Komentari

etickaklopka.blog.hr

Dodaj komentar (25)

Marketing

  • etička klopka

    ***

    avatar

    06.02.2015. (16:14)    -   -   -   -  

  • Igniss

    Svašta se događa...

    avatar

    07.02.2015. (09:11)    -   -   -   -  

  • .

    Budi bolja od njega.
    Oprosti mu i ozdravit ces od svih rana. Neoprost ce te pojesti. To je jedan nesretan covjek promasena zivota. Oslobodi se oprostom.
    Oprosti sto dijelim savjete a nisam upitana za savjet. Govorim ti istinu koju sam i sama vise puta prosla, a ta je da oprost oslobadja.

    avatar

    07.02.2015. (09:14)    -   -   -   -  

  • O-da životu!

    Ne bih ga opravdavala,ali bih savjetovala isto što i Ema.
    Također sam slično prošla na sebi,nisam vjernik,u smislu da idem u crkvu,ali od kad sam naučila opraštati,imam svoj mir.Ovakve stvari nas prate cijeli život,nisi to izbrisala,samo potisnula.Evo,samo bih voljela da imaš mir.Sretno ti!

    avatar

    07.02.2015. (09:41)    -   -   -   -  

  • dnevnikJR

    Već samo tvoja potreba pisanja o tati govori o tvojim osjećajima. Oni su i dalje tu, koliko god ih zakopavala duboko u sebi. I da, upravo ovo tvoje pisanje govori da ti nisi kamen u odnosu na njega. Najveći blagoslov u našim životima jest mogućnost Oprosta. Oprost je bitan za našu dušu, za naš mir i sklad. Tvoj otac je, po svemu što si napisala, slab čovjek. Slabi ljudi upravo zbog te svoje devijacije kroz život čine loše stvari. Znam, teško je to prihvatiti i to ih ne opravdava, ali mi imamo izbora ne hodati njihovim putima. Koliko mogu skužiti ti si, bez obzira na teške okolnosti iz djetinjstva, izgradila svoj život i danas si jaka i zrela osoba. Sigurna sam da u tebi ima snage i za Oprost. Dođeš li mu s Oprostom na usnama, osvjestit ćeš u njemu sve ono loše, uz Oprost shvatit će sve što je prouzročio svojom slabošću. I jasno, tebe vjerojatno nije briga kako će se on osjećati i da li će njemu biti lakše...Ali Oprost je bitan za tvoj život. Ukoliko on ode bez oprosta, mislim da će te to na neki način proganjati cijeli život, kao što te proganja i danas.

    avatar

    07.02.2015. (09:42)    -   -   -   -  

  • dupla_ljuta

    Podsjetila me ta tvoja priča na jedno oproštajno pismo koje sam davno pročitao.
    Išlo je otprilike ovako; ja xy, ostavljam sve svoje nekretnine i pokretnine državi zato što se mi, kao braća i sestre nismo za života slagali ni uvažavali….i na pet slijedećih strana opisuje svoju razočaranost odnosima u obitelji.
    Iz toga pisma sam naučio koliko je puno lakše proglasiti sebe žrtvom nego poduzeti nešto konkretno.

    avatar

    07.02.2015. (12:27)    -   -   -   -  

  • deeksha

    Ja ti ne bi savjetovala isto sto i Ema. Ja bih ti savjetovala da ucinis ono sto mislis i osjecas da trebas. Ako to znaci ne uciniti nista, i to je dobar izbor.
    Sve sto si opisala vidim njegovim propustima! Vidjet ces i ti jednom... ili neces?

    avatar

    07.02.2015. (12:41)    -   -   -   -  

  • Frederick

    Ljudi ne griješe, uvijek točno znaju što rade i samim činom pristaju na posljedice, tvoj otac je imao mogućnost izbora, ti imaš ne samo mogućnost nego i pravo

    avatar

    07.02.2015. (15:18)    -   -   -   -  

  • Annaboni

    Nema veze što nisi vjernica : opraštaj kao čovjek, kao ljudsko biće, to je dovoljno.
    Ne naslućuje se što je to strašno vaš otac zgriješio ; mogao je biti silovatelj , počiniti incest --------to se ne prašta, ali , da je bio lopov, kriminalac u zatvoru, to se prašta jer je otac.
    Postoji ona fantastična rečenica iz filma "Gospodar plime " : NI jedan obiteljski grijeh nije neoprostiv : obitelj sve prašta!"

