Danas mladi nemaju osnovne ljudske vrline: marljivost, upornost, dosljednost, poštovanje, samopoštovanje... Oni imaju prste kojima puno i beskonačno vježbaju reflekse na glupim igricama.
18.05.2015. (16:47)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
nisam što bi rekli pametan. Treba vježbati ono što te zanima makar ne bilo nikakve koristi, evo ja od bloga ništa, a da ga svojevremeno ne bi za bijeg izludio bih.
18.05.2015. (18:53)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
19.05.2015. (09:51)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
usput rečeno
Mali Janez je bil zelo slab v matematiki. Njegovi starši so poskusili vse: inštrukcije, posebne spominske kartice, posebne učne centre, na kratko vse, na kar bi lahko človek pomislil. Končno, kot popolnoma zadnjo možnost, so Janeza vpisali v domačo katoliško šolo. Že prvi dan se je mali Janez vrnil iz šole z zelo resnim obrazom. Niti mamice ni poljubil v pozdrav, kar naravnost v svojo sobo je odšel in se začel učiti. Knjige in zvezki so bili razstavljeni po vsej sobi in Janez se je pridno učil. Mama je bila vsa navdušena. Ko ga je poklicala h kosilu, je bila zelo presenečena, ko je takoj, tisto minuto ko je končal kosilo, brez besed odšel v sobo in se ponovno začel učiti. Tako se je godilo kar nekaj časa, mama je pa dan za dnem poskušala odkriti, kaj je povzročilo to spremembo. Končno je mali Janez prinesel domov spričevalo. Tiho ga je položil na mizo, sel takoj v svojo sobo in se spet posvetil knjigam. S tresočimi rokami je mama pogledala spričevalo in pošteno šokirana zagledala petico pri matematiki. Zdaj pa ni mogla več zadržati radovednosti. Šla je v njegovo sobo in ga vprašala: "Sinko, kaj je bilo to? A so bile nune?" Mali Janez jo je pogledal in zmajal z glavo. "Ne!" "Pa kaj potem," je nadaljevala, "so bile knjige, disciplina, učitelj, uniforma? KAJ je bilo?" Mali Janez jo je pogledal in rekel: "Ves, prvi dan ko sem prišel v šolo in sem videl tistega fanta na zidu, pribitega na veliki plus, mi je bilo takoj jasno, da se ne zajebavajo!"
22.05.2015. (00:19)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
Tri Pojma
meni odlično idu prestanci
18.05.2015. (13:12) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
Mela
Danas mladi nemaju osnovne ljudske vrline: marljivost, upornost, dosljednost, poštovanje, samopoštovanje... Oni imaju prste kojima puno i beskonačno vježbaju reflekse na glupim igricama.
18.05.2015. (16:47) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
majra
Meni su mladi kao i prije, samo se igraju drugacijim igricama. Od nekih ce i nekako ispasti covjek kao i do sada.
18.05.2015. (18:32) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
NF
nisam što bi rekli pametan. Treba vježbati ono što te zanima makar ne bilo nikakve koristi, evo ja od bloga ništa, a da ga svojevremeno ne bi za bijeg izludio bih.
18.05.2015. (18:53) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
odmak
Ne znam dobar savjet. Možda ga prođe.
19.05.2015. (09:51) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
usput rečeno
Mali Janez je bil zelo slab v matematiki. Njegovi starši so poskusili vse: inštrukcije, posebne spominske kartice, posebne učne centre, na kratko vse, na kar bi lahko človek pomislil. Končno, kot popolnoma zadnjo možnost, so Janeza vpisali v domačo katoliško šolo.
Že prvi dan se je mali Janez vrnil iz šole z zelo resnim obrazom.
Niti mamice ni poljubil v pozdrav, kar naravnost v svojo sobo je odšel in se začel učiti. Knjige in zvezki so bili razstavljeni po vsej sobi in Janez se je pridno učil. Mama je bila vsa navdušena.
Ko ga je poklicala h kosilu, je bila zelo presenečena, ko je takoj, tisto minuto ko je končal kosilo, brez besed odšel v sobo in se ponovno začel učiti.
Tako se je godilo kar nekaj časa, mama je pa dan za dnem poskušala odkriti, kaj je povzročilo to spremembo. Končno je mali Janez prinesel domov spričevalo. Tiho ga je položil na mizo, sel takoj v svojo sobo in se spet posvetil knjigam. S tresočimi rokami je mama pogledala spričevalo in pošteno šokirana zagledala petico pri matematiki.
Zdaj pa ni mogla več zadržati radovednosti.
Šla je v njegovo sobo in ga vprašala:
"Sinko, kaj je bilo to? A so bile nune?"
Mali Janez jo je pogledal in zmajal z glavo.
"Ne!"
"Pa kaj potem," je nadaljevala, "so bile knjige, disciplina, učitelj, uniforma? KAJ je bilo?"
Mali Janez jo je pogledal in rekel:
"Ves, prvi dan ko sem prišel v šolo in sem videl tistega fanta na zidu, pribitega na veliki plus, mi je bilo takoj jasno, da se ne zajebavajo!"
22.05.2015. (00:19) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...