Komentari

proglasi.blog.hr

Dodaj komentar (3)

Marketing


  • Proglasi

    Pričala mi je jedna iskusna dama da dok je ona bila cura nije vladala takva pomama za predmetima kao danas, da se stvari tako bespoštedno kupuju, razbijaju, odbacuju i da se s njima postupa kao s potrošnom robom o kojoj nitko ne vodi računa te da ih nemilice, često čak i jedva koristimo pa iako još i nije prošao rok trajanja bacamo u smeće radi neke modernije i novije stvarčice.
    „Ah, dok sam ja bila mlada stvari su se cijenile, mazile pazile te čuvale kao oči u glavi, a kada bi se pokvarile ili, ne daj Bože, razbile, nosile su se na popravak majstoru zlatnih ruku koji bi ih s poštovanjem obnovio…“ veli mi ta dama pa iznenada prekine priču, zagleda u mom pravcu pa nadoda da i ja imam zlatne ruke.
    Zagledam dlanove i prste, a gle čuda, oni odista zlatno-žućkasti. Ali vonj ih izdaje.
    „Bio sam se posrati“ kažem, „ali nije bilo guzobrisnog papira, a i voda iz ventila na umivaoniku samo kapa…“
    Tu sam ušutio. Ali nije važno. Nije ovdje riječ o mojim zlatnim rukama nego, eto, o mom bolesnom ponašanju. Naime, dobio sam proljev pa sam opet odjurio na zahod. A tamo, dok čučim na zahodskoj školjci, uvijek utonem u dubokoumno razmišljanje.
    Mislio sam dakle, mislio i mislio o tome što napisati za tisućitu objavu ove godine na blogu 'Proglasi'? Nasreću, iskusna me je dama ponukala da počnem promišljati o predmetima kao da imaju dušu i da vas ispune srećom kao da su u najmanju ruku vaši kućni ljubimci.
    Zatim mi misao skrene pa se upitam kako u ljudima probuditi takav starinski osjećaj da poštuju predmete kojima se koriste i kako promijeniti loši odnos koji ljudi u suvremenom društvu imaju prema stvarima?
    Odmah se domislim da ljude obuzme takva nekakva prpošnost pa im odmah sve bude nekako bolje i ljepše kada udare brigu na veselje kao kada se, recimo, pričaju šale?
    Zna se da čim je prisutna duhovitost odmah se bude i nekako duševniji, o da!
    I naravno padnu mi napamet basne u kojima životinje imaju osobnosti ljudi te se, kako baš ne posjedujem nadarenost vrsnog pripovjedača, domislim se da bih mogao prepričavati šale koje su, recimo, objavljene na blogu 'Eurosmijeh', ali da u njima ljudskim glasom progovore stvari. No, da ne duljim više, tako sam, u želji da stvorim drugačiji odnos prema stvarima iz suvremenog okruženja te probudim toplinu i ljubav u srcu, udahnuo život predmetima prepričavajući otrcane šale.
    I što sam uradio?
    Oponašam. Krivotvorim. Kradem tuđe zamisli.
    Ili kao što već rekoh:
    „Ah, ja ne mislim svojom glavom. Samo kao papagaj ponavljam neke tuđe riječi ne trudeći se upamtiti tko i kada ih je izrekao.“
    I još ću na kraju nešto priznati, a to je da, kao i sve misli koju moj um probavi, a što se iz objavljenog svi mogu osvjedočiti, na kraju sam osmislio još jedno veliko, toplo i meko sranje koje slijedi. Ali uostalom, što je drugo plodan gnoj za poticanje razboritog postupanja nego uvijek samo neko obično govno?

    avatar

    21.04.2015. (12:43)    -   -   -   -  

  • Euro

    cestitke za 1000

    avatar

    21.04.2015. (13:16)    -   -   -   -  

  • polupani loncici

    ljudi se mogu spasiti na mnogo nacina... ali ja ne bih da se mene tako spasava :-))))

    avatar

    21.04.2015. (18:57)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...