    avatar

    07.02.2015. (19:31)    -   -   -   -  

  • jelen

    Najgori su ti koji se izgube u životu, razočaraju u nekim stvarima i onda otkriju religiju pod stare dane kad već imaju djecu i onda im je važniji novi hobi (religija) od onoga što bi im trebala primarna doživotna obaveza ako su tu obavezu već preuzeli kad su napravili djecu.
    Koji na taj način "nađu" religiju nisu drugačiji od onih koji u takvom slučaju "nađu" alkohol.

    avatar

    07.02.2015. (20:33)    -   -   -   -  

  • odmak

    Oprosti. Radi sebe.

    avatar

    07.02.2015. (22:05)    -   -   -   -  

  • mercies spill

    Nemoguće je u tvojoj situaciji unaprijed oprostiti, nemoguće je samoj sebi lagati. Al savjetovala bih da smogneš snage i posjetiš oca. Ako on pokaže i najmanji tračak kajanja i tebi će biti lakše. Možda se to neće dogoditi al bit ćeš mirnija jer si barem pokušala. U svakom slučaju, nikad ne reci nikad.

    avatar

    08.02.2015. (07:51)    -   -   -   -  

  • Gorkić Taradi

    Ja imam 50, prije 20 je moj otac izjavio da ne želi čuti za mene, nisam ga nikad upoznao, samo vidio sliku.
    Još uvijek se raspitujem ako je još živ!

    avatar

    08.02.2015. (10:14)    -   -   -   -  

  • putGradine

    Izdigni se i oprosti jer ti jesi bolja i kvalitetnija od njega i sigurno to možeš. Naravno, ne poznajem te, ali vidim po tvom tekstu da cijeniš one iskonske čovjekove vrednote. Zato sam i napisala da mislim da to možeš...

    avatar

    08.02.2015. (11:39)    -   -   -   -  

  • Meister Huc

    ma goni ga k vragu...

    avatar

    08.02.2015. (12:00)    -   -   -   -  

  • etička klopka

    Nisam mislila da će moje neposlano pismo privući ovoliku pozornost i zavidan broj komentara, pa je red da se oglasim i zahvalim na čitanju te što ste mi svojim komentarima pokušali olakšati. Kako sam i nazvala ovaj post, trebalo je to biti nekakvo malo rastećenje osjećaja.
    Onima koji nisu pažljivo pročitali te pogrešno zaključili da je bio lopov, kriminalac ili što već, nije ništa od toga, već se radi o roditeljskom neprihvaćanju čovjeka, kojeg sam odabrala za bračnog druga, samo iz razloga što nije bio iste vjere. 1990. morala sam izabrati oni ili on. Odlučila sam ne poslušati roditelje već svoje srce i um. Zbog mog odabira, odrekli su me se, te petnaest godina nisu željeli čuti za mene i djecu koju sam rodila, njihove unuke. On je toliko osudio moj postupak da je zabranio i moje ime da itko pred njim spomene. Natjerali su me da zaboravim roditeljski prag i naučim živjeti sa činjenicom da imam žive roditelje ali da me ne žele. Petneast godina nije petnaest dana ili mjeseci, petnaest godina je predugo bola za oproštaj.

    avatar

    08.02.2015. (14:10)    -   -   -   -  

  • malo ti malo ja

    Lako je prijeći na drugu stranu ulice zbog nekoga tko ti
    nije ništa u životu, vlastita krv izjeda. Ako se želi približiti
    dopusti mu, njemu je veći "kamen" nego tebi. Čovjek je
    veći što je uzdignutiji iznad lošeg, a to što si napisala je
    loše, dozvoli da bude dobro:))

    avatar

    08.02.2015. (18:17)    -   -   -   -  

  • Neverin

    ne mogu zamisliti svog tatu da takvo nešto učini...

