpero. penkalu. flomić. votever.

    avatar

    12.06.2015. (21:18)    -   -   -   -  

  • Annaboni

    Kao da je mogla biti greška, a nije.,,,
    A ti si sve mogla, ---a nisi htjela
    --ni moliti
    --ni tugom u očima šetati ne bi je je prepoznao....

    PS: je li, a zašto je bolje biti bolan a dostojanstven, kada je ljudska bol sustani dio krvotoka , a samo nas kičma spašava da budemo uspravni?

    Reci?

    avatar

    12.06.2015. (21:31)    -   -   -   -  

  • Bolji zalet

    Nije on tebe niti bio vrijedan... Jako lijepo napisano.

    avatar

    12.06.2015. (22:06)    -   -   -   -  

  • Mekon

    Ha.. nigdar nemoj mužkima verovat.. slagal bu te dok te gledi v oči.. a kaj se one druge macafute dotikavle.. treba joj vse perje počupat z riti.. nek zna gdo je.. prima..

    avatar

    13.06.2015. (09:17)    -   -   -   -  

  • stara teta

    @anne, eh!
    ne čini mi se uopće da je bolje biti dostojanstven i bolan, to je naprosto tako da kad boli, onda te stvarno samo čvrsti dijelovi sprečavaju da padneš. s vremenom prihvatiš i taj dio sebe, svoju bolnost, mekoću, i činjenicu da smo sposobni svašta, svaku opciju isprobati, u nadi da će biti drugačije. a kad se iscrpiš onda valjda proradi razum, nagon za preživljavanjem, što god to bilo. sve smo to mi, i ne treba mi dizati nos. onaj koji dobro gleda može jako lako vidjeti i naše šmrklje.

    @go, woman, go,
    ma znaš, to se vidi puno kasnije, kad se smiri situacija, kad prihvatiš na čemu si (ne, ne, nisi na onomu na čemu si želiio biti, ha, ha), i onda najprije se tješiš takvim rečenicama, a onda promijeniš i kažeš: bili smo previše različiti. nije utješno ni jedno ni drugo.

    @MCoN, pa nije to tak strašno, gleč, nikad nije kriva "ona druga", zato kaj je on taj koji treba odabrat, pa se ni usudil. a kaj se tiče inače mnogih ljudi, kaj ne misliš da smo već dosta stari da skužimo na vreme kakav je ko? dost ti je kratko vremena, vidi se po sitnicama.

    avatar

    13.06.2015. (10:39)    -   -   -   -  

  • marionetta

    nonšalantno pometena...
    ovim tekstom.
    već sam ti ovo bila pročitala, ali nisan tila ništa pokvariti...komentarom.
    (da mi se bilo znati se ovako tješiti (griješim?) u mlađim danima)

    avatar

    13.06.2015. (11:18)    -   -   -   -  

  • meroveus

    najviše bode riječ potrebnost. siže odnosa koji iziskuje reciprocitet. u fizici sve izmjereno je proizvoljno mjerenjem do u najsitnijem infinitezimalnom komadiću. i nikad nije konstanta, niti mjeritelju, niti mjerenom. a svi bismo željeli konstante a la: "i onda su .... ". Ima li misao kojom mjerimo svoj raspon, kako će se probiti kroz finiju mrežu tuđih? Prepoznavanje? Intuitivna nesklonost? Anketni listić izbora? Skloniji sam ljudskoj abecedi mesa, nego inkunabulama razuma. Skloniji sam holizmu i što je pogled širi to je blagonaklonjeniji i dobroćudniji, a tamo nema odgovora, tek pitanja u hodu što se sama pred sebe stavljaju. A obrnuto se stigne do toga da se potrebnost usko poveže s korisnošću i nasilno se pokuša nepripadajući pazl ugurati u cjelinu.

    avatar

    13.06.2015. (11:22)    -   -   -   -  

  • zahira

    veoma ženstven post, sa svom onom uzvišenošću što žena znači...
    oh, zar postoji neuzvišenost misli kad o ženi se misli?
    vjerovatno da, ne nužno u muškoj glavi...

    avatar

    13.06.2015. (16:15)    -   -   -   -  

  • stara teta

    @guignolette, je, katkad se ovako pokušavamo tješiti, no jasno je da je trud uzaludan

    @zahir, mogli bismo o tomu do beskraja, tek nakon puno vremena skužiš kaj je u čijoj glavi

    @iohann, kako precizna detekcija! vrlo suptilno dijagnosticiranje. onak, holistički, intuitivno, na kraju uvidimo da nama još uvijek vladaju nagoni, tek toliko osviješteni, da spoznamo da nam organizam sam odredi tokove kretanja. ne bismo vjerovali, tako smo podložni običnim fizikalnim zakonima, iako fantaziramo o nekakvoj duševnoj nadgradnji. i smatramo je esencijom. ma drek na šibici.

    avatar

    14.06.2015. (10:10)    -   -   -   -  

  • SarahB.

    Prerasla si ga. Ti si dobila svojom emotivnom evolucijom, koja se odvijala u točno određenom broju dana i noći u samoći, onu potrebnu snagu, onu snagu koja nije superiorna i ne gnječi i nije podozriva spram slabosti. To je ona snaga koja grli i ljubi, a ne traži ništa.
    A on, on je ostao jednako slab i jednako sebičan.
    Tu vam se putevi razilaze.
    Tvom stupnju emotivne stabilnosti i samosvijesti
    potreban je sada netko puno, puno jači. I želim da te nađe !
    Tak da...u biti, nisi ti ta koja nije potrebna. On je tebi nepotreban.
    I on to nekako sluti ili zna....
    Oprosti, to mi je prolazilo kroz glavu dok sam te čitala.

    avatar

    14.06.2015. (21:52)    -   -   -   -  

  • stara teta

    @eh, sarah, sarah,
    ovo si izrekla sama znajući , tako tvrdo znajući da si u pravu. i znaš dobro zašto si u pravu, kako nježno kažeš neke grube misli, ma nisu grube, naprosto su takve, istinite i čiste, čiste misli, takve tražimo, i želimo da nas takve nađu...

    avatar

    14.06.2015. (22:22)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...