Da, draga Nevenka...odnijeli su jedan veliki dio nas sa sobom. A ono što je ostalo...onaj mali dio što je ostao rezervisan je za njih, mi njih pažljivo nosimo svuda sa sobom...strahujući da ih negdje ne izgubimo...
05.05.2015. (14:03)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
Da draga moja Gordana, pazljivo ih nosimo sa sobom... i NE, necemo ih izgubiti... nikada. Ovde ima jako, jako lepih, zanimljivih, poetskih, fotografskih... blogova. Jos se navikavam, slucajno naletim, ali sam primetila par blogere koji su komentarisali - odlicni su (da ih sad ne imenujem), dopadaju mi se.
"Čuvarica pinkleca" u pravu ste...
05.05.2015. (16:36)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
Prvi put sam ovdje..gledam slike vaseg sina...prelijep, nasmijan.. Vjerujem da je takav u Nebu.. Zao mi je..Poznajem majke koje su ostale s boli gubitka svog djeteta..ima li ista teze... Nek vam Bog da snagu do ponovnog susreta sa sinom.
05.05.2015. (17:33)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
Hvala "Ema"... istina je, moj sin je bio zaista jedinstven, a ja? Ja crpim snagu iz ovih "druzenja" s njim... Svako ima svoj nacin nosenja s boli koja nikada nece proci.
05.05.2015. (19:19)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
gordanasi
Da, draga Nevenka...odnijeli su jedan veliki dio nas sa sobom. A ono što je ostalo...onaj mali dio što je ostao rezervisan je za njih, mi njih pažljivo nosimo svuda sa sobom...strahujući da ih negdje ne izgubimo...
05.05.2015. (14:03) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
Čuvarica pinkleca
pretužno...strašno....
riječi se tu gube...ne može se naći prava riječ, sve su se riječi sakrile u suze....
05.05.2015. (16:00) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
nevenkagaragic
Da draga moja Gordana, pazljivo ih nosimo sa sobom... i NE, necemo ih izgubiti... nikada.
Ovde ima jako, jako lepih, zanimljivih, poetskih, fotografskih... blogova.
Jos se navikavam, slucajno naletim, ali sam primetila par blogere koji su komentarisali - odlicni su (da ih sad ne imenujem), dopadaju mi se.
"Čuvarica pinkleca" u pravu ste...
05.05.2015. (16:36) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
.
Prvi put sam ovdje..gledam slike vaseg sina...prelijep, nasmijan..
Vjerujem da je takav u Nebu..
Zao mi je..Poznajem majke koje su ostale s boli gubitka svog djeteta..ima li ista teze...
Nek vam Bog da snagu do ponovnog susreta sa sinom.
05.05.2015. (17:33) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
nevenkagaragic
Hvala "Ema"... istina je, moj sin je bio zaista jedinstven, a ja? Ja crpim snagu iz ovih "druzenja" s njim...
Svako ima svoj nacin nosenja s boli koja nikada nece proci.
05.05.2015. (19:19) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...