    avatar

    08.02.2015. (21:21)    -   -   -   -  

  • dejmon

    Kažeš da si morala izabrati oni ili on, ali možda je i tvoj otac morao izabrati ? Naravno, s aspekta našeg civilizacijskog kruga to zaslužuje osudu sročenu tvojim pismom koje opet nisi htjela poslati jer se nisi usudila. Zar ne ?

    avatar

    08.02.2015. (22:06)    -   -   -   -  

  • Zazen

    Ne bih previše mudrovao, jer nikad nisam nešto takvo doživio od člana obitelji. Istina, u dosta lošim sam odnosima sa godinu i pol dana mlađim bratom, ali opet, niti on meni, niti ja njemu išta dugujem.

    Ali opet, znam kako je kada se čovjek osjeća izdano, jer to sam već nekoliko puta doživio od strane partnera, tj. bivših partnerica. Bolno je i čovjek od toga ili otvrdne i postane polupsihopat, ili omekša, napuni se razumijevanjem i blagošću, i postane polusvetac. Naravno, postoji i sredina, prosjek, ali meni to nikada nije išlo.

    avatar

    09.02.2015. (09:24)    -   -   -   -  

  • Zazen

    Čekam na vaš komentar, pa da objavim nastavak. Ako mi zbog tematike priče ne želite komentirati, molim vas da mi kažete.

    avatar

    11.02.2015. (10:40)    -   -   -   -  

  • Zazen

    Hvala na odgovoru. Oprostite ako sam zvučao malo napadno, samo sam krivo pretpostavio da vas je priča suviše odbila, sablaznila. Hvala na poštivanju onoga što sam dopisao, u svakom slučaju ;-)

    Pa, iskreno, neznam ni ja sam koja je apsolutna pouka/poruka priče. Radi se o tome da su ljudi kompleksna, slojevita bića, i u svakome od nas ima i dobra i zla, sad je samo pitanje okolnosti (na što nas sam život potakne), te naše reakcije na unutarnje (zatečene) i vanjske okolnosti.

    Nastavak sam napisao, ali bojim se da nije toliko dobar kao prvi dio, no svejedno, objavit ću ga. Pišem usput još jednu priču sa nešto blažom tematikom, ali čini mi se da neće biti gotova tako skoro. Gotovo godinu dana nisam pisao ništa, baš ništa, i sada odjednom kao da je neko čudovište pisanja izašlo iz mene, a osjećaj je dobar, pogotovo zato što sam na blogu od davne 2007-me , i lijepo je vratiti se.

    Usput, stavio sam vas u linkove na svojem blogu, tek toliko da znate :))

    Pozdrav

    avatar

    11.02.2015. (22:08)    -   -   -   -  

  • Zazen

    Inspiracija za priču došla je iz mene, jer sam iz nekog razloga još kao dijete bio fasciniran serijskim ubojicama natprosječne inteligencije.. Nije da opravdavam to što ti ljudi rade ili da im se divim, nego me jednostavno fascinira kao psihološki, duševni fenomen. što se tiče droge i lijekova u priči, taj dio je došao iz stvarne situacije, jer ja sam ovisnik o opijatima.

    avatar

    13.02.2015. (09:52)    -   -   -   -  

  • Zazen

    Naslov je potaknut jednom Zen pričom, probajte je naći. Drugi razlog za taj naslov je taj što ubojica te ljude šalje ravno u Raj, pa tako na neki način predstavlja Vrata raja.

    avatar

    13.02.2015. (09:53)    -   -   -   -  

  • Prinčipesa ne da guze!

    I prije komentara s objašnjenjem smatrala sam kako nije zaslužio oprost, a nakon komentara sam bez teksta. Zbog vjere? Kako ljudi krivo tumače svog boga.. :(

    avatar

    18.02.2015. (19:09)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...