Komentari

mental.blog.hr

Dodaj komentar (6)

Marketing

  • Annaboni

    Neobično je ovo tvoje zapažanje čovjeka s bijelom ružom....Ali, imam dojam , da mu je tog časa ta ruža bila itekako važna....zar ne ?

    avatar

    09.11.2014. (14:19)    -   -   -   -  

  • .

    Svidja mi se post...toliko dobro opisano da sam citajuci i ja bila tu...ili si me odveo natrag na sahrane kojima sam prisustvovala i one u kojima sam bila dio lego kocaka sto se drze zajedno dok odlaze s groblja u svoju tugu...
    pretezak je dan a moj jedan dragi covjek umire...
    citam tvoj post a jutros sam pokusala sklepati pjesmu u kojem ga molim da ne umre danas jer dan je vec tezak. Nek ne umre ni kad lijep bude dan, to nije dan za umiranje...
    Nek ne umre ni u jednom od tih dana jer...premlad je...
    A umrijet ce, znam.

    avatar

    10.11.2014. (16:51)    -   -   -   -  

  • Goga i Mario

    ...da, vrijeme je u pitanju... nije stigao na vrijeme i možda se neće vratiti na vrijeme... spreman ugroziti svoj i tuđe živote da bi donio ružu... toliko ju je volio, a vrijeme je nebitno...

    avatar

    10.11.2014. (18:55)    -   -   -   -  

  • Bookeraj

    lijepa priča, o trenutku u vremenu, i o prizoru koji ostane u pamćenju iz tko zna kojeg razloga. naša se memorija igra s nama.

    avatar

    11.11.2014. (08:20)    -   -   -   -  

  • blogdogg

    i blog se ha er daklem, eppur muove! jako dobar prvi pasus. kod kojeg ću i stat jer ne mogu gledat na oči više...

    avatar

    12.11.2014. (00:09)    -   -   -   -  

  • Big Blue

    I baš mi je zapela za oko rečenica: Stvari odavno imaju naviku dirnuti me bez da uzmu vremena objasniti meni zašto, samo ostave trag neke istine sa sobom. A nije ni čudo, prepoznala sam se. Nego, pade mi na pamet još nešto što sam davno pročitala, kaže ovako: It is both a blessing and a curse to feel everything so very deeply. Pa sad... ;-)

    avatar

    08.12.2014. (18:12)